Трансплантација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трансплантирано срце

Трансплантација представља замену нефункционалног органа путем хирушке интервенције. Овакве процедуре се најчешће изводе код животно угрожених особа (нпр. кардиомиопатија) и нешто ређе у циљу побољшања основног квалитета живота код хроничних болести које се могу третирати на овај начин.

Трансплантациона медицина захтева посебну едукацију особља, специјалну опрему и свеобухватно преоперативно и постоперативно надгледање пацијента, како би се могућност одбацивања органа свела на најмању могућу меру.

Правни и медицински критеријуми који одређују када се трансплантација може извршити су строго регулисани. Скупштина Републике Србије је донела закон о трансплантацији органа и ткива 2009. године.

Терминологија[уреди]

Прималац је оболела особа која добија орган од донора, изузев у случају аутотрансплантације. Донор може бити жива (бубрег, јетра) или мождано преминула особа (сви органи и ткива).

Органи који се могу трансплантирати:

Поступак[уреди]

Трансплантација органа обухвата следеће фазе:

  • имунолошка типизација реципијента и донора,
  • трансплантација,
  • имуносупресивна терапија.

Регенеративна медицина[уреди]

Стварање органа из матичних ћелија је технологија за коју се очекује да ће у наредној деценији направити крупан помак. У Лесковцу је основана Специјална болница за лечење стерилитета која би требало да прерасте у Институт за матичне ћелије.

Историјат трансплантација у Србији[уреди]

Др Пјотр Васиљевич Колесников, руски емигрант, је 1926. године у Зајечару пресадио тестис осуђеника Илије Крајана свом остарелом колеги, зајечарском хирургу.[1] Оваква процедура се данас не практикује.

Извори[уреди]

  1. ^ http://tmg.org.rs/v290210.htm Тимочки медицински гласник бр. 29 (2004), стр. 115 117

Спољашње везе[уреди]




Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).