Koncert kod Hajdučke česme

Koncert kod Hajdučke česme je koncert najpopularnijeg rok sastava u Jugoslaviji — Bijelog dugmeta. Koncert je održan 28. avgusta 1977. godine^[1] u beogradskom parku Topčider, u blizini Hajdučke česme. Bio je to najveći rok koncert do tada održan na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi rok kritičari smatraju da takav muzički događaj, po svom značaju, atmosferi i velikoj energiji verovatno više nikada neće biti ponovljen.^[2]

Koncert kod Hajdučke česme to je jedan od najznačajnijih momenata ne samo u karijeri Bijelog dugmeta, već i u istoriji rokenrola na prostoru bivše Jugoslavije.^[3]

U nekim medijima Koncert kod Hajdučke česme naziva se i Jugoslovenskim Vudstokom.^[4]

Ideja za organizovanje koncerta[uredi | uredi izvor]

Ideja za Koncert kod Hajdučke česme potekla je od novinara i rok kritičara Pece Popovića, a spektakl je bio svojevrsni oproštaj Gorana Bregovića od publike, jer ga je čekalo odsluženje vojnog roka.^[2]

Grupa Bijelo dugme bila je tokom leta 1977. na turneji na kojoj su promovisali svoj treći album „Eto! Baš hoću!“, objavljen krajem prethodne godine.^[2] Posle devet nastupa u Poljskoj, u proleće 1977. u postavu su se sa odsluženja vojnog roka vratili basista Zoran Redžić i bubnjar Ipe Ivandić. Klavijaturista Vlado Pravdić još je bio u uniformi. Nastavak turneje pratili su brojni tehnički i organizacioni problemi, publike je bilo manje nego ranije, a među članovima grupe počeli su da se javljaju sukobi. Zbog svega toga plan koncerata za to leto nije bio ostvaren. Posle nastupa u Šibeniku otkazan je koncert u Splitu i turneja je prekinuta. Najveća kriza u grupi dobila je epilog u novinskim spekulacijama o raspadu grupe. Glasine o ozbiljnim svađama i mlake kritike doveli su do otkazivanja nastupa u Zagrebu i Ljubljani, gde je bilo planirano snimanje prvog koncertnog albuma Bijelog dugmeta. Vrhunac neuspeha desio se u Osijeku, gde je koncertu prisustvovalo svega nekoliko stotina posetilaca.^[5]

Goran Bregović je tražio rešenje krize, pogotovo zbog toga jer je i on uskoro trebalo da ode na odsluženje vojnog roka. Spasonosnu ideju dao mu je beogradski rok novinar Petar — Peca Popović – da se organizuje besplatni koncert na otvorenom, u Topčiderskom parku kod Hajdučke česme, gde su se i ranijih godina organizovali rok festivali. Kao povod je naveden oproštaj Gorana Bregovića od publike, pred odlazak u vojsku. Događaj je zakazan za 28. avgust. Na koncertu je trebalo da nastupi i nekoliko predgrupa, među kojima su bili Tako, Zdravo i Leb i sol.^[5]

Koncert[uredi | uredi izvor]

Tog se dana dogodilo čudo. O broju posetilaca spekuliše se punih 40 godina, a procene se kreću od 50.000 (Dražen Vrdoljak), preko 80.0000 (Večernje novosti), do 100.000 ljudi (Radio TV revija). Bio je to najveći rok događaj do tada, a deo atmosfere zabeležen je u filmu „Nije nego” reditelja Miće Miloševića. U jednom trenutku je histerija publike toliko kulminirala da je koncert umalo prekinut. Srećom, sve se završilo bez problema. Jednako važno je bilo da su se među članove Bijelog dugmeta vratili mir i samopouzdanje, što se osetilo već u Novom Sadu, 28. 9, na koncertu koji je opisan kao jedan od svirački najuverljivijih u celoj dotadašnjoj karijeri grupe.^[5]

Koncertni album[uredi | uredi izvor]

Kasnije iste godine grupa Bijelo dugme objavila je lajv album pod nazivom „Koncert kod Hajdučke česme” u izdanju Jugotona. Album se pojavio na tržištu 30. decembra 1977. godine. Na albumu se nalaži 11 izabranih pesama sa sva tri albuma: „Kad bi’ bio bijelo dugme”, „Ima neka tajna veza” i „Eto! Baš hoću!”. Zanimljivo je da “Koncert kod Hajdučke česme” jeste album sa živog nastupa Bijelog dugmeta, ali ne sa ovog koncerta. Posle snimanja koncerta ustanovljene su tehničke greške u zvuku koje nikako nisu mogle biti popravljene u studiju. Zbog toga je grupa 25. oktobra u maloj sarajevskoj dvorani „Đuro Đaković” (danas Bosanski kulturni centar) održala novi koncert zatvorenog tipa, za koji su ulaznice podeljene samo prijateljima i tada je urađen novi snimak. Problem je predstavljala autentična buka publike, koju nije moglo proizvesti par stotina posetilaca u Sarajevu pa je, kao jedini originalni ton sa Koncerta kod Hajdučke česme, za album iskorišćena reakcija publike.^[5] Album je prodat u milionskom tiražu.^[2]

Hajdučka česma kao prostor za održavanje koncerata[uredi | uredi izvor]

Ideja da se na prostoru kod Hajdučke česme na Topčideru održavaju muzički događaji nije bila nova. Prvi je na ovom mestu koncert organizovao Zoran Miščević sa svojom grupom Siluete još 1969. godine, a pre Bijelog dugmeta tu je 1972. i 1973. svirala i grupa Pop mašina (kasnije Rok mašina), na čelu sa Robertom Nemečekom. Na drugom koncertu, 1973. kao jedna od predgrupa je svirala i grupa Jutro, od koje se kasnije formiralo Bijelo dugme.^[6]