Kineska centralna televizija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kineska centralna televizija
中国中央电视台
ZemljaKina
DostupnostKina
Osnivanje2. septembar 1958. god.; pre 65 godina (1958-09-02)
SedištePeking, Kina
VlasnikKina Kineska medijska grupa
(Vlada NR Kine)[1]
Datum pokretanja1. maj 1978. (1978-05-01).
Bivša imenaPekinška televizija
Besplatni kanali25
Kanali koji zahtevaju plaćanje19
Pozivni znakoviGlas Kine
(engl. Voice of China) (inostrani)
AfilijacijeKineska globalna televizijska mreža
Veb-sajtwww.cctv.com
Staro zgrada sedišta Centralne kineske televizije.

Kineska centralna televizija (kin: 中国中央电视台, engl. China Central Television, CCTV; transkr. Si-Si-Ti-Vi) državna je i glavna televizijska kuća u NR Kini. CCTV je jedina nacionalna TV mreža u državi koja poseduje 50 kanala koji emituju raznovrsne programe, a dostupna je više od milijardu gledalaca na šest različitih jezika.[2] Većina njegovih programa je mešavina vesti, dokumentarnog sadržaja, društvenog obrazovanja, komedije, zabave i drame, od kojih se većina sastoji od kineskih sapunica i zabave.[3] Međutim, izveštavanje vesti o temama koje su osetljive za KPK je iskrivljeno i često se koristi kao oružje protiv navodnih neprijatelja stranke, prema Fridom Hausu i drugim medijskim komentatorima.[4][5] KCTV-om upravlja Nacionalna uprava za radio i televiziju koja je direktno odgovorna Odeljenju za javnost Komunističke partije Kine.[6][7]

KCTV je osnovana 1. maja 1958. godine kao novinska agencija za nadzor javnog mnjenja, a bila je pod velikim uticajem Kineske komunističke partije. KCTV ima niz funkcija, kao što su komunikacija vesti, društveno obrazovanje, kultura i zabavno informativne usluge. Kao državna televizija, odgovorna je Centralnom komitetu Komunističke partije Kine i Državnom savetu.[8] Ona je centralni igrač u propagandnoj mreži kineske vlade.[4][1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Godine 1954, predsednik KPK Mao Cedung je izneo da Kina treba da osnuje sopstvenu TV stanicu. Centralni radiodifuzni biro je 5. februara 1955. podneo izveštaj Državnom savetu i predložio program osnivanja televizijske stanice srednje veličine, a kasnije je premijer Džou Enlaj uključio u prvi petogodišnji plan Kine planirano uvođenje televizijskog programa. U decembru 1957. Centralni radiodifuzni biro je poslao Luo Dunghea i Meng Ćijua u Sovjetski Savez i Nemačku Demokratsku Republiku na inspekciju njihovih TV stanica, a zatim su se vratili u Peking da se pripremi osnivanje obećane TV stanice.

Počevši od 1. maja 1973. godine, Pekinška televizija je počela da emituje eksperimentalno u boji na svom drugom kanalu svakog utorka, četvrtka i subote koristeći sistem PAL-D, i potpuno je prešla na emitovanje u boji do 1977. godine. Dana 1. januara 1978; zvanično su pokrenute njegove vodeće vesti. Dana 1. maja iste godine, uz odobrenje Centralnog komiteta KPK, BTV, koja je proslavila svoju 20. godišnjicu, zvanično je preimenovana u KCTV (Kineska centralna televizija, 中央电视台) i debitovan je novi logo.[9] Godine 1979. debitovao je ikonski logo leptira, koji će se koristiti kao korporativni identitet KCTV mreže u naredne dve decenije.

Do kasnih 1970-ih, KCTV je održavala samo večernje emisije, obično se zatvarajući u ponoć. Tokom letnjeg i zimskog raspusta, povremeno se prenosio dnevni program za studente, dok su posebni dnevni programi emitovani tokom državnih praznika. Godine 1980, KCTV je eksperimentisala sa vestima iz lokalnih i centralnih televizijskih studija preko mikrotalasa.[10] Do 1985. KCTV je već postala vodeća televizijska mreža u Kini. Godine 1987. popularnost KCTV-a je porasla zahvaljujući adaptaciji i prezentaciji Dream of the Red Chamber. TV serija od 36 epizoda — prva kineska televizijska drama koja je izašla na globalno tržište[11] — i dalje je popularna na međunarodnom tržištu. Iste godine KCTV je izvezla 10.216 programa na 77 stranih televizijskih stanica.[11]

U početku je Odeljenje za propagandu Komunističke partije Kine izdalo direktivu o cenzuri programa. Tokom reformi 1990-ih, Partija je usvojila nove standarde za KCTV, „pristupačnost“ i „prihvatljivost“, relaksirajući pređašnju vladinu kontrolu.[12] Pristupačnost se odnosi na kupovnu moć programa, dok prihvatljivost zahteva da program ima prihvatljiv sadržaj, sprečavajući emitovanje materijala koji sadrži neprikladan sadržaj ili izražava stavove protiv Komunističke partije Kine.[13]

U julu 2009. KCTV je proširila svoju pokrivenost i ciljnu publiku pokretanjem KCTV-العربية, svog međunarodnog kanala na arapskom jeziku.[14]

KCTV je 17. juna 2013. objavila da je većina emisionih objekata za KCTV mrežu izmeštena u sadašnju zgradu sedišta.[15]

Godina 2015. i 2018, KCTV je potpisala sporazume o saradnji sa ruskim državnim medijem RT.[16][17][18]

U martu 2018. godine, kada je nacija počela da obeležava 60. godina postojanja televizije, vlasništvo KCTV-a je prešlo u ruke nove državne holding grupe, Kineske medijske grupe, kao televizijskog ogranka novopokrenutog multimedijalnog emiterskog konglomerata kojim upravljaju i Centralni komitet KPK i Državni savet.[7]

Požar iz 2009.[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Požar u Pekinškom televizijskom kulturnom centru

Dana 9. februara 2009, Kulturni centar Pekingske televizije se zapalio poslednjeg dana proslave kineske Nove godine, pri čemu je jedan vatrogasac poginuo.[19] Vatra je učinila neupotrebljivom strukturu od 42 sprata, pošto je legura cinka i titanijuma na spoljašnjoj površini izgorela.[19] Hotel Mandarin Orijental je uništen pre očekivanog otvaranja 2009. godine.[19]

Požar je imao implikacije na kredibilnost KCTV, koja je već bila nepopularan zbog svoje dominacije u medijima.[20] Incident su ismevali korisnici interneta koji su reprodukovali fotošopirane fotografije požara i kritikovali KCTV zbog cenzurisanja izveštavanja. Slike požara su široko rasprostranjene na internetu, kao rezultat građanskog novinarstva.[21]

Libijski građanski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom vojne intervencije u Libiji 2011. godine, KCTV izveštaji su uglavnom podržavali argumente Moamera Gadafija, tvrdeći da su koalicione snage napale libijske civile i da se vojna intervencija ne razlikuje od invazije. U nekim od novinskih izveštaja, KCTV je koristila slike demonstranata i navodila da su oni protiv vojne intervencije NATO-a. KCTV je takođe pogrešno označila osobu koja je držala transparent na kojem je pisalo „Vive la France“ („živela Francuska“ na francuskom) i tvrdila da je pristalica Gadafija. Kasnije, 27. marta, kineski transparent na kojem je pisalo „Muamer Gadafi je lažov. [sic]“ prikazan je u nekim libijskim demonstracijskim video-snimcima na internetu.[22]

NBA spor za slobodu govora 2019[uredi | uredi izvor]

Godine 2019, KCTV je objavio da otkazuju prenos dve SAD predsezonske utakmice Nacionalne košarkaške asocijacije kao odgovor na tvit generalnog direktora Hjuston Roketsa, Deril Morija, u znak podrške prodemokratskim protestima u Hongkongu. Nakon što je Adam Silver odbranio pravo generalnog direktora na slobodu govora, KCTV je odgovorila sa: „Izražavamo naše snažno nezadovoljstvo i protivljenje Silverovoj naglašenoj podršci Morijevom pravu na slobodu govora. Verujemo da bilo kakve primedbe koje osporavaju nacionalni suverenitet i društvenu stabilnost ne pripadaju kategoriji slobode govora“, i nastavio: „Takođe ćemo odmah ispitati svu drugu saradnju i razmenu sa NBA“.[23]

Cenzura i dezinformacije o ruskoj invaziji Ukrajine 2022[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Dezinformacije u rusko-ukrajinskoj krizi 2021–2022

Tokom Zimskih paraolimpijskih igara 2022, KCTV je cenzurisala govor predsednika Međunarodnog paraolimpijskog komiteta Endrua Parsonsa koji je osudio rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.[24][25] KCTV je promovisala ruske potencijalne dezinformacije kao što su tvrdnje o laboratorijama za biološko oružje u Ukrajini.[26][27][28][29] U aprilu 2022, KCTV je ponovila ruske tvrdnje da je masakr u Buči izrežiran.[30]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ownership and control of Chinese media”. 14. 6. 2021. 
  2. ^ „Olympics Are Ratings Bonanza for Chinese TV”. The New York Times. 22. 8. 2008. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  3. ^ Anne-Marie Brady, Marketing Dictatorship: Propaganda and Thought Work in Contemporary China, Rowman & Littlefield Publishers, Inc.
  4. ^ a b Cook, Sarah (25. 9. 2019). „China Central Television: A Long-standing Weapon in Beijing's Arsenal of Repression”. Freedom House. Pristupljeno 15. 11. 2020. 
  5. ^ Lim, Louisa; Bergin, Julia (2018-12-07). „Inside China's audacious global propaganda campaign”. The Guardian. Pristupljeno 2021-05-19. 
  6. ^ Pan, Jennifer; Shao, Zijie; Xu, Yiqing (2021). „How government-controlled media shifts policy attitudes through framing”. Political Science Research and Methods (na jeziku: engleski). 10 (2): 317—332. ISSN 2049-8470. S2CID 243422723. doi:10.1017/psrm.2021.35. 
  7. ^ a b Buckley, Chris (2018-03-21). „China Gives Communist Party More Control Over Policy and Media”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-11-12. 
  8. ^ Ying Zhu (4. 5. 2010). Two Billion Eyes: The Story of China Central Television. New Press. ISBN 978-1-59558-802-9. Arhivirano iz originala 24. 12. 2019. g. Pristupljeno 8. 10. 2019. 
  9. ^ „CCTV-English Channel”. Arhivirano iz originala 9. 12. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  10. ^ Miller, T. (2003). Television: Critical Concepts in Media and Cultural Studies. Routledge. ISBN 978-0-415-25502-8.
  11. ^ a b Kops, M. & Ollig, S. Internationalization of the Chinese TV Sector. LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster, 2007. pp. 33. ISBN 978-3-8258-0753-5.
  12. ^ Kops & Ollig, str. 34
  13. ^ Kops & Ollig, str. 35
  14. ^ „Stratégie de puissance et d'influence: le pragmatisme chinois : Knowckers”. Arhivirano iz originala 13. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  15. ^ „CCTV”. januar 2017. Arhivirano iz originala 19. 1. 2017. g. 
  16. ^ Davidson, Helen (31. 3. 2022). „Close ties allow Russian propaganda to spread swiftly through China, report claims”. The Guardian. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  17. ^ „CCTV and Russian RT TV signed a memorandum of understanding on cooperation”. China Central Television (na jeziku: kineski). 25. 6. 2015. Arhivirano iz originala 18. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  18. ^ „CCTV signed a cooperation agreement with Russia Today News Agency”. China Daily (na jeziku: kineski). 12. 9. 2018. Arhivirano iz originala 18. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  19. ^ a b v Jacobs, Andrew (9. 2. 2009). „Fire Ravages Renowned Building in Beijing”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 8. 2018. g. Pristupljeno 10. 2. 2009. 
  20. ^ Beijing fire evokes mixed reactions Arhivirano 2009-02-14 na sajtu Wayback Machine , Financial Times, 13 February 2009.
  21. ^ Credibility of CCTV tarnished by big fire Arhivirano 2011-07-20 na sajtu Wayback Machine , The Malaysian Insider, 16 February 2009.
  22. ^ „利比亚反对派举中文标语"卡扎菲是说谎者"”. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  23. ^ Toh, Michelle (8. 10. 2019). „China won't show NBA preseason games as backlash over Hong Kong tweet grows”. cnn.com. CNN. Arhivirano iz originala 9. 10. 2019. g. Pristupljeno 9. 10. 2019. 
  24. ^ „Paralympic Committee asks Beijing why anti-war speech censored”. France 24 (na jeziku: engleski). 2022-03-05. Pristupljeno 2022-03-11. 
  25. ^ „Paralympic Body Asks China Why it Censored Anti-War Speech”. Bloomberg News. 5. 3. 2022. Pristupljeno 10. 3. 2022. 
  26. ^ Yuan, Li (2022-03-04). „How China Embraces Russian Propaganda and Its Version of the War”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-03-13. 
  27. ^ Wong, Edward (2022-03-11). „U.S. Fights Bioweapons Disinformation Pushed by Russia and China”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-03-13. 
  28. ^ Rising, David (11. 3. 2022). „China amplifies unsupported Russian claim of Ukraine biolabs”. Associated Press. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  29. ^ McCarthy, Simone (10. 3. 2022). „China's promotion of Russian disinformation indicates where its loyalties lie”. CNN. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  30. ^ McCarthy, Simone; Xiong, Yong (6. 4. 2022). „As the world reacts in horror to Bucha, China's state media strikes a different tone”. CNN. Pristupljeno 9. 4. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинеска_централна_телевизија&oldid=27732159”