Karlos Ruiz Zafon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karlos Ruiz Zafon
Ruiz Zafon 2008.
Lični podaci
Datum rođenja(1964-09-25)25. septembar 1964.
Mesto rođenjaBarselona, Španija
Datum smrti19. jun 2020.(2020-06-19) (55 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija, SAD
DržavljanstvoŠpanija
NacionalnostŠpanac
NarodnostKatalonac
Zanimanjepisac
Književni rad
Period1994—2020.
Jezik stvaranjašpanski
engleski
Zvanični veb-sajt

Karlos Ruiz Zafon[a] (šp. Carlos Ruiz Zafón; Barselona, 25. septembar 1964 — Los Anđeles, 19. jun 2020) bio je moderni španski pisac, autor mnogih bestselera. Knjiga koja ga je proslavila širom sveta i koja je uvrštena na spisak od 100 najboljih knjiga u poslednjih 25 godina na španskom jeziku je Senka vetra.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Karlos Ruiz Zafon školovao se u rodnoj Barseloni, u kojoj je završio osnovnu i srednju jezuitsku školu. Nakon srednje škole upisuje fakultet za Informacione tehnologije. Na prvoj godini studija dobija ponudu da se bavi novinarstvom. Postaje kreativni direktor jedne važne agencije u Barseloni, u kojoj će raditi sve do 1993. godine, kada je odlučuje da napusti posao, kako bi se posvetio pisanju i književnosti. Njegovi roditelji su ga uvek podržavali, iako je njima svet književnosti bio stran. Majka mu je bila domaćica, a otac policajac.

Na početku svoje književne karijere pisao je romane za mlade. Njegova prva knjiga izašla je 1993. godine pod nazivom Princ magle. Doživela je veliki uspeh čak je za ovo delo osvojio Edebe nagradu za književnost za decu i mlade.[1] Karlos je odmalena sanjao da ode u Los Anđeles, tako da je, od novca koji je dobio, ostvario svoj san i preselio se u Los Anđeles. Na početku je pisao skice za roman Ponoćna palata, koji je objavljen 1994. godine. Naredne godine objavljuje roman pod nazivom Septembarska svetlost. Poslednja knjiga za mlade pod nazivom Marina, objavljena je 1999. godine.

Svoj prvi roman za odrasle Senka vetra, koji je doživeo popularnost širom sveta Karlos je objavio 2001. godine. Preveden je na preko 20 jezika, i bio je veliki hit u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i zemljama Latinske Amerike, kao i u SAD. Njujork tajms proglasio je Senku vetra za bestseler. U Španiji je Senka Vetra najčitaniji roman u poslednjih nekoliko decenija. U Velikoj Britaniji je 2004. bio najčitaniji roman autora koji nije bio sa engleskog govornog područja, a u Nemačkoj 2004. bio najčitaniji roman autora van nemačkog i engleskog govornog područja. Takođe, Safon je bio finalista prestižne nagrade Fernando Lara. To je književna godišnja nagrada koja se dodeljuje od 1996. Dobitnik nagrade dobija novčanu sumu od preko sto hiljada evra. Dobitnik je nagrade za najbolji strani roman 2004. godine u Francuskoj.

I pored ogromne popularnosti ovo delo nije ekranizovano, iako je Safon dobio mnoštvo ponuda. Smatrao je da bi to bila "izdaja" romana, jer smatra da nema boljeg filma od onog u glavi čitaoca.

Ruiz Zafon 2013.

Posle ogromnog uspeha Senke vetra, njegov sledeći roman Igra anđela, izazvao je veliko interesovanje javnosti. Na promociji knjige bilo je 370 zvanica, 150 novinara, dok je 15 televizija pratilo ovaj događaj. Planeta nije pogrešila- dovoljno je reći da je u Kataloniji, za samo 7 dana, prodat u 250.000 primeraka. U vreme proslavljanja Internacionalnog dana knjige, 1400 ljudi je čekalo u redu 6 sati kako bi im Safon potpisao knjigu. Senka vetra, Igra anđela i treći roman pod nazivom Zatočenik nebesa, čine trilogiju koja se zove Groblje zaboravljenih knjiga, koja je posvećena njegovom rodnom gradu-Barseloni. I ova knjiga je prodata u više od milion primeraka.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Romani za mlade[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

Karlos Ruiz Zafon priča o "Igri Anđela" na Bukbits radiu.

Princ magle[uredi | uredi izvor]

O romanu[uredi | uredi izvor]

Princ magle (El Príncipe de la Niebla) je u isto vreme i gotski i avanturistički roman, jeziva priča o duhovima i savezništvu sa zlom, priča o tragičnim posledicama obećanja datih u trenutku slabosti i uzaludnom bekstvu od sudbine. Ovaj roman, stvoren od strane velikog pisca Karlosa Ruiza Zafona, prava je priča o prijateljstvu, ljubavi i odrastanju, u kojoj se već generacijama pronalaze čitaoci svih uzrasta širom planete. Na početku je bio izdat na španskom jeziku od strane Editorial Planeta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2014), a kasnije na engleskom od strane Little, Brown Books for Young Readers 2010. godine. Princ Magle je bio Safonov prvi roman i osvojio je nekoliko nagrada, uključujući Edebé nagradu za tinejdžersku literaturu i C.C.I.I. nagradu 1994. godine. Princ Magle je, takođe, bio jedan od izbora Američkog udruženja biblioteka za najbolju fikciju za mlade 2011. godine.

Kratak opis[uredi | uredi izvor]

Iz velikog grada ugroženog blizinom rata, časovničareva porodica seli se u malo primorsko mesto, za koje se sa slobodom može reći da je u njemu vreme stalo. Već pri silasku sa voza, trinaestogodišnji Maks shvata da je nešto veoma čudno, kazaljke na staničnom satu ne stoje - one se kreću unazad. Porodica pronalazi utočište u staroj kući na obali koja, sa dolaskom nove porodice, počinje polako da otkriva svoje jezive tajne: kutiju sa filmovima koje su snimili prethodni stanari, avetinjske glasove koji dopiru iz dubine ormara, ograđeni vrt ispunjen sablasnim, gotovo živim statuama cirkuzanata, raspoređenih po kružnici koja spaja temena šestokrake zvezde u čijem se središtu nalazi figura pajaca, takozvanog Keina, koji budi koulrofobiju kod svakog čitaoca. Maksova nova kuća je ranije bila u vlasništvu Ričarda Fleišmena, njegove žene i sina, Džejkoba Fleišmena za koga Maks kasnije saznaje da se udavio pod misterioznim okolnostima. Istražujući svoj novi svet i van dvorišta kuće, Maks i njegova sestra Alicija upoznaju Rolanda, mladića koji im u ronilačkoj avanturi otkriva davno potopljeni brod, Orfeus. U potrazi za istinom o tragičnoj nesreći broda Orfeusa, našim herojima počinje da se ukazuje užasna priča o Princu magle, koja ne predstavlja ništa kada se uporedi sa saznanjem da su i oni sami likovi koji grade tu priču. Posle ronjenja blizu olupine Orfeusa, Maks ima sve više i više pitanja na koja će odgovore pružiti Viktor Krej, Rolandov deda.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Maks

  • Maks je junak romana. Iako ima samo 13 godina, kroz priču odrasta u jednu zrelu ličnost. Veoma je pametan, hrabar i radoznao. Brzo se sprijatljio sa Rolandom, dečakom par godina starijim od njega.

Alicija

  • Alicija je Maksova starija sestra. Ima 15 godina, zaljubljena je u Rolanda.

Princ magle

  • Njegovo ime je Kain. On je zli čarobnjak, obučen u crno. Nosi šestokraku zvezdu, koja predstavlja simbol đavola. Uvek je u pratnji crne mačke. Za njega vreme ne postoji i ono je nebitno. Smatra da je vreme u mašti. Može se reći da je zapravo Kain taj koji je deo mašte i da je on iluzija. Iluzija koja je kao duh, nikada ne odrasta i nikada ne umire.

Irina

  • Maksova i Alicijina mlađa sestra. Ona ima samo 8 godina. Kada su se njena porodica i ona tek doselili u novo mesto, nailazi na crnu mačku i moli roditelje da je povede sa sobom.

Maksimilijan Karver

  • Maksimilijan je časovničar. Maksov, Alicijin i Irinin je otac. Odlučuje da se sa svojom decom i ženom preseli u jedan gradić na obali Pacifika, kako bi pobegao od rata.

Andrea Karver

  • Andrea je Maksova majka. Veoma je dobra, mirna i povučena osoba.

Roland

  • Roland je visok dečko, smeđe kose i zelenih očiju. Ima posebnu vezu sa Maksovom starijom sestrom, Alicijom. Živi sa svojim dedom. Ispostavlja se da je bio Jakob Fleišmen, za kojeg se smatralo da se udavio igrajući se blizu mora 1932. godine. Život mu je spasio Viktor Krej koji ga je posle toga usvojio.

Viktor Krej

  • Rolandov brižan deda. Srednje je visine, blede kože, sede kose i zelenih očiju. Bio je inženjer, izgradio je svetionik 1939. godine. Uvek štiti Rolanda, zbog čega mu ne otkriva njegov pravi identitet, sve dok nije shvatio da je to bila greška.

Eva Grej

  • Eva je ćerka profesora hemije, studirala je zajedno sa Viktorom. Njen muž je Ričard Fleišmen, a sin Jakob.

Ričard Fleišmen

  • Poreklom iz Engleske. Bio je hirurg, umire od bolesti 1938. godine.

Robin i Filip

  • Robin i Filip su pomoćnici, rade u stanici.

Senka vetra[uredi | uredi izvor]

O romanu[uredi | uredi izvor]

Senka vetra (šp. La sombre del viento, engl. The Shadow of the Wind), je roman španskog pisca Karlosa Ruiza Zafona iz 2001. godine. Roman je svetski bestseler, a na španskim listama bestselera je bio je na vrhu nedeljama. Nakon već postignutog uspeha u ostatku Evrope, knjiga je prevedena na engleski jezik 2004. i prodata je u više od milion primeraka u Britaniji, gde je bio najčitaniji roman od autora van engleskog govornog područja. Knjiga je takođe bila najčitaniji roman u Nemačkoj od autora van nemačkog govornog područja 2004. godine, veliki hit u Italiji i svim zemljama Latinske Amerike i bestseler Njujork Tajmsa u Sjedinjenim Američkim Državama. Veruje se da je knjiga prodata u više od 15 miliona primeraka širom sveta, i time se ubraja u jednu od najprodavanijih knjiga svih vremena. Pripada serijalu Groblje zaboravljenih knjiga.

Opis romana[uredi | uredi izvor]

Roman je postavljen u posleratnoj Barseloni, tiče se dečaka Daniela Sempere. Odmah nakon rata Daniela otac vodi na tajno Groblje Zaboravljenih Knjiga, ogromnu biblioteku starih, zaboravljenih naslova, sačuvanu od strane odabrane manjine iniciranih. Prema tradiciji, svakom iniciranom na ovo tajno mesto je dozvoljeno da uzme jednu knjigu od njega i da je štiti tokom celog života. Daniel bira knjigu „Senka Vetra“ Huliana Karaša. Tog jutra nosi knjigu kući i čita je, potpuno zaokupljen. Daniel zatim pokušava da nađe druge knjige ovog nepoznatog autora ali ne može pronaći nijednu. Sve što nalazi su priče o čudnom čoveku koji sebe naziva Lijan Kuber, po liku u knjizi koji je slučajno Đavo - koji je tražio Karašove knjige decenijama, sve ih kupujući i paleći ih.

Roman je zapravo priča u priči. Dečak, Daniel Sempere, u svojoj potrazi za otkrivanjem Hulianovih drugih radova, biva upleten u praćenje cele istorije Karaša. Njegov prijatelj Fermin Romero de Tores, koji je zatvoren i mučen u Monthuik zamku, pošto je uključen u špijunažu protiv anarhista tokom rata – On sam je bio Vladin obaveštajac - pomaže Danielu na brojne načine, ali njihovo sondiranje(probijanje) u mutnu prošlost velikog broja ljudi koji su ili odavno mrtvi ili davno zaboravljeni, oslobađa mračne sile ubilačkog inspektora Fumera.

Tako, razotkrivajući dugu priču koja je bila sahranjena u dubinama zaborava, Daniel i Fermin nailaze na ljubavnu priču, lepu, ali prokletu ljubavnu priču o Hulianu i Penelope, koji su nestali od 1919. - što je, skoro trideset godina ranije. Hulian, koji je bio sin šeširdžije Antonija Fortuni i njegove supruge Sofi Karaš (ali radije je koristio prezime svoje majke) i Penelope Aldaja, jedine kćeri izuzetno bogatog Don Rikarda Aldaja i njegove lepe i narcisoidne američke supruge, razvili su momentalno ljubav jedno prema drugom i sprovodili su tajnu vezu samo kroz neobavezne sakrivene poglede i sakrivene osmehe oko četiri godine, nakon čega su odlučili da pobegnu u Pariz, nesvesni da se senke nesreće zatvaraju nad njima od kada su se upoznali. Ljubavnici su osuđeni na nepoznatu sudbinu, samo nedelju dana pre njihovog bega, koji je brižljivo isplanirao Hulianov najbolji prijatelj, Mikel Moliner - takođe sin bogatog oca, koji je zaradio mnogo tokom rata, uključujući i loš ugled prodavca municije. Na kraju je otkriveno da je Mikel voleo Huliana više od bilo kog brata i na kraju žrtvovao sopstveni život za njega, već napustivši sve svoje želje i mladost zbog izgubljenih slučajeva milosrđa i blagostanja njegovog prijatelja posle njegovog bekstva u Pariz, ipak bez Penelope, koja se nikada nije pojavila na mestu sastanka. Uspomene na Penelopu stalno izgaraju Huliana i to ga na kraju primorava da se vrati u Barselonu (sredinom 1930—ih godina). Međutim, on nailazi na najtežu istinu o Penelopi, koja nije bila ništa više od uspomene za one koji su je poznavali, jer za nju nikada nisu čuli niti je videli posle 1919. Daniel otkriva, iz ceduljice koju je Nurija Monfort ostavio za njega, da su Hulian i Penelope zapravo polubrat i sestra; njen otac je imao aferu sa njegovom majkom i Hulian je rezultat. Najgora stvar je saznanje da su, posle njegovog odlaska, roditelji zatvorili Penelopu zato što ih je bilo sramota njenog incesta sa Hulianom, a ona je bila trudna sa njegovim detetom. Penelope je rodila sina po imenu David Aldaja, koji je bio mrtvorođen. Penelope je umrla tokom porođaja, zbog toga što su njeni roditelji ignorisali njeno zapomaganje, i njeno telo je smešteno u porodičnoj kripti zajedno sa njenim detetom. Kada se vratio kod Aldaje Mansion, Hulian je pobesneo zbog vesti o smrti njegove ljubavi i njihovog deteta. On mrzi svaku protraćenu sekundu života bez Penelope i još više mrzi sve njegove knjige. On počinje da pali sve njegove romane i naziva sebe Lijan Kuber.

Po završetku čitanja knjige, Daniel se ženi sa Beatris „Bea“ Aguilar, koju je voleo dugo vremena, 1956. ubrzo posle toga, Bea rađa sina. Daniel daje ime svom sinu Hulian Sempere, u čast Hulianu Karašu. Godine 1966, Daniel vodi Huliana na Groblje Zaboravljenih Knjiga gde se čuva „Senka vetra“.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Daniel Sempere

  • Glavni lik priče. Sin vlasnika knjižare. Nakon posete Groblju Zaboravljenih Knjiga i biranju Senke Vetra Huliana Karaša, Daniel shvata da bi trebalo da ceni ovu knjigu jer je misteriozna osoba u potrazi za svim Karašovim knjigama, a potom ih spaljuje. Nakon čitanja knjige, Daniel postaje opsednut njegovim neuhvatljivim autorom. Ono što on ne shvata jeste da priča ima mnogo više nego što je mogao ikada da sanja. Na vrhuncu, on se ženi sa Beatris i ima sina po imenu Hulian, nazvanom po Hulianu Karašu.

Tomas Aguilar

  • Najbolji prijatelj Daniela Sempere. Čvrst i jak, veoma zaštitnički nastrojen prema njegovoj sestri Bei, ali i prilično inteligentan pronalazač. Mada tih i stidljiv.

Fermin Romero de Tores

  • Prisan prijatelj, i mentor Daniela Sempere. Nakon teških vremena i nekoliko godina na ulicama, on je dobio asistenciju Daniela i Danielovog oca, koji mu je dao stan i stalni posao u knjižari.

Beatris Agilar

  • Predmet ljubavi Daniela Sempere i Tomasova sestra. Bea je veoma lepa i mlada žena, i još uvek u školi. Zbog nje Daniel i Tomas su se najpre sprijateljili jer, kada su njih dvojica bili školaraci, Daniel se našalio na Bein račun što je prouzrokovalo da Tomas započne tuču sa njim. Nakon što se krv osušila, oni su postali najbolji prijatelji. Bein otac i brat su veoma zaštitnički nastrojeni prema njoj i ona je nekoliko godina bila verena za vojnog oficira, nepokolebljivog branitelja Frankove diktature. Na kraju, udaje se za Daniela i postaje majka Huliana Sempere.

Don Gustav Barselo

  • Danielov prijatelj i njegov otac. Stariji muškarac koji je zaljubljenik u knjige i kupac istih. On je prvobitno nudio da kupi "Senku vetra" od Daniela, koji odbija njegovu ponudu. On je, takođe, očinska figura njegovoj sestričini Klari.

Klara Barselo

  • Nećaka bogatog Don Gustava Barsela, koja je veoma lepa, ali slepa. Kroz nekoliko godina, mladi Daniel dolazi u kuću svog ujaka da sedi i čita sa njom. On razvija školsku ljubav prema njoj, iako je ona deset godina starija od njega, ali pokušava da je zaboravi nakon što ju je zatekao u kompromitujućoj poziciji sa njenim instruktorom klavira.

Hulian Karaš

  • Autor " Senke Vetra ". Daniel očajnički nastoji da sazna istinu o tom misterioznom čoveku: razloge za njegova putovanja, istinu o njegovom detinjstvu, i objašnjenje zašto njegove knjige svi uništavaju. On se zaljubljuje u Penelope na prvi pogled. Njihova ljubavna afera je, međutim, osuđena na propast od početka, nakon što su saznali da su oni polubrat i sestra. Nakon što je, od strane njenih roditelja uhvaćen kako vodi ljubav sa Penelope, on beži u Pariz. Posle smrti Penelope i njihovog sina Davida, piše seriju knjiga i na kraju nestaje bez traga.

Fransisko Havier Fumero

  • Glavni antagonista. Jedan čudan školski prijatelj

Huliana Karaša, koji je odrastao i postao korumpirani i ubilački policijski inspektor.

Mikel Moliner

  • Školski prijatelj Huliana Karaša, voli zabavu i lojalan je. Sve u svemu, on zapravo žrtvuje svoj život za Huliana."

Otac Fernando Ramos

  • Školski drug Huliana Karaša, koji kasnije postaje sveštenik u njihovoj staroj školi. On pomaže Danielu u njegovoj potrazi za istinom o Hulianu.

Horhe Aldaja

  • Školski drug Huliana Karaša, ponekad prilično ćudljiv, vrlo bogat. On je Penelopin stariji brat, a takođe i Hulianov polubrat po njihovom ocu. Umire u Parizu 1936. godine.

Penelope Aldaja

  • Eterično lepa, lišena svega svetovnog, ona je opisana kao anđeosko svetlo. Ona i Hulian se zaljubljuju na prvi pogled. Kao da je sudbina već planirala prokletstvo te ljubavi, kada je otkriveno da su polubrat i sestra. Kad su uhvaćeni, na ljubavnom sastanku sa Hulianom u sobi njene dadilje, Hasinte, roditelji je zatvaraju i otkrivaju da je trudna sa Hulianovim detetom. Umire nakon rađanja Davida, njenog i Hulianovog sina.

Hasinta Koronado

  • Odana bivša dadilja Penelope Aldaja, sada živi u staračkom domu, pomaže Danielu u njegovoj potrazi.

Nuria Monfort

  • Inteligentna, 'fatalna žena' koja je radila u izdavačkoj kući gde su objavljene Hulianove knjige. Ona je, takođe, bila u aferi sa Hulianom dok je živeo u Parizu, i iako se ona veoma zaljubila u njega, on nije uzvratio. Daniel odlazi da je poseti za više informacija o Hulianu, ali kasnije shvata da ga je ona lagala da zaštiti Huliana. Takođe, ona je ćerka gospodina Monforta, koji drži ključeve Groblja Zaboravljenih Knjiga, gde Daniel pronalazi "Senku Vetra ". Ona se udaje za Mikela Molinera, Hulianovog prijatelj iz detinjstva.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U prevodima njegovih dela na srpski jezik, navodi se pravopisno nepravilno kao „Ruis Safon”.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Carlos Ruiz Zafón”. Fantastic Fiction. Pristupljeno 27. 1. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карлос_Руиз_Зафон&oldid=27404674”