Ivan Kožedub

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ivan mikitovič kožedub
Ivan Mikitovič Kožedub
Lični podaci
Datum rođenja(1920-06-08)8. jun 1920.
Mesto rođenjaObraživka, Ukrajina
Datum smrti8. avgust 1991.(1991-08-08) (71 god.)
Mesto smrtiMoskva, Sovjetski Savez SSSR
Profesijavojno lice
Delovanje
Učešće u ratovimaVeliki otadžbinski rat
SlužbaSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
ČinMaršal Sovjetskog
ratnog vazduhoplovstva
Heroj
Heroj SSSR od4. februara 1944.
19. avgusta 1944.
18. avgusta 1945.
Odlikovanja
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zvezde
Orden crvene zvezde
Orden crvene zvezde
Orden crvene zvezde

Glavni maršal vazduhoplovstva Ivan Mikitovič Kožedub (8. jun 1920 — 8. avgust 1991) je bio sovjetski pilot-lovac ukrajinskog porekla, lovački as sa najvećim brojem vazdušnih pobeda na strani saveznika u Drugom svetskom ratu i trostruki Heroj Sovjetskog Saveza. Učestvovao je u Korejskom ratu kao komandant 324. lovačke vazduhoplovne divizije. U toku Drugog svetskog rata postigao je 62[1] priznate vazdušne pobede i bio je jedan od retkih savezničkih pilota koji je oborio Meseršmit Me-262. [2]

Rana mladost[uredi | uredi izvor]

Kožedub je rođen u selu Obraživka, u Sumskoj oblasti, u Ukrajinskoj Narodnoj Republici. Bio je najmlađe od petoro dece. Dve godine je pohađao školu za mlade radnike, a početkom 1940. godine diplomirao je na školi za hemijske tehničare Šostka. Kožedub je pilotsku obuku završio u Šostkinskom aero-klubu i stupio je u sovjetsku vojsku 1940. godine. 1941. godine diplomirao je na vojnoj vazduhoplovnoj školi Čuhiv, neposredno pred nemački napad na SSSR ali je ostao da radi u školi kao instruktor letenja.[3] Naredne dve godine proveo je obučavajući mlade sovjetske pilote.

Smatrajući da će njegov talenat biti bolje iskorišćen u borbi, zatražio je da ga prekomanduju u borbenu jedinicu i u martu 1943. godine, stupio je u činu starijeg narednika, u 240. lovački vazduhoplovni puk, jednu od prvih jedinica koja je dobila priliku da leti na novom sovjetskom lovcu Lavočkin La-5.[3]

Ratna karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon svog prvog borbenog leta 26. marta 1943. godine,[4] leteo je u sastavu Voronješkog fronta, a u julu iste godine učestvovao je u vazdušnim borbama tokom Kurske bitke. Svoju prvu pobedu postigao je 6. jula 1943. godine,[1] kada je oborio nemački bombarder Junkers Ju-87 iznad Pokrova. 9. jula 1943. godine, nakon što je postigao svoju četvrtu vazdušnu pobedu, postavljen je za komandira eskadrile. Do 16. avgusta 1943. godine postigao je 8 pobeda i unapređen je u čin kapetana.

Zatim je njegova jedinica prebačena u blizinu Harkova i bila je angažovana za pružanje lovačke zaštite sovjetskim dvomotornim bombarderima Petljakov Pe-2.[3] 12. oktobra, ranjen je tokom borbe sa neprijateljskim lovcima iznad Dnjepra, ali je uspeo da vrati u bazu svoj oštećeni avion Lavočkin La-5. U jedinicu se vratio već 29. oktobra, kada je oborio dva neprijateljska bombardera i povećao ukupan zbir svojih pobeda na 20.

Kožedub se do kraja Drugog svetskog rata borio u sastavu Stepskog fronta, Drugog Ukrajinskog fronta i Prvog Beloruskog fronta. 2. maja 1944. godine dobio je na poklon lovački avion Lavočkin La-5FN (FN je bila skraćenica za "forsirovani neposredstveno, što znači da je avion imao direktno ubrizgavanje goriva u motor) kupljen dobrovoljnim prilozima građana. Na trupu aviona, ispod pilotske kabine, sa leve strane, bila je ispisana posveta "U spomen na heroja Sovjetskog Saveza, potpukovnika N. Konjeva", a na desnoj strani je bilo ispisano "Od kolektiva kolhoza Vasil Konjev".[5] Na ovom avionu Kožedub je leteo do sredine jula.

Lovački avion Lavočkin La-7, sa belim brojem "27", na kojem je leteo Ivan Kožedub.

Sredinom 1944. godine postavljen je za komandanta 176. gardijskog lovačkog puka[1] u kojem je leteo na novom sovjetskom lovačkom avionu Lavočkin La-7 koji je na trupu imao veliki beli broj "27".[5] Leteći na ovom lovcu, 19. februara 1945. godine, oborio je u blizini Berlina nemačkog mlaznog lovca Meseršmit Me-262.[1] Svoje poslednje dve vazdušne pobede, do ukupne cifre od 62 pobede u Drugom svetskom ratu, postigao je iznad Berlina 19. aprila 1945. godine.[5]

Kožedub drži rekord po broju priznatih vazdušnih pobeda koje su postigli saveznički piloti u Drugom svetskom ratu.[2]

Kožedubov ratni bilans u Drugom svetskom ratu sastoji se od:

  • 330 borbenih letova
  • 120 vazdušnih borbi
  • 62 oborena neprijateljska aviona, uključujući i jedan mlazni lovac Me-262 (najverovatnije avion podoficira Kurta Langea iz 1. eskadrile 54. lovačke grupe)

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

1949. godine Kožedub je diplomirao na vazduhoplovnoj akademiji Gagarin.

U aprilu 1951. godine unapređen je u čin pukovnika i dodeljena mu je komanda nad 324. lovačkom vazduhoplovnom divizijom[1] koja je upućena na aerodrom Antung u Kini, na granici između Kine i Severne Koreje. Divizija je bila opremljena mlaznim avionima MiG-15 i imala je zadatak da pruža vazdušnu podršku vojsci Severne Koreje. Nije mu dozvoljeno da učestvuje u borbenim misijama. Pod njegovom komandom 324. lovačka vazduhoplovna divizija postigla je 239 pobeda, uključujući i 12 bombardera Boing B-29 Supertvrđava, uz gubitak od 27 aviona MiG-15 i 9 poginulih pilota.

1956. godine diplomirao je na akademiji za visoke oficire, nakon čega je unapređen u čin generala. Od 1971. godine služio je u centralnoj kancelariji Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, a od 1978. godine u generalnoj inspekciji Ministarstva odbrane SSSR. 1985. godine unapređen je u čin Maršala Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva.

Kožedub je tokom svoje vojne karijere tri puta proglašen za Heroja Sovjetskog Saveza (4. februara 1944, 19. avgusta 1944. i 18. avgusta 1945) i tri puta je odlikovan Ordenom Lenjina, sedam puta Orednom Crvene zastave, dva puta Oredenom Aleksandra Nevskog, dva puta Ordenom Crvene zvede, Orednom Patriotskog rata I klase i brojnim drugim medaljama.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Patton 2001, str. 41.
  2. ^ a b Polak & Shores 1999, str. 179.
  3. ^ a b v Polak & Shores 1999, str. 178.
  4. ^ Grupa autora 1987, str. 100.
  5. ^ a b v Grupa autora 1987, str. 101.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Polak, Tomas; Shores, Christopher (1999). Stalin’s Falcon – The Aces of the Red Star. Brub Street, London UK. ISBN 978-1-902304-01-4. 
  • Patton, Wayne W. (2001). Aces 2. Carrollton, Texas, USA: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-423-8. 
  • Grupa autora (1987). Pakao iz vazduha. Beograd: Vuk Karadžić, Službeni list SFRJ. ISBN 978-86-307-0083-5. 
Ivan Kožedub na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Кожедуб&oldid=27409298”