Источни блок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље Источног блока; Југославија и Албанија, које су накнадно изашле из блока, означене су посебно.

Источни блок (рус. Восточный блок; енгл. Eastern Bloc; нем. Ostblock), ређе Комунистички блок или Совјетски блок, назив је који се користи за групу комунистичких држава која је у другој половини 20. века постојала у данашњој Централној и источној Европи. Чинио га је Совјетски Савез и државе где су у неколико година након завршетка Другог светског рата успостављени социјалистички или просовјетски режими - Пољска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Бугарска те Немачка Демократска Република (настала од совјетске окупационе зоне у пораженој Немачкој).

Блоку су од почетка припадале и Југославија и Албанија, али су обе изашле из Источног блока - Југославија због раскола Тита са Стаљином 1948. године, а Албанија зато што се током кинеско-совјетског раскола определила за маоистичку НР Кину.

Блок је у формалном смислу био организован преко економске организације Савет за узајамну економску помоћ (СЕВ), успостављене 1949. године, те војне организације Варшавског пакта, успостављене 1955. године.

Престанак постојања[уреди]

Блок је де факто престао да постоји након револуција 1989. године, када су у земљама источне Европе успостављени антисовјетски и антикомунистички режими, односно непосредно пред распад Совјетског Савеза 1991. године.

Проширено значење[уреди]

Понекад се у Источни блок убрајају и неевропске земље које су током Хладног рата биле у чврстом политичком савезу, односно идеолошки блиске СССР-у, као што су Вијетнам, Куба, Јужни Јемен и Етиопија. За њих се понекад користи израз Други свет.

Извори[уреди]

Види још[уреди]