Imre Kovač

Imre Kovač
Imre Kovač
Lični podaci
Datum rođenja	26. novembar 1921.
Mesto rođenja	Budimpešta, Mađarska
Datum smrti	9. mart 1996. (74 god.)
Mesto smrti	Budimpešta, Mađarska
Državljanstvo	mađarsko
Nacionalnost	Mađar
Pozicija	Vezni
Juniorska karijera
1933 —	Oetl
	FK BKV Elere
Seniorska karijera*
Godine	Klub
1942. —	Banjas
1944. — 1945.	FK Diošđer VTK
1945. — 1959.	FK MTK
Reprezentativna karijera
1948. — 1952.	Mađarska
Trenerska karijera
1956. — 1962.	FK MTK (drugi tim)
1962. — 1964.	FK MTK
1965.	Škola za sport
1966. — 1967.	Kanal Suec
1968. — 1969.	FK Pečuj
1970. — 1971.	Videoton
1971. — 1973.	FK Ujpešt
1973. — 1974.	FK Šalgotarjan
1974. — 1975.	FK MTK
1977. — 1978.	FK Pečuj
1978. — 1981.	Raba ETO
1981. — 1983.	FK Pečuj
1984. —	Njiređhaza Spartak
Nagrade
Predstavljajući Mađarska
Olimpijske igre
Svetsko prvenstvo u fudbalu
	* Datum aktuelizovanja: 3. septembar 2023.

Imre Kovač (mađ. Kovács Imre; Budimpešta, 26. novembar 1921 — Budimpešta, 9. mart 1996)^[3] bio je mađarski fudbaler, reprezentativac i trener. U sportskoj štampi se pojavljivao kao igrač pod imenom Kovács I. Njegov brat Jožef Kovač je bio takođe fudbaler, trener i reprezentativac.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Godine 1933. počeo je da igra fudbal u timu Oetl. Do 1945. igrao je za BSzKRt SE, Tatabanja Banjas i Diošđor VTK. Zatim je bio fudbaler MTK-a do 1959. godine,^[3] gde je pored tri ligaške titule uspeo sa klubom da bude šest puta drugi i jedanput treći u svojoj prvoligaškoj karijeri. Godine 1955. bio je član tima koji je osvojio Srednjoevropski kup, tada je klub igrao pod imenom Vereš lobogo.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Između 1948. i 1952. godine u reprezentaciji se pojavio 8 puta. Bio je član tima koji je postao olimpijski šampion u Helsinkiju 1952. godine.^[3] Kao desni bek, u reprezentaciji je bio rezervista čuvenom članu Zlatne ekipe Jožefu Božiku.

Trener[uredi | uredi izvor]

Kao trener je počeo da radi 1956. godine u FK MTK. Prvo u omladinskim ekipama, zatim u rezervnom sastavu od 1960. godine. Bio je glavni trener tima 1962. i 1964. godine. Srebrna medalja šampionata, pobeda u Srednjoevropskom kupu i drugo mesto u KEKu bili su rezultat njegovog rada, ali do finala KEK-a Bela Volentik je već bio trener plavo-belih. Godine 1962. bio je profesionalni menadžer B reprezentacije. Godine 1964. dobio je diplomu fudbalskog trenera na TFu. Godine 1965. bio je osnivački trener Centralne sportske škole. Zatim je radio za tim Kanal Suec u Egiptu. Po povratku kući 1968. godine neprekidno je radio 16 godina u vrhunskim fudbalskim timovima. Pečuj (više puta), Videoton, Ujpešta, Šalgotarjan, MTK, Raba ETO, Njiređhaza su stanice njegove trenerske karijere. Godine 1973. dobio je zvanje majstorskog trenera. Doža Ujpešt je osvojila dve od sedam ligaških titula zaredom između 1969. i 1975. godine. Godine 1978. bio je u finalu mađarskog kupa sa MSC Pečuj i izgubio je od Ferencvaroša samo u produžecima. Sedeo je na klupi u ukupno 497 ligaških mečeva, čime je bio treći na listi svih vremena.^[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Mesto sahrane
^ Imena MTK: 1949-1951, Tekstileš, 1951-1953, Bp. Bašća, 1953-1956, Bp. Vereš Lobogo
^ ^a ^b ^v ^g Pécs lexikon I. (A–M). Főszerk. Romváry Ferenc. Pécs: Pécs Lexikon Kulturális Nonprofit Kft. 2010. 423. o. ISBN 978-963-06-7919-0)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nemzeti Sportszövetség Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)

[1] Mesto sahrane

[2] Imena MTK: 1949-1951, Tekstileš, 1951-1953, Bp. Bašća, 1953-1956, Bp. Vereš Lobogo

[plex-3] v ^g Pécs lexikon I. (A–M). Főszerk. Romváry Ferenc. Pécs: Pécs Lexikon Kulturális Nonprofit Kft. 2010. 423. o. ISBN 978-963-06-7919-0)

[1]

[2]

[3]