Топчидер
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Топчидер | |
|---|---|
|
|
|
| Град | Београд |
| Општина | Савски венац Раковица Чукарица |
|
|
|
Топчидер је парк и градска четврт у Београду. Парк се простире на 111.336 m², у долини Топчидерске реке, и већ 150 година је једно од најомиљенијих излетишта Београђана.
Назив Топчидер је турска реч, преузета из персијског језика, и значи тобџијска долина. То је било место где су Турци лили топове за напад на Београд (1521). Уређење Топчидера отпочео је 1831. кнез Милош Обреновић градњом конака, цркве, затим кафане, касарне и парка.
У првим деценијама 19. века, овај предео је био пун винограда и летњиковаца имућних људи. На баровитом простору, у трски и рогозу, никао је први парк у Београду. О зачецима парка постоји траг у занимљивом документу - писму од 24. фебруара 1831. године, у коме се, између осталог, каже: „Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре“. Око Конака кнеза Милоша, између 1831. и 1833. посађени су у некадашње кречане платани који су и до данас сачувани. Топчидер су зналачки засадили чешки вртлари. Централни део, цветни партер, као симетрична композиција према Милошевом конаку, завршава се испред каменог обелиска (подигнутог 1859) и тако је наглашен парадни карактер овог дела.
После Другог светског рата приступило се регулацији Топчидерске реке, па је и на тај начин овај природни комплекс постао најпосећеније излетиште Београђана. У овом шумском амбијенту, налазе се и Топчидерска црква, Дом гарде, као и неколико угоститељских објеката.
Просторна културно-историјска целина „Топчидер“ је 1987. године утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука, „Сл.гласник СРС“ бр.47/87) због посебних природних, естетских, културних и историјских вредности које садржи.
Спољашње везе[уреди]
|
|||||||
|
||||||||||||||||