Zoran Đurić
| Zoran Đurić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. februar 1941. |
| Mesto rođenja | Prilipac, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 15. septembar 2021. (80 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Naučni rad | |
| Institucija | Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Institut za hemiju, tehnologiju i metalugriju Institut tehničkih nauka SANU |
| Akademija | Srpska akademija nauka i umetnosti |
| Poznat po | fizička elektronika mikroelektronski senzori i sistemi |
Zoran Đurić (Prilipac, 23. februar 1941 – Beograd, 15. septembar 2021) bio je srpski inženjer elektrotehnike i redovni član SANU na Odeljenju tehničkih nauka. Najvažnije naučne rezultate ostvario je u oblasti poluprovodničkih, optoelektronskih, MEMS i NEMS naprava.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Odsek tehničke fizike, 1964, a na istom fakultetu je magistrirao 1967. i doktorirao 1972. godine. Usavršavao se na Michigan State University, SAD (1980) i na South California University u Los Anđelesu, SAD (1987).
Po diplomiranju se zaposlio na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), gde je biran u sva naučna zvanja. Paralelno sa radom u IHTM-u, ostvario je značajnu saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, na kojem je 1990. godine izabran u zvanje redovnog profesora za predmete iz oblasti fizičke elektronike. Bio je mentor velikom broju diplomaca, magistranata i doktoranata. Zoran Đurić je bio gostujući profesor na Tehničkom univerzitetu u Beču iz oblasti tehnologija mikroelektromehaničkih sistema (MEMS) i nezavisni ekspert-evaluator EU FP-7 projekata iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, mikro i nanosistema i minijaturizovanih smart senzora i sistema. Takođe, više od 15 godina bio je inostrani recenzent za projekte Research Grant Council-a iz Hong Konga, kao i recenzent časopisa Sensors and Actuators A (Physical), Sensors and Actuators B (Chemical) i Microelectronics Engeenering Journal. Između ostalog, bio je i član Internacionalnog programskog komiteta konferencije Micro&Nano Engineering, jedne od najvećih konferencija u oblasti nanoinženjeringa.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine. Od 2011. radio je kao direktor Instituta tehničkih nauka SANU. Bio je član Akademije inženjerskih nauka Srbije od njenog osnivanja 1998. godine, kao i Udruženja inženjera elektrotehnike IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers).
Naučnoistraživački rad akademika Zorana Đurića je od početka obuhvatao oblast fizike i tehnologije poluprovodnika i poluprovodničkih naprava. Jedan je od utemeljivača teorije i tehnologije izrade poluprovodničkih naprava, a učestvovao je i u projektovanju i razvoju tehnologija za izradu prvih domaćih silicijumskih solarnih ćelija (1964), visoko frekventnih planarnih tranzistora (1967), poluprovodničkog mikrofona, prvih silicijumskih integrisanih kola (1968), MOS tranzistora sa efektom polja (1970) i dr. Rukovodio je projektima iz oblasti zagrevnih slojeva SnO2 (1972), silicijumskih p-i-n fotodetektora (1975), poluprovodničkih lasera (1977), prvih MEMS silicijumskih senzora pritiska (1983), InSb infracrvenih detektora (1986), HgCdTe infracrvenih detektora za termoviziju (1990), transmitera pritiska (2000), mikro/nanomehaničkih sistema i senzora (2002), senzora pritiska nove generacije (2007), transmitera pritiska i temperature (2009), MEMS IC detektora (2010), senzora na bazi mikro/nanogredica (2011).
Rad na ovim projektima rezultovao je osvajanjem savremene planarne tehnologije, MEMS tehnologija, tehnologije epitaksijalnog rasta poluprovodničkih heterostruktura itd. Iz ovih projekata su proistekli proizvodi koji su plasirani na domaće i inostrano tržište (u više od 100 firmi iz oblasti naftne industrije, petrohemije, procesne industrije, elektroenergetike), čime je obezbeđivana infrastruktura i druge finansijske potrebe CMT, neophodne za naučno-istraživački rad. Od 2008. do 2011. godine bio je koordinator FP-7 evropskog projekta Reinforcement of Regional Microsystems and Nanosystem Centre (REGMINA). Projekat je doprineo poboljšanju eksperimentalne baze CMT kupovinom nove laboratorijske opreme i baze znanja kroz trening istraživača u poznatim inostranim laboratorijama, čime je omogućio da IHTM-CMT postane regionalni centar izuzetnosti za senzore i mikro i nanosisteme.[2]
Zoran Đurić je objavio više od 370 naučnih publikacija, od toga 72 rada u međunarodnim naučnim časopisima.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
- Priznanje za uspešnu saradnju i doprinos razvoju Instituta za fiziku u Beogradu, 1981.
- Priznanje za razvoj Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
- Povelja za izuzetne rezultate postignute u oblasti nauke, skupština opštine Arilje
- Plaketa „Vojislav K. Stojanović“ Udruženja univerzitetskih nastavnika
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Član SANU Zoran Đurić”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 16. mart 2022.
- ^ „Preminuo akademik Zoran Đurić”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 16. mart 2022.
