Implantant

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Implantant
Kohlearni implantant

Implantant, implant (engl. Implant) ili implantat[1] je medicinski uređaj proizveden da zameni nedostajuću biološkiu strukturu, podrži oštećenu biološku strukturu, ili poboljša funkciju postojeće biološke strukture. Medicinski implantanti su veštački uređaji (aparati), za razliku od transplantanta, koji su transplantirana biomedicinska tkiva. Površina implantanta koja kontaktira sa telom može biti napravljena od specifičnih biomedicinskih materijala, kao što je titanijum, silikon ili apatit, sve u zavisnosti od toga koji je od njih najviše funkcionalan za određenu namenu. U nekim slučajevima implantant sadrže elektroniku npr. veštački srčani pejsmejker ili ušni kohlearni implantant. Neke implantanti su bioaktivni, kao što je npr. lekom obložen stent ili implantant u obliku pilula za subkutano (potkožno) oslobađanje leka.[2][3][4]

Primena[uredi | uredi izvor]

Prema nameni i načinu primene implantanti se mogu svrstati u sledeće grupe:

Senzorni i neurološki implantanti[uredi | uredi izvor]

Neurološki implantant

Senzorni i neurološki implantanti koriste se za lečenje poremećaje koji utiču na glavna čul, mozak, kao i za tretman drugih neuroloških poremećaje. Oni se uglavnom koriste u lečenju stanja kao što su:

  • Oštećenja vida — katarakta, glaukom, keratokonus i druga oštećenja vida
  • Oštećenja sluha — otoskleroza, bolesti srednjeg uha kao što je upala srednjeg uva i drugo
  • Neurološke bolesti — epilepsija, Parkinsonova bolest i depresija rezistentna na lečenje.

U primere senzornih i neurološke implantanate spadaju:

  • intraokularno sočivo, intrastromalni prstenasti deo rožnnjače,
  • kohlearni implant,
  • timpanostomska cev
  • neurostimulator.[5][6]

Kardiovaskularni implantanti[uredi | uredi izvor]

Implantabilni kardioverter-defibrilator

Kardiovaskularni medicinski implantanti primenjuju se u slučajevima kada je narušena funkcija srčanih zalistaka i drugih delova cirkulacijskog sistema. Ovi implantanti se u kardiologiji mogu koristiti za lečenje stanja kao što su:

  • srčana insuficijencija,
  • srčana aritmija (ventrikularna tahikardija),
  • bolest srčanog zalistka,
  • angina pektoris i ateroskleroza.

Primeri kardiovaskularnih implantanta uključuju:

  • veštačko srce,
  • veštačke srčane zalistke,
  • implantabilni kardioverter-defibrilator,
  • srčani pejsmejker
  • koronarni stent.[5][6]

Ortopedski implantanti[uredi | uredi izvor]

Titanijumski implantant koji se koristi u ortopediji

Ortopedski implantati pomažu u ublažavanju problema sa kostima i zglobovima tela.[7] Koriste se za lečenje preloma kostiju, osteoartritisa, skolioze, kičmene stenoze i hroničnog bola.

Primeri uključuju širok izbor igala, šipki, šrafova i ploča koje se koriste za učvršćivanje slomljenih kostiju dok zarastaju.[5][8]

Implantanti na bazi magnezijuma sa dodatkom cinka i kalcijuma testirani su kao potencijalni metalni biomaterijali za biorazgradive medicinske implantante.[9][10]

Pacijente sa ortopedskim implantatima imaju ograničenja za snimanje magnetnom rezonancom (MRI) radi detaljnog proučavanja mišićno-skeletnog sistema, jer pod uticajem magnetnog polja može doći do migracije implantanta, zagrevanje metalnih implantanata i izazivanje termičkog oštećenje okolnih tkiva i izobličenjem MRI snmka što utiče na rezultate snimanja. Studija ortopedskih implantata iz 2005. godine pokazala je da većina ortopedskih implantata ne reaguje na magnetna polja ispod 1,0 Tesla.[11] Međutim, na 7,0 Tesla, nekoliko ortopedskih implantata je pokazalo značajnu interakciju sa magnetnim poljima MRI, kao što su petni i fibularni implantati.[12]

Električni implantanti[uredi | uredi izvor]

Električni implantati se koriste za ublažavanje bolova kod reumatoidnog artritisa.[13] Električni implantat se ugrađuje u vrat pacijenata sa reumatoidnim artritisom i odatle šalje električne signale do elektroda u vagusnom nervu.[14] Primena ovog uređaja sve viđe postaje alternativa lečenju pacijenata sa reumatoidnim artritisom tokom celog života.[15]

Kontraceptivni implantant

Kontraceptivni implantanti[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kontraceptivni implantat

Kontraceptivni implantati se prvenstveno koriste za sprečavanje neželjene trudnoće i lečenje stanja kao što su nepatološki oblici menoragije. Primeri uključuju intrauterine uređaje na bazi bakra i hormona.[16]

Kozmetički implantanti[uredi | uredi izvor]

Kozmetički implantati (protetika) - pokušavaju da vrate neki deo tela u prihvatljivu estetsku normu. Koriste se kao:

  • nastavak mastektomije nakon operacije raka dojke,
  • kao pomogalo za ispravljanje nekih oblika izobličenja i modifikovanje tela (kao kod povećanja zadnjice i brade).

Primeri uključuju implantat dojke, protezu za nos, očnu protezu i injekcioni filer.[5]

Ostali organi i sistemi[uredi | uredi izvor]

Veštački mokraćni sfinkter
Implantant penisa

Druge vrste disfunkcije organa koje mogu se javiti u sistemima tela, uključujući gastrointestinalni, respiratorni i urološki sistem, zahtevaju upotrebu određene vrste implantanata. Oni se koriste za lečenje stanja kao što su:

  • gastroezofagealna refluksna bolest,
  • gastropareza,
  • respiratorna insuficijencija,
  • apneja u snu,
  • urinarna i fekalna inkontinencija,
  • erektilna disfunkcija.

Primeri uključuju implantabilni stomačni stimulator, stimulator dijafragmatičnog/freničnog nerva, neurostimulator, hiruršku mrežicu, veštački mokraćni sfinkter i implantat penisa.[17][18][19][20][21]

Problemi[uredi | uredi izvor]

Puknuće silikonskog implantata dojke može dovesti do bakterijske infekcije.

Otkaz implantanta[uredi | uredi izvor]

Mnogi primeri otkazivanja implantata uključuju puknuće silikonskih implantata dojke, zglobove koji zamenjuju kukove i veštačke srčane zalistake. Posledice otkaza implantanta zavise od prirode implantata i njegovog položaja u telu. Stoga će npr. otkazivanje srčanog zaliska verovatno ugroziti život pojedinca, dok je otkazivanje implantanta dojke ili zgloba kuka manje verovatno biti opasno po život.[22][23]

Uređaji ugrađeni direktno u sivu materiju mozga proizvode najkvalitetnije signale, ali su skloni nakupljanju ožiljnog tkiva, što dovodi do toga da signal postaje slabiji, ili čak nepostojeći, jer telo reaguje na strani objekat u mozgu.[24]

Da ne bi došlo do otkaza implantanata svi implantabilni uređaji trebalo bi da budu provereni, registrovani i praćeni kako bi se kroz upotrebu pratila njihova efikasnost i bezbednost pacijenata na duži rok.[25]

Ugradnja neproverenog implantanta[uredi | uredi izvor]

Tokom 2018. godine, kartoteke o implantantima, u jednom centru za istraživanja otkrila je ugradnju medicinskih sredstva koja nisu sigurna i nisu adekvatno testirana. U Velikoj Britaniji, profesor Derek Alderson, predsednik Kraljevskog koledža hirurga, zaključuje: „Svi uređaji za implantaciju treba da budu registrovani i praćeni kako bi se dugoročno nadzirala efikasnost i sigurnost pacijenta.“[25]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Pejsmejker
    Pejsmejker
  • Lekom obložen stent
    Lekom obložen stent
  • Zubni implantant
    Zubni implantant
  • Laboratorijski pacov sa implantatom mozga, koji je korišćen za snimanje In vivo neuronske aktivnosti tokom određenog zadatka (diskriminacija različitih vibracija). Na ovoj slici naučnik hrani sokom jabuke pacova kroz pipetu
    Laboratorijski pacov sa implantatom mozga, koji je korišćen za snimanje In vivo neuronske aktivnosti tokom određenog zadatka (diskriminacija različitih vibracija). Na ovoj slici naučnik hrani sokom jabuke pacova kroz pipetu

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Srpski na srpskom”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-02-05. 
  2. ^ Hjort, H.; Mathisen, T.; Alves, A.; Clermont, G.; Boutrand, J. P. (2012). „Three-year results from a preclinical implantation study of a long-term resorbable surgical mesh with time-dependent mechanical characteristics”. Hernia : The Journal of Hernias and Abdominal Wall Surgery. 16 (2): 191—197. PMC 3895198 Slobodan pristup. PMID 21972049. doi:10.1007/s10029-011-0885-y. 
  3. ^ Dee, K., Puleo, D., & Bizios, R. (2002). An introduction to tissue-biomaterial interactions. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc.
  4. ^ Williams 1999
  5. ^ a b v g Wong, J.Y.; Bronzino, J.D.; Peterson, D.R., eds. (2012). Biomaterials: Principles and Practices. Boca Raton, Florida: CRC Press. p. 281.
  6. ^ a b McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., ur. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press. str. 794. 
  7. ^ Thomas, D.; Singh, D. (jun 2017). „3D printing in surgery - The evolving paradigm-shift in surgical implants on demand”. International Journal of Surgery (London, England). 42: 58—59. PMID 28435025. doi:10.1016/j.ijsu.2017.04.027. .
  8. ^ McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., eds. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press Oxford. p. 794.
  9. ^ Ibrahim, H.; Esfahani, S. N.; Poorganji, B.; Dean, D.; Elahinia, M. (januar 2017). „Resorbable bone fixation alloys, forming, and post-fabrication treatments”. Materials Science and Engineering: C. 70 (1): 870—888. PMID 27770965. doi:10.1016/j.msec.2016.09.069. .
  10. ^ Nowosielski R., Cesarz-Andraczke K., Sakiewicz P., Maciej A., Jakóbik-Kolon A., Babilas R., Corrosion of biocompatible Mg66+XZn30-XCa4 (X=0.2) bulk metallic glasses, Arch. Metall. Mater. 2016 vol. 61 iss. 2, s. 807-810
  11. ^ Ritabh, Kumar; Richard, A Lerski; Stephen, Gandy; Benedict, A Clift; Rami, J Abboud (12. 7. 2006). „Safety of orthopedic implants in magnetic resonance imaging: An experimental verification”. Journal of Orthopaedic Research. 24 (9): 1799—1802. PMID 16838376. S2CID 2991113. doi:10.1002/jor.20213. .
  12. ^ David, X Feng; Joseph, P McCauley (9. 11. 2015). „Evaluation of 39 medical implants at 7.0 T”. British Journal of Radiology. 88 (1056): 20150633. PMC 4984944 Slobodan pristup. PMID 26481696. doi:10.1259/bjr.20150633. .
  13. ^ Vinoski, Jim. „With Bioelectronic Medicine, SetPoint Medical Wants To Revolutionize Autoimmune Disease Treatment”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-12. 
  14. ^ „Arthritis sufferers offered hope after electrical implants leave”. The Independent (na jeziku: engleski). 2014-12-23. Pristupljeno 2023-03-12. 
  15. ^ Association, Press (2014-12-23). „New arthritis implant hailed as 'magic'”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-03-12. 
  16. ^ Duke, J.; Barhan, S. (2007). "Chapter 27: Modern Concepts in Intrauterine Devices". In Falcone, T.; Hurd, W. (eds.). Clinical Reproductive Medicine and Surgery. Elsevier Health Sciences. pp. 405–416.
  17. ^ „Upper G.I. Surgery - Gastroesophageal Reflux Disease (GERD)”. Keck School of Medicine of USC. Arhivirano iz originala 9. 5. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  18. ^ „Gastric Electrical Stimulation”. The Regents of The University of California. Arhivirano iz originala 30. 7. 2019. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  19. ^ „Chapter 1, Part 2, Section 160.19: Phrenic Nerve Stimulator” (PDF). Medicare National Coverage Determinations Manual. Centers for Medicare and Medicaid Services. 27. 3. 2015. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  20. ^ Simmons, M.; Montague, D. (2008). „Penile prosthesis implantation: past, present, and future”. International Journal of Impotence Research. 20 (5): 437—444. PMID 18385678. doi:10.1038/ijir.2008.11 Slobodan pristup. 
  21. ^ Hjort, H; Mathisen, T; Alves, A; Clermont, G; Boutrand, JP (april 2012). „Three-year results from a preclinical implantation study of a long-term resorbable surgical mesh with time-dependent mechanical characteristics”. Hernia. 16 (2): 191—7. PMC 3895198 Slobodan pristup. PMID 21972049. doi:10.1007/s10029-011-0885-y. 
  22. ^ Wagenberg, B.; Froum, S. J. (2006). „A retrospective study of 1925 consecutively placed immediate implants from 1988 to 2004”. The International Journal of Oral & Maxillofacial Implants. 21 (1): 71—80. PMID 16519184. 
  23. ^ Dee, K.C.; Puleo, D.A.; Bizios, R. (2002). An Introduction to Tissue-Biomaterial Interactions. Hoboken, NJ: Wiley-Liss. p. 248.
  24. ^ Polikov, Vadim S.; Tresco, Patrick A.; Reichert, William M. (2005). „Response of brain tissue to chronically implanted neural electrodes”. Journal of Neuroscience Methods. 148 (1): 1—18. PMID 16198003. S2CID 11248506. doi:10.1016/j.jneumeth.2005.08.015. .
  25. ^ a b „Patients given unsafe medical implants”. BBC News (na jeziku: engleski). 2018-11-25. Pristupljeno 2023-03-12. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., ur. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press. str. 794. 
  • Williams, D. F. (1999). Dictionary of Biomaterials. Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-734-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имплантант&oldid=27672720”