Деспот
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Деспот представља титулу коју су византијски цареви додељивали најмоћнијим великашима и обласним господарима у земљи али и ван ње.
Када је Србија 1346. постала царевина цар Душан је преузео и византијске титуле а звање деспота наменио је својим рођацима. Ово звање добили су следећи обласни господари:
- Душанов полубрат Симеон Синиша,
- брат царице Јелене Јован Асен,
и великаши
- Јован Оливер,
- Иваниш и
- Дејан, ожењен царевом сестром Теодором.
У покосовском периоду
- Стефан Лазаревић је од Византије добио ову титулу и формално вазалство. Тако је Србија постала Деспотовина.
Касније његови наследници
- Бранковићи добијали су ову титулу од Византије али и од Угарске.
После пада Смедерева када је ово звање остало само као титула а не као фактичко признање власти јер Србија више није била независна. Многи Срби су се населили у Угарској да би касније Аустрија од њих направила граничаре и подигла Војну границу.