Орашасти плодови

Из Википедије, слободне енциклопедије
разноврсни орашасти плодови

Орашасти плодови (или коштуњаво воће) представљају плодове појединих биљака са тврдом љуском унутар које се налази семенка. Код ових биљака се плод не отвара да би се ослободила семенка. Пример оваквих плодова су лешник, кестен, жир, орах и други.

Важан су извор хранљивих материја, а често се користе у кулинарству или за грицкање у сировом или прерађеном стању. Поједине врсте, укључујући бадем и пистаћ, сачињавале су битан део људске исхране пре око 780.000 година. Људи су у плеистоцену осмислили низ оруђа намењеног ломљењу ових тврдих плодова.[1] Калифорнијска племена једу локалну врсту кестена за време несташице хране, с тим што претходно отклоне отровне материје. Кестен се на британским острвима користи за игру сличну кликерима.[2]

Употреба[уреди]

Кулинарска дефиниција орашастог плода нешто се разликује од оне стручне. Ботанички гледано, орах је прост суви плод са једним, ређе два семена. Семе је причвршћено за плодник тучка, који са сазревањем очвршћује, постаје коштуњав. Овакав плод има ред букви (Fagales), у који спадају и кестен, храст, лешник (прецизније леска), граб и друге врсте.[3]

кестен је орах у оба описана смисла

Међутим, кулинарски орах је свако језгро плода или семена, које обично садржи висок проценат масти. Због доста липида, коштуњаво воће веома је храњив и енергетски богат чиналац у исхрани.[4] Доста семења је јестиво, па се конзумира сирово, кувано, печено, као главни оброк, ужина или посебни зачин, чак и у козметици. Посебну улогу налази и у исхрани животиња, попут веверица, које сакупљају жиреве како би преживеле зиму.[5]

Међутим, било ботанички или кулинарски, орашасти плодови су чести алергени.[3]

Од плодова који не задовољавају ботаничку дефиницију коштуњавог воћа, али јесу ораси у кулинарском смислу, према нереткој употреби у искрани и припреми оброка издвајају се следећи: бадем (ботанички коштуница, чији се перикарп отклања пре конзумације), бразилски орах (ботанички чахура), индијски орах (семе збирног плода), макадамија (кремасто бело језгро мешка), пекан (семе коштунице), кикирики (семе махуне), борово семе, пистаћ (семе танке коштунице), орахово семе.[6]

Храњивост[уреди]

график на коме је представљена храњивост појединих представника орашастих плодова и семења

Већи број епидемиолошких студија показао је да људи који конзумирају орашасте плодове имају мање шансе да оболе од коронарне болести срца.[7] Ова погодност једења ораха први пут је уочена 1993.[8] У наредних двадесет година спроведено је више истраживања која су показала да коштуњаво воће смањује концентрацију ЛДЛ холестерола у крви. Сматра се да највећи допринос овом ефекту имају омега-3 масне киселине.[9]

Коштуњаво воће је добар извор витамина E и B2, као и протеина, фолата, влакана и есецијалних минерала попут магнезијума, фосфора, калијума, бакра и селена.[10] Најздравије је сирово. Наиме, непрерађени ораси имају два пута више антиоксиданата него у прерађеном стању.[11] Има низак гликемијски индекс,[12] тако да се препоручује особама које пате од отпорности на инсулин или шећерне болести типа 2.[13] Према једној студији, људи који једу орашасте плодове у просеку живе две до три године дуже. Међутим, треба имати у виду да исти конзумирају мање количине брзе хране.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ „Remains of seven types of edible nuts and nutcrackers found at 780,000-year-old archaeological site“. Scienceblog. February 2002 Приступљено 8. 1. 2014.. 
  2. ^ Black & Halmer (2006), стр. 228.
  3. ^ а б „Common Food Allergens“. Food Allergy Network Приступљено 8. 1. 2014.. 
  4. ^ „Nut Varieties & Lipids“. Healthy Eating Приступљено 8. 1. 2014.. 
  5. ^ „Researchers Tackle The Nutty Truth On Acorns And Squirrels“. Science Daily Приступљено 8. 1. 2014.. 
  6. ^ „Recipes --> Nuts“. Jewish Recipes Приступљено 8. 1. 2014.. 
  7. ^ Kelly JH, Sabaté J (2006). „Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective“. Br J Nutr 96: S61–S67. DOI:10.1017/BJN20061865. PMID 17125535. 
  8. ^ Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD (1993). „Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men“. Engl J Med 328 (9): 603–607. DOI:10.1056/NEJM199303043280902. 
  9. ^ Rajaram S, Hasso Haddad E, Mejia A, Sabaté J (2009). „Walnuts and fatty fish influence different serum lipid fractions in normal to mildly hyperlipidemic individuals: a randomized controlled study“. Am J Clin Nutr 89: 1657S-1663S. 
  10. ^ Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD (1999). „Nuts and their bioactive constituents: effects on serum lipids and other factors that affect disease risk“. Am J Clin Nutr 70 (3 Suppl): 504S–511S. PMID 10479223. 
  11. ^ „Walnuts are the healthiest nut, say scientists“. BBC News. 27. 3. 2011 Приступљено 8. 1. 2014.. 
  12. ^ David Mendosa (2002). „Revised International Table of Glycemic Index (GI) and Glycemic Load (GL) Values“ Приступљено 8. 1. 2014.. 
  13. ^ Josse AR, Kendall CWC, Augustin LSA, Ellis PR, Jenkins DJA (2007). „Almonds and postprandial glycemia — a dose response study“. Metabolism 56 (3): 400–404. DOI:10.1016/j.metabol.2006.10.024. PMID 17292730. 
  14. ^ Fraser GE, Shavlik DJ (2001). „Ten years of life: Is it a matter of choice?“. Arch Int Med 161 (13): 1645–1652. DOI:10.1001/archinte.161.13.1645. PMID 11434797. 

Литература[уреди]

  • Black, Michael H.; Halmer, Peter (2006). The encyclopedia of seeds: science, technology and uses. Wallingford, UK: CABI. стр. 228. ISBN 978-0-85199-723-0. 

Спољашње везе[уреди]