Istorija Starog Egipta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Pre oko 5.000 godina na obalama reke Nil u severnoj Africi razvijala se po mnogo čemu neverovatna civilizacija starog Egipta. Njen razvoj je trajao preko 3.000 godina - duže nego ijedne druge civilizacije u svetskoj istoriji! Danas je Egipat jedna od najrazvijenijih i najuticajnijih arapskih država i nalazi se između Afrike i Bliskog istoka. Egipat ima istoriju dugu 6.000 godina i mnoge turističke atrakcije - pre svega piramide kao jedino preostalo od sedam svetskih čuda, zatim ogromni kip sfinge, grobnicu kralja Tutankamona i mnoge druge.

Istorijsko razdoblje Egipta[uredi]

Skoro istovremeno sa pojavom paleolitskog čoveka u Evropi, nalazimo tragove ljudi i u ušću Nila na egipatskoj visoravni koja je omeđena Libijskom pustinjom na zapadu, Arapskim poluostrvom na istoku, Sredozemnim morem na severu i prvim kataraktom Nila na jugu. Nil je druga reka po dužinina u zemlji a proteže se od izvora rečice Kagera koja se uliva u jezero Viktorija-Nuanza iz kog dalje ističe Viktorijin Nil. Ukupna dužina te čudesne reke iznosi 6.497 km.

U Gornjem Egiptu kiša gotovo nikad ne pada, dok u donjem Egiptu oko Kaira, pada povremeno i ne obilno. Zbog toga je svakogodišnja nilska poplava zaista najveći događaj u celoj zemlji jer od nje zavisi taloženje plodonosnog mulja koji daje blagostanje. Potpuno je razumljivo što su Egipćani od najstarijih vremena Nil smatrali svetom pojavom, pa su ga čak proglasili božanstvom. Savladavanjem tehnike obrade kamena u mikrolite (malene precizne kamene alatke) označen je prelaz iz paleolita u Mezolit ili srednje kameno doba. Za to doba najkarakterističnija je Kapsijenska kultura.

Zadnja faza Sebilijenske kulture, odgovara ranoj Natufijskoj kulturi u Palestini, pa je možemo datirati između 9. i 7. milenijuma pre Hrista. Najstariji nalazi neolitskog čoveka Egipta pronađeni su u Fajumu i datiraju iz 4400. do 4200. godine pre nove ere.

To su nalazi kamenog ručnog klina i keramičke posude u fragmentima, no one, za razliku od drugih nalazišta tog doba u Evropi, nisu bili in situ, odnosno na mestu nastanka, nego su doneseni Nilom iz gornjeg toka. Oko njih ne postoje ni kosti ni drugi ostaci čoveka ni naselja pa je teško utvrditi odakle zaista potiču, no sa sigurnošću se može tvrditi da su nalazi zaista iz toga doba.

Tek u Neolitu nastaje Egipat koji poznajemo (Drevni Egipat) jer se ljudi stalno naseljavaju u dolini Nila i postaju pastiri i poljoprivrednici. Nekako u to doba, početkom 6. veka i godišnja mena Nila se ustaljuje. Sa tom predvidivom stabilnošću koju ljudi prepoznaju i koriste počinje era blagostanja za tu zemlju sve do danas.

Prva eneolitska (metalnodobna) kultura starog Egipta je Badarijanska kultura koju datiramo pod kraj petog milenijuma p. n. e. ime je dobila po nalazištu El Badari. Ona traje oko 400 godina tj. od 4000. do 3600. p. n. e.

Mlađa od te kulture naziva se Amratijanska kultura prema nalazištu u el Amrehu. Nakon nje sledi Gerzeanska kultura imena po nalazištu u blizini mesta Gerzeha koji se nalazi u oazi. Nju stavljamo u doba između 3600. do 3400. p. n. e. Poslednja faza te kulture, koja je ujedno i poslednja preddinastička kultura, prelazi u istorijsko razdoblje.

Podela egipatske istorije i pregled dinastija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Egipatske dinastije

Praistorijska vremena

Najstarije doba. Vreme božanskih dinastija

Prve države u Donjem Egiptu. Kraljevi poštovaoci Horusa

Tinijske dinastije (I i II) oko 3315. – 2895. p. n. e.

Stara država

III Memfijska dinastija 2895—2840. IV Memfiska dinastija 2840—2680. V Memfiska dinastija 2680—2540. VI, VII i VIII Memfiska dinastija 2540—2360.


Prelazno razdoblje X i XI Herakleopolska dinastija 2360. 2180.


Srednja država (2160—1580)

XI Tebanska dinastija 2160. – 2000. XII Tebanska dinastija 2000. – 1785.


Raspad države i vladavina stranaca (1785—1680)

XIII dinastija 1785—1680.

Od XIV do XVII dinastije – vladavina Hiksa 1680—1580.

Smrt Kleopatre VII poslednje kraljice Egipta

Nova država

XVIII Tebanska dinastija 1580—1310.

XIX Tebanska dinastija 1310—1200.

XX Tebanska dinastija 1200. – 1085.

Egipat pod vlašću Libijskih plaćenika, Etiopljana i Asiraca. 1085. – 663.

XXI Taniska dinastija 1085. – 950.

XXII Bubastika dinastija 950.-730.

XXIII Taniska dinastija 817.-730.

XXIV Saiska dinastija 730. – 715.

XXV dinastija – Prevlast Etiopije 751.-656.

Prevlast Asiraca. 671-663.

Saiska država

XXVI saiska dinastija 663. – 525.

XXVII dinastija – Prva persijska vladavina 525.-404.

XXVIII dinastija 404.- 398.

XXIX dinastija 398.-378.

XXX dinastija 378.-341.

Druga persijska vladavina – 341.- 333.

Ptolemejidi 331.- 30. p. n. e.

Vidi još[uredi]