Zagan-paša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zagan-paša
Datum rođenja15. vek
Datum smrti1464
Mesto smrtiBalikesir

Zaganos ili Zagan paša (osmanski turski: زاغنوس پاشا, turski: Zaganos Paša, albanski: Zognuš paša; oko 1426 – 1469) je bio albanski osmanski vojni zapovednik, sa titulama i činovima kapudan paše i najvišim vojnim činom, veliki vezir, za vreme vladavine sultana Mehmeda II „Osvajača“. Prvobitno hrišćanin, koji je regrutovan i preobraćen kroz devširma sistem, postao je musliman i uzdigao se u redove janjičara. Postao je jedan od istaknutih vojskovođa sultana Mehmeda II i a lala – sultanov savetnik, mentor, tutor, savetnik, zaštitnik. Uklonio je svog rivala, prethodnog velikog vezira Čandarl Halil-pašu Mlađeg, usred pada Carigrada. Kasnije je služio kao guverner Tesalije i Makedonije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklo i mladost[uredi | uredi izvor]

Zagan je regrutovan kroz sistem Devširme i uzdigao se kroz redove janjičara. Smatra se da je bio katolik albanskog porekla. Neki izvori ga pominju kao albanskog plemićkog porekla potomka Skenderbega ili Hamze Kastriota.[1][2] Većina izvora ga opisuje kao Albanca, a manji broj navodi da je poreklom Srbin, Grk, južnoslovenskog porekla ili nepoznatog porekla. [3] [4][5][6] Po preobraćenju je postao verni musliman.[5]

U vakufu (zadužbini) njegovo ime se pojavljuje kao „Zaganos bin Abdullah“, što ukazuje da je prošao kroz devširma sistem.[7]

Kada je sultan Mehmed II abdicirao 1446. godine, Zagan je bio uz njega.[5]

Drugi vezir[uredi | uredi izvor]

Mladi sultan Mehmed II je nakon svog povratka na presto (18. februara 1451.) potvrdio Čandarl Halil-pašu Mlađeg za svog prvog vezira (iako izgleda da ga nije voleo), i podigao Zagan - pašu sa trećeg na položaj drugog vezira.[5][6] Halil-paša je postavljen za prvog vezira 1439. godine, nakon svrgavanja Isak-paše.[8] Zagan, koji je bio mlađi, bio je ljubomoran na položaj Halil-paše.[9]

Osvajanje Konstantinopolja[uredi | uredi izvor]

Tokom opsade Konstantinopolja, najveći deo osmanske vojske bio se ulogorio južno od Zlatnog roga. Redovnim evropskim trupama, ispruženim celom dužinom zidina, komandovao je Karadža paša. Redovne trupe iz Anadolije pod Isak-pašom bile su stacionirane južno od Lika do Mramornog mora. Sam sultan Mehmed II je podigao svoj crveno-zlatni šator u blizini Mezoteihiona, gde su bili postavljeni topovi i elitni pukovi, janjičari. Bašibazuci su se raširili iza linije fronta. Druge trupe pod Zaganom bile su angažovane severno od Zlatnog Roga. Komunikaciju je održavao put koji je bio izgrađen preko močvarnog vrha Roga.[10] Posle neuspešnih frontalnih ofanziva, Osmanlije su nastojale da probiju zidine izgradnjom tunela u pokušaju da ih miniraju od sredine maja do 25. maja. Mnogi saperi bili su rudari nemačkog porekla koje je iz Novog Brda poslao srpski despot. Stavljeni su pod komandu Zagan paše. Međutim, Vizantinci su zaposlili inženjera po imenu Johanes Grant (za koga se govorilo da je Nemac, ali je verovatno Škot), koji je kopao kontra-tunele, omogućavajući vizantijskim trupama da uđu u tunele i ubiju turske radnike. Vizantinci su u noći 16. maja presreli prvi srpski tunel. Naknadni napori u izgradnji tunela prekinuti su 21, 23. i 25. maja, uništavajući ih grčkom vatrom i snažnom borbom. Dana 23. maja, Vizantinci su uhvatili i mučili dva turska oficira, koji su otkrili lokaciju svih turskih tunela, koji su potom uništeni.[11] Sultan Mehmed II je 21. maja poslao poslanika u Carigrad i ponudio im da prekine opsadu ako mu predaju grad. Car Konstantin XI Paleolog Dragaš je prihvatio da plaća veći haračesultanu i priznao status svih osvojenih dvoraca i zemalja u rukama Turaka kao osmanski posed. Otprilike u to vreme, sultan Mehmed II je imao završni savet sa svojim višim oficirima. Ovde je naišao na neki otpor; jedan od njegovih vezira, veteran Halil-paša, koji nije odobravao Mehmedove planove da osvoji grad, sada ga je opominjao da odustane od opsade pred nedavnim nedaćama. Zagan se protivio Halilovom planu, i nastavio je da insistira na hitnom napadu. Pošto je optužen za mito, Halil-paša je kasnije te godine ubijen.[12] Sultan Mehmed II je planirao da savlada zidine čistom silom, očekujući da će oslabljena vizantijska odbrana dugotrajnom opsadom sada biti istrošena pre nego što mu ponestane trupa i počne pripreme za poslednju sveobuhvatnu ofanzivu.

Nakon osmanske okupacije Carigrada, sultan je naredio Zaganu da sa svojim galijama krene u Galatu, kako bi sprečio vizantijske brodove da isplove.[13]

Priče o saradnji Halil-paše sa Vizantincima najverovatnije je prenela frakcija Zagan - paše.[5] Zagan je nasledio Halil-pašu na mestu velikog vezira.[5] 1456. godine, međutim, Zagan je postao žrtveni jarac nakon neuspele ekspedicije na Beograd koji je držala Ugarska.[5] Zaganova ćerka je proterana iz sultanovog harema, a njih dvoje su proterani u Balikesir, gde je verovatno imao imovinu.[5] Godine 1459. Zagan se vratio i postao kapudan paša brzorastuće osmanske mornarice, a od sledeće godine je bio guverner Tesalije i Makedonije.[5]

Ličnost i izgled[uredi | uredi izvor]

Za Zagana se govorilo da je visok i inteligentan čovek. Nazivali su ga najokrutnijim osmanskim kapetanom svog vremena[14] i za njega se govorilo da je neprijatelj hrišćana.[9] Bio je apsolutno lojalan sultanu Mehmedu II, čak i kada je bio samo princ, znajući da njegovi izgledi zavise od uspeha njegovog gospodara.[5] Zagan je bio vojnik koji je verovao da se Osmansko carstvo uvek mora širiti kako bi neprijatelje držao van ravnoteže.[5] Bio je poznat po svojim ratničkim uverenjima i igrao je važnu ulogu u padu Carigrada 1453. godine.

Bio je jedan od istaknutih osmanskih vojnih zapovednika sultana Mehmeda II (Mehmeda Osvajača) i lala, istovremeno savetnik, mentor, tutor, savetnik i zaštitnik sultana.

Vojna dostignuća[uredi | uredi izvor]

Tokom poslednje opsade Carigrada, Zagan-pašine trupe su prve stigle do kula. Ulubatli Hasan je bio prvi vojnik koji je stigao do kule. Tokom opsade mnogi saperi su stavljeni pod komandu Zagan-paše. SultanMehmed II je skoro isključivo prihvatio Zaganov savet.

Sultan Mehmed II mu je odao počasti zbog odanosti i poštenja, zajedno sa druga dva sultanova vezira, Halil-pašom i Saridža-pašom, tako što je po njima nazvao tri velike kule Rumeli Hisara. Kula na jugu je nazvana po Zagan paši.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Žene[uredi | uredi izvor]

Imao je tri žene:

  • Siti Nefis Hatun. Ćerka Timurtašoglu Oruč paše, vezira Anadolije pod sultanom Muratom II. Od nje je imao dva sina i dve ćerke. Umrla je ili se Zagan razveo od nje pre 1444.
  • Fatma Hatun (1430 - 1464 ili kasnije). Ćerka sultana Murata II i Hume Hatun i rođena sestra sultana Mehmeda II. Venčali su se 1444. a razveli 1462. Od nje je imao dva sina. [15]
  • Ana Hatun (m. 1463). Ćerka cara Davida Velikog Komnina i Helene Kantakuzin, ćerke Dimitrija I Kantakuzina. Sultan Mehmed II ju je dodao svom haremu nakon što je pobedio njenog oca i ponudio mu je za ženu u zamenu za dozvolu da se oženi Zaganovom ćerkom Hatidže Hatun.[16][17]

Sinovi[uredi | uredi izvor]

Imao je najmanje četiri sina:

  • Mehmed beg - sin Siti Nefise Hatun
  • Ali Čelebi - sin Siti Nefise Hatun
  • Hamza beg - sin Fatme Hatun
  • Ahmed Čelebi - sin Fatme Hatun. Postao je važan savetnik svog rođaka, sultana Bajazita II.

Ćerke[uredi | uredi izvor]

Imao je najmanje dve ćerke:

  • Selčuk Hatun - ćerka Siti Nefise Hatun. Udala se za Mahmud pašu Anđelovića i kasnije postala ljubavnica Šehzade Mustafe, sina sultana Mehmeda II. Od muža je imala sina Ali Bega i ćerku Hatidžu Hatun.
  • Hatidže Hatun - ćerka Siti Nefise Hatun. Postala je supruga sultana Mehmeda II. Posle Mehmedove smrti, udala se za državnika.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Njegov, kao i porodični, mauzolej nalazi se u njegovoj zadužbini (1454), Zagan-pašinoj džamiji, u Balikesiru.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jones 1973, p. 7. 
  2. ^ Jones 1973, str. 7
  3. ^ Goldberg-Kasaba-Migdal 1993, p. 153
  4. ^ Stavrides, p. 63. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k Nicolle 2007, str. 189
  6. ^ a b Philippides 2007, str. 95
  7. ^ Feridun Emecen (2013). "ZAĞANOS PAŞA". TDV Encyclopedia of Islam, Vol. 44 (Yusuf – Zwemer) (in Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. ISBN 978-975-389-785-3.
  8. ^ Philippides 2007, str. 17
  9. ^ a b Jones 1973, str. 32
  10. ^ Runciman 1965, str. 94–95
  11. ^ Crowley, Roger. 1453: the holy war for Constantinople and the clash of Islam and the West. New York: Hyperion, 2005. pp. 168–171. ISBN 1-4013-0850-3
  12. ^ Runciman 1965, str. 126–128, 169–170
  13. ^ Jones 1973, str. 53
  14. ^ Philippides 2007, str. 177–179
  15. ^ Babinger 1992, str. 173
  16. ^ Nicol, Donald M. (1994). The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250–1500. Cambridge and New York: Cambridge University Press. p. 124. . ISBN 0-521-45531-6. 
  17. ^ Babinger 1992, str. 230

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Babinger, Franz (1992). Mehmed the Conqueror and His Time. Bollingen Series 96. Translated from the German by Ralph Manheim. Edited, with a preface, by William C. Hickman. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 0-691-09900-6. OCLC 716361786.
  • J. R. Melville Jones, The Siege of Constantinople 1453: Seven Contemporary Accounts, Hakkert, 1973, p. 7: "Zagan Pasha"
  • Ellis Goldberg, Reşat Kasaba, Joel S. Migdal, "Rules and rights in the Middle East" (1993), p. 153
  • Kinross, Patrick Balfour (1977). The Ottoman centuries: the rise and fall of the Turkish Empire. Cape. ISBN 978-0-224-01379-6. Retrieved 5 October 2010. "Zaganos Pasha"
  • Nicolle, David; Haldon, John F.; Turnbull, Stephen R. (2007). The fall of Constantinople: the Ottoman conquest of Byzantium. Osprey Publishing. pp. 189–. ISBN 978-1-84603-200-4. Retrieved 5 October 2010.[permanent dead link]
  • Philippides, Marios (2007). Mehmed II the Conqueror and the fall of the Franco-Byzantine Levant to the Ottoman Turks: some western views and testimonies. ACMRS/Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies. ISBN 978-0-86698-346-4. Retrieved 5 October 2010.
  • Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelovic (1453–1474). Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заган-паша&oldid=27689594”