9. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. март
- 1074. — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.
- 1230. — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Иван Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.
- 1495. — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла III појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента.
- 1796. — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину д Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.
- 1831. — Краљ Луј Филип основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.
- 1862. — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен.
- 1905. — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
- 1908. — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.
- 1924. — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града.
- 1942. — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
- 1945. — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1]
- 1989. — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.
- 1991. — Прве велике демонстрације у Београду против режима Слободана Милошевића. Полиција је грубом силом растурила демонстранте, након чега је центар града запосела војска с тенковима. Погинули су један демонстрант и један полицајац. Протесте због бруталности полиције наставили су наредних дана београдски студенти.
- 1994. — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.
- 1999. — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979. Током тродневне посете Хатами се сусрео и са поглаваром Римокатоличке цркве Јованом Павлом II у Ватикану, као највиши ирански верски лидер који је посетио папу.
- 2001. — У нападима албанских екстремиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.
- 2002. — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.
- 2002. — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.
- 2003. —
- Тајландска полиција је саопштила да је у тромесечној акцији, која је спроведена широм земље у потрази за произвођачима и дилерима синтетичке дроге (метафетаминима) убијено више од 2.200 људи.
- У Хавани, главном граду Кубе, Европска унија отворила је дипломатско представништво.
- 2006. — Птичји грип: Лабуд код Бачког Моноштора (код Сомбора) био заражен смртоносним вирусом Х5Н1.
Рођења [уреди]
- 1454. — Америго Веспучи, италијански морепловац. († 1512.)
- 1814. — Тарас Шевченко, украјински писац и сликар.
- 1890. — Вјачеслав Михајлович Молотов, совјетски државник и дипломата.
- 1910. — Самјуел Бербер, амерички композитор. († 1981.)
- 1903. — Нада Пурић, народни херој Југославије. († 1941.)
- 1934. — Јуриј Гагарин, руски космонаут и први човек у космосу. († 1968.)
- 1943. — Роберт Боби Фишер, амерички шаховски велемајстор, светски шампион 1972-1975.
- 1950. — Милић Вукашиновић, српски рок музичар.
- 1960. — Жељко Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1964. — Жилијет Бинош, француска глумица.
- 1982. — Мирјана Лучић, хрватска тенисерка.
Смрти [уреди]
- 1661. — Жил Мазарен, француски кардинал италијанског порекла.
- 1751. — Живан Хајдаревић Црногорац, врховни сремски прота. (* 1675.)
- 1888. — Вилхелм I, пруски краљ (1861) и немачки цар (* 1871).
- 1895. — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (* 1836.)
- 1992. — Менахем Бегин, бивши премијер Израела. (* 1913.)
- 1994. — Чарлс Буковски, амерички писац. (* 1921).
- 2001. — Михајло Костић - Пљака, српски глумац
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Обретеније главе светог Јована Крститеља
- Преподобног Еразма - инока печерског