23. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. фебруар (23.02) је 54. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 311 дана (312 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. фебруар
- 1574. — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. Протестантски ратови потресали су Француску до почетка XVIII века, а пуну равноправност протестанти су стекли после Француске револуције, 1789.
- 1836. — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеса де Санта Ане почело опсаду тврђаве "Аламо" у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули.
- 1866. — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, ујединитељ Молдавије и Влашке, приморан да абдицира и напусти земљу. Наследио га Карол I, принц од Хоенцолерна, који је 1881. постао први румунски краљ.
- 1898. — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом "Оптужујем", у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса.
- 1905. — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб "Ротари".
- 1919. — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку "Борбени одреди".
- 1938. — У Кувајту откривено прво налазиште нафте.
- 1942. — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији.
- 1944. — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату.
- 1959. — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру.
- 1970. — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта.
- 1981. — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније.
- 1991. — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта.
- 1994. — Босански муслимани и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине.
- 1999. — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова.
- 2001. —
- У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Марковић осумњичен за учешће у политичким убиствима између октобра 1998. и јануара 2001. Осуђен, 30. јануара 2003, на седам година затвора за помагање у прикривању четвороструког убиства чланова Српског покрета обнове на Ибарској магистрали.
- Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље.
- 2003. — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле.
- 2006. —
- Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари.
- Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа.
- Главна хашка тужитељка Карла дел Понте поновила да Ратко Младић мора бити одмах ухапшен.
Рођења [уреди]
- 1443. — Матија Хуњади, мађарски краљ († 1490.)
- 1685. — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор († 1759.)
- 1878. — Казимир Малевич, руски сликар († 1935.)
- 1883. — Виктор Флеминг, амерички филмски редитељ(† 1949.)
- 1902. — Отокар Кершовани, новинар и револуционар († 1941)
- 1954. — Виктор Јушченко, бивши украјински председник
- 1983. — Емили Блант, енглеска глумица
- 1994. — Дакота Фанинг, америчка глумица
Смрти [уреди]
- 1792. — Џошуа Рејнолдс, енглески сликар.
- 1821. — Џон Китс, енглески песник
- 1931. — Нели Мелба, аустралијска певачица, сопран
- 1934. — Цезар Аугусто Сандино, вођа никарагванских побуњеника
- 1965. — Стен Лорел, славни амерички филмски комичар
- 2003. — Хауи Епштајн, амерички рок музичар, гитариста и текстописац (*1955.)
