Kolač

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kolač (višeznačna odrednica).
„Kolačić” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kolačić (biljka).
Čokoladni kolači
Brzi kolači od kakave
Doboš torta je jedna od prvih vrsta kolača

Kolač je manji slatki komad peciva punjen različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada).[1] Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. Manji komadi testa nazivaju se sitni kolači ili kolačići.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kolači i poslastice postojali su od drevnih vremena. Pripremali su ih stari Egipćani, Grci, Rimljani. Kineski izum, mleko u prahu, u svom tovaru nosio je čuveni trgovac, putnik i putopisac Marko Polo. Prve pite od slatkog sira (sira i meda), svojevrsne su preteče torti od sira (čizkejk) pravljene u Grčkoj u vreme održavanja prve Olimpijade, dakle 776. godine pre naše ere. U svakom slučaju, nije lako zaključiti koji je kolač najstariji.[2]

Termin „torta” ima dugu istoriju. Sama reč je vikinškog porekla, od staronordijske reči „kaka“.[3]

Stari Grci su kolač zvali πλακοῦς (plakous), što je izvedeno od reči za „ravno“, πλακόεις (plakoeis). Pečena je od brašna pomešanog sa jajima, mlekom, orasima i medom. Oni su isto tako imali tortu zvanu „satura“, koja je bila ravna teška torta. Tokom rimskog perioda, naziv za kolač je postao „placenta” koji je izveden iz grčkog izraza. Placenta se pekla na podlozi za pecivo ili u kutiji za pecivo.[4]

Grci su izmislili pivo kao dizač, pržene fritere na maslinovom ulju i kolače od sira od kozjeg mleka.[5] U starom Rimu, osnovno testo za hleb ponekad je obogaćeno puterom, jajima i medom, što je davalo slatko i pečeno jelo, nalik na kolač.[6] Latinski pesnik Ovidije spominje svoju i bratovu rođendansku zabavu i tortu u svojoj prvoj knjizi izgnanstva, Tristia.[7]

Biskvit kolači, dignuti razmućenim jajima, nastali su u doba renesanse, verovatno u Španiji.[8]

Mešavine za kolače[uredi | uredi izvor]

Mešavina za kolače u plastičnim paketima

Tokom Velike depresije, postojao je višak melase i potreba da se obezbedi lako napravljena hrana milionima ekonomski depresivnih ljudi u Sjedinjenim Državama.[9] Jedna kompanija je patentirala mešavinu kolača i hleba kako bi se izborila sa ovom ekonomskom situacijom i tako postavila prvu liniju kolača u kutiji. Na taj način je kolač, kako je danas poznat, postao proizvod masovne proizvodnje, a ne domaći ili pekarski specijalitet.

Kasnije, tokom posleratnog procvata, druge američke kompanije (posebno Dženeral Mils) su dalje razvijale ovu ideju, plasirajući miks za kolače na principu pogodnosti, posebno za domaćice. Kada je 1950-ih prodaja snažno pala, trgovci su otkrili da je pečenje kolača, nekada zadatak u kojem su domaćice mogle da ispolje veštinu i kreativnost, postalo demoralizirajuće. Ovo je bio period američke ideološke istorije kada su žene, penzionisane iz ratne radne snage, bile ograničene na kućnu sferu, dok su još uvek bile izložene procvatu konzumerizma u SAD.[10] Ovo je inspirisalo psihologa Ernesta Diktera da pronađe rešenje za problem mešavine kolača u glazuri.[11] Pošto je pravljenje torte bilo tako jednostavno, domaćice i drugi domaći izrađivači kolača mogli su da potroše svoju kreativnu energiju na ukrašavanje torti inspirisano, između ostalog, fotografijama u časopisima bogato ukrašenih kolača.

Varijeteti[uredi | uredi izvor]

Puterni kolač[uredi | uredi izvor]

Gnjecava torta od putera

Kolači od putera se pravi od kremastog putera, šećera, jaja i brašna. Oni se oslanjaju na kombinaciju putera i šećera koji se mute duže vreme da bi se u testo ugradio vazduh.[12] Klasična paund torta se pravi sa po pola kilograma putera, šećera, jaja i brašna. Druga vrsta kolača sa puterom koja svoje ime dobija po proporciji korišćenih sastojaka je kolač 1-2-3-4: 1 šolja putera, 2 šolje šećera, 3 šolje brašna i 4 jaja.[13] Prema Bet Tartan, ova torta je bila jedna od najčešćih među američkim pionirima koji su naselili Severnu Karolinu.[14]

Prašak za pecivo se nalazi u mnogim kolačima od putera, kao što je Viktorijin sunđer.[15]

Biskvit torta[uredi | uredi izvor]

Anđeoska torta je bela torta koja koristi samo belanca jaja i tradicionalno se peče u Bandt pleku. Francuski Ženois je biskvit torta koja uključuje pročišćeni puter. Visoko ukrašeni biskvit sa raskošnim prelivima ponekad se nazivaju gateau, francuska reč za tortu. Šifonski kolači su biskvit sa biljnim uljem, koji dodaje vlažnost.[16]

Čokoladna torta[uredi | uredi izvor]

Nemačka čokoladna torta

Čokoladne torte su kolači od putera, biskvita ili drugi kolači aromatizovani otopljenom čokoladom ili kakao prahom.[17] Nemačka čokoladna torta je vrsta čokoladnih kolača. Fadž torte su čokoladne torte koje sadrže fadž.

Kolač sa jednim jajetom[uredi | uredi izvor]

Ovaj kolač se pravi od jednog jajeta. Mogu se praviti sa puterom[18] ili povrćem.[19] Ova torta je bila ekonomičan recept kada je korišćenje dva jajeta za svaki kolač bilo preskupo.[20]

Torte posebne namene[uredi | uredi izvor]

Lankaširska torta za udvaranje je torta punjena voćem koju je pekla verenica za svog verenika. Torta je opisana kao „negde između čvrstog sunđera – sa većim udelom brašna prema masti i jajima nego Viktorijin biskvit – i podloge od peciva i bila je dokaz veština pečenja buduće mlade”. Tradicionalno je to dvoslojna torta punjena i prelivena jagodama ili malinama i šlagom.[21]

Brašno za kolače[uredi | uredi izvor]

Specijalno brašno za kolače sa visokim odnosom skroba i glutena se pravi od fino teksturne, meke pšenice sa niskim sadržajem proteina. Jako je izbeljeno i u poređenju sa univerzalnim brašnom, brašno za kolače ima tendenciju da rezultira kolačima svetlije, manje guste teksture.[22] Zbog toga se često navodi ili preferira u kolačima koji treba da budu meki, lagani i/ili svetlo beli, kao što je torta anđelske hrane. Međutim, ako je potrebno brašno za kolače, zamena se može napraviti zamenom malog procenta višenamenskog brašna kukuruznim skrobom ili uklanjanjem dve kašike iz svake šolje višenamenskog brašna.[23][24][25] Neki recepti izričito navode ili dozvoljavaju brašno za sve namene, posebno tamo gde se želi čvršća ili gušća tekstura kolača.

Pečenje[uredi | uredi izvor]

Kolač može da se ne ispeče kako treba, što se naziva „padanje“. U kolaču koji „padne“ delovi mogu da potonu ili da se spljošte, jer je pečen na preniskoj ili previsokoj temperaturi[26][27] kada je nedovoljno pečen[27] i kada se stavi u rernu koja je previše vruća na početku procesa pečenja.[28] Upotreba prekomerne količine šećera, brašna, masti ili kvasca takođe može da dovede do pada kolača.[28][29] Kolač takođe može pasti kada je podvrgnut hladnom vazduhu koji ulazi u rernu kada se vrata rerne otvore tokom procesa kuvanja.[30]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Slavonski kolači
    Slavonski kolači
  • Slavski kolači
    Slavski kolači
  • Vanil kifle
    Vanil kifle
  • Medenjaci
    Medenjaci
  • Medenjaci sa đumbirom
    Medenjaci sa đumbirom
  • Medeni vozić
    Medeni vozić
  • Skup medenih kućica
    Skup medenih kućica
  • Medena kućica u stilu železničke stanice
    Medena kućica u stilu železničke stanice

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 537. 
  2. ^ „Najstarija torta na svetu?”. Politikin Zabavnik. Arhivirano iz originala 18. 5. 2010. g. 
  3. ^ The history of cakes Arhivirano 29 avgust 2014 na sajtu Wayback Machine. Devlaming.co.za. Retrieved 23 December 2011.
  4. ^ „whatscookingamerica.net”. jun 2016. 
  5. ^ Castella, Krystina (2010). A World of Cake: 150 Recipes for Sweet Traditions From Cultures Around the World. str. 3—4. ISBN 978-1-60342-576-6. 
  6. ^ Ayto, John (2002). An A–Z of food and drink. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-280352-2. 
  7. ^ Ov. Tris. IV. X:12.
  8. ^ Castella, Krystina (2010). A World of Cake: 150 Recipes for Sweet Traditions From Cultures Around the World. str. 6—7. ISBN 978-1-60342-576-6. 
  9. ^ Park, Michael (2013). „A History of the Cake Mix, the Invention That Redefined 'Baking'”. bonappetit.com. Bon Appétit. 
  10. ^ Catalano, Christina (2002). „Shaping the American Woman: Feminism and Advertising in the 1950s”. Constructing the Past. 3 (1): 45. Pristupljeno 25. 5. 2014. 
  11. ^ „Something Eggstra”. Snopes.com. 31. 1. 2008. Pristupljeno 25. 5. 2014. 
  12. ^ Robbins, Mary Jane. „Creaming butter and sugar”. King Arthur Flour. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  13. ^ „Classic 1-2-3-4 Cake and Variations”. The Spruce Eats. 
  14. ^ Tartan, Beth (1992). North Carolina and Old Salem Cookery. The University of North Carolina Press. ISBN 9780807843758. 
  15. ^ Cloake, Felicity (16. 5. 2013). „How to make the perfect Victoria sponge cake”. Guardian. Pristupljeno 6. 12. 2015. „"[Victoria sponge] is a misnomer, because a true sponge, of the kind used in Swiss rolls, is made from a whisked mixture of eggs, sugar and flour."” 
  16. ^ Medrich, Alice (1997). Joy of Cooking. New York: Scribner. str. 949. ISBN 0-684-81870-1. 
  17. ^ Berry, Mary. „Chocolate sponge cake”. Food: Recipes. BBC. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  18. ^ Farmer, Fannie Merritt (1896). The Boston Cooking-school Cook Book. str. 420. 
  19. ^ Berolzheimer, Ruth (1948). Culinary Arts Institute Encyclopedic Cookbook. ISBN 9780399513886. 
  20. ^ Good Housekeeping Volume 71. 1920. 
  21. ^ „The history of the Courting Cake, a Lancashire tradition”. Lancashire Life. 1. 6. 2011. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  22. ^ Types of Flour Arhivirano 18 maj 2011 na sajtu Wayback Machine. Whatscookingamerica.net. Retrieved 23 December 2011.
  23. ^ Cake flour properties and substitutions Arhivirano 22 jul 2009 na sajtu Wayback Machine. Gourmetsleuth.com. Retrieved 23 December 2011.
  24. ^ What is cake flour?. ninemsn.com.au (1 August 2007). Retrieved 23 December 2011.
  25. ^ Irma von Starkloff Rombauer; Marion Rombauer Becker (1975). Joy of cooking. Simon and Schuster. str. 547—. ISBN 978-0-02-604570-4. 
  26. ^ Science and Industry. Colliery engineer Company. 1899. str. 174. 
  27. ^ a b Eicher, L.; Williams, K. (2009). The Amish Cook's Baking Book. Andrews McMeel Publishing. str. 118. ISBN 978-0-7407-8547-4. 
  28. ^ a b Gelb, A.; Levine, K. (2005). A Survival Guide for Culinary ProfessionalsNeophodna slobodna registracija. Thomson Delmar Learning. str. 243. ISBN 978-1-4018-4092-1. 
  29. ^ Bureau of Medicine And Surgery, United States. Navy Dept (1944). "Fallen+cake" The Hospital Corps Quarterly: Supplement to the United States Naval Medical Bulletin. str. 128. 
  30. ^ Eckhardt, L.W.; Baigrie, J. (2005). Cakes from Scratch in Half the Time. Chronicle Books. str. 23. ISBN 978-0-8118-4240-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kolač na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колач&oldid=27558958”