Лама

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Lama (višeznačna odrednica).

Lama
Pripitomljen
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Mammalia
Red:
Artiodactyla
Porodica:
Camelidae
Rod:
Lama
Vrsta:
L. glama
Binomno ime
Lama glama
(Linnaeus, 1758)
Domestic llama and alpaca range[1]
Sinonimi

Camelus glama Linnaeus, 1758

Lama (lat. Lama glama) je domaća vrsta, nastala domestifikacijom gvanaka. Gaji se u području Anda, prvenstveno kao tegleća životinja, a manje zbog mesa i dlake. Pripitomljena je oko 3500 godina pre nove ere u Peruu. Javlja se u različitim bojama, od bele, preko smeđe i sive do crne. Često je šarena, u kombinaciji ovih boja. Visina do vrha glave joj iznosi oko 1,8 m, a masa između 130 i 200 kg.

Ovaj preživar sa Anda je srodnik kamile. Postoje četiri vrste lama: gvanako, lama, alpaka i vikunja. Gvanako i vikunja su i danas divlje vrste; lame i alpake su još u pradavna vremena pripitomljene i postale domaće životinje. Obe te vrste našli su pripitomljene već prvi američki doseljenici. Lame žive na visoravnima Kordiljera do visine od 4.500 metara. Lama se najviše koristi kao teretna životinja; može da nosi teret do 50 kilograma čitavih 12 sati! Alpaka ima kratku, mekanu i negovanu dlaku, pa se gaji prvenstveno zbog toga. Ženke obično rađaju jedno mladunče godinu dana posle parenja. Sve vrste lama se služe neobičnim načinom odbrane. Puštaju protivnika da im se približi, a onda mu naglo i žestoko pljunu u lice nakupljenu pljuvačku i sve što im se nalazi u ustima, odnosno izbljuvanu biljnu hranu.

Lame su društvene životinje i žive sa drugima kao stado. Njihova vuna je mekana i sadrži samo malu količinu lanolina.[2] Lame mogu naučiti jednostavne zadatke nakon nekoliko ponavljanja. Kada se koristi tovar, mogu da ponesu oko 25 do 30% svoje telesne težine na 8 do 13 km (5-8 milja).[3] Ime lama su preuzeli evropski doseljenici od peruanskih starosedelaca.[4]

Smatra se da su preci lama potekli iz Velikih ravnica Severne Amerike pre oko 40 miliona godina, a zatim su migrirali u Južnu Ameriku pre oko tri miliona godina tokom Velike američke razmene. Do kraja poslednjeg ledenog doba (pre 10.000–12.000 godina), kamile su izumrle u Severnoj Americi.[3] Od 2007. godine, bilo je preko sedam miliona lama i alpaka u Južnoj Americi i preko 158.000 lama i 100.000 alpaka, koje potiču od potomaka uvezenih krajem 20. veka, u Sjedinjenim Državama i Kanadi.[5]

U mitologiji Ajmara lame su važna bića. Za nebesku lamu se kaže da pije vodu iz okeana i mokri dok pada kiša.[6] Prema eshatologiji Ajmara, lame će se na kraju vremena vratiti u vodene izvore i lagune odakle dolaze.[6]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Tradicionalno obučena kečuanska devojčica sa lamom u Kusku, Peru

Lamoidi, ili lame (kako su poznatije kao grupa), sastoje se od vikunje (Vicugna vicugna, ranije Lama vicugna), gvanaka (Lama guanicoe), Suri alpake i Huakaja alpake (Vicugna pacos, ranije Lama guanicoe pacos), i domaće lama (Lama glama). Gvanako i vikunje žive u divljini, dok lame i alpake postoje samo kao pripitomljene životinje.[7] Iako su rani pisci upoređivali lame sa ovcama, ubrzo je prepoznata njihova sličnost sa kamilama. One su uvrštene u rod Camelus zajedno sa alpakom u Systema Naturae (1758) Karla Linea.[8] Međutim, odvojio ih je Žorž Kivje 1800. godine pod imenom lama zajedno sa gvanakom.[9] DNK analiza je potvrdila da je gvanako divlji predak lame, dok je vikunja divlji predak alpake; poslednja dva su stavljena u rod Vicugna.[10]

Rodovi Lama i Vicugna su, zajedno sa dve vrste pravih kamila, jedini postojeći predstavnici veoma različitog dela Artiodactyla ili parnoprstih kopitara, koji se nazivaju Tylopoda, ili „kvrgavo stopalasti”, po osobenim izbočinama na tabanima njihovih stopala. Tylopoda se sastoji od jedne porodice, Camelidae, i deli red Artiodactyla sa Suinae (svinjama), tragulinama (miševidni jeleni), Pecora (preživari) i Whippomorpha (nilski konji i kitovi, koji pripadaju redu Artiodactyla sa kladističkog, ako ne tradicionalnog stanovišta). Tylopoda imaju manje ili više afiniteta prema svakom od sestrinskih taksona, stojeći u nekim aspektima na srednjoj poziciji između njih, dele neke karakteristike svake od njih, mada u drugima pokazuju posebne modifikacije koje se ne nalaze ni u jednom drugom taksonu.

Domaća lama

Otkrića iz 19. veka ogromne i ranije neočekivano izumrle paleogenske faune Severne Amerike, prema tumačenju paleontologa Džozefa Lejdija, Edvarda Drinkera Koupa i Otnijela Čarlsa Marša, pomogla su razumevanju rane istorije ove porodice. Lame nisu uvek bile ograničene na Južnu Ameriku; obilni ostaci slični lami pronađeni su u pleistocenskim naslagama u Stenovitim planinama i u Centralnoj Americi. Neke od fosilnih lama bile su mnogo veće od sadašnjih oblika. Neke vrste su ostale u Severnoj Americi tokom poslednjih ledenih doba. Severnoameričke lame su kategorisane kao jedan izumrli rod, Hemiauchenia. Životinje slične lami bile su uobičajen prizor pre 25.000 godina, u savremenoj Kaliforniji, Teksasu, Novom Meksiku, Juti, Misuriju i Floridi.[11]

Loza kamilida ima dobar fosilni zapis. Životinje nalik kamili su praćene od temeljno diferenciranih, modernih vrsta sve do ranih miocenskih oblika. Njihove karakteristike su postale opštije i izgubile su one koje su ih razlikovale kao kamile; stoga su klasifikovani kao artiodaktili predaka.[12] Fosili ovih ranijih oblika nisu pronađeni u Starom svetu, što ukazuje da je Severna Amerika bila prvobitni dom kamila, i da su preci kamila Starog sveta prešli preko Beringovog kopnenog mosta iz Severne Amerike. Formiranje Panamske prevlake pre tri miliona godina omogućilo je kamilima da se šire u Južnu Ameriku kao deo Velike američke razmene, gde su dalje evoluirali. U međuvremenu, severnoameričke kamile su izumrle na kraju pleistocena.[13]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Kostur lame

Odrasla lama može da dostigne visinu od 17 do 18 m (55 ft 9 in do 59 ft 1 in) na vrhu glave i može da teži između 130 i 272 kg (287 i 600 lb).[14] U zrelosti mužjaci mogu imati 94,74 kg, a ženke 102,27 kg.[15] Po rođenju, mladunče lame (koje se naziva krija) može da teži između 9 i 14 kg (20 do 31 lb). Lame obično žive 15 do 25 godina, a neke jedinke prežive 30 ili više godina.[16][17][18]

Sledeće karakteristike se posebno odnose na lame. Denticija odraslih: sekutići 1/3 očnjaka 1/1, pretkutnjaci 2/2, molari 3/3; ukupno 32. U gornjoj vilici, komprimovani, oštar, šiljast lanijarnoformni sekutić blizu zadnje ivice premaksile praćen je kod mužjaka najmanje umerenim, šiljastim, zakrivljenim očnjakom u prednjem delu maksile.[19] Izolovani premolar sličan očnjaku koji sledi kod kamila nije prisutan. Zubi molarne serije, koji su u kontaktu jedan sa drugim, sastoje se od dva veoma mala pretkutnjaka (prvi skoro rudimentarni) i tri široka kutnjaka, konstruisanih generalno poput onih kod Camelus. U donjoj vilici, tri sekutića su dugačka, lopatičasta i ispružena; spoljašnji su najmanji. Pored njih nalazi se zakrivljeni, subrektni očnjak, praćen nakon intervala izolovanim minutnim i često listopadnim jednostavnim konusnim pretkutnjakom; zatim susedni niz od jednog pretkutnjaka i tri molara, koji se razlikuju od onih kod roda Camelus po tome što imaju mali pomoćni stub na prednjoj spoljnoj ivici.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Crna lama

Opcije za hranjenje lame su prilično široke. Dostupan je širok izbor komercijalnih i poljoprivrednih izvora stočne hrane. Glavni odlučujući faktori uključuju cenu hrane, dostupnost, balans hranljivih materija i potrebnu gustinu energije. Mlade, aktivno rastuće lame zahtevaju veću koncentraciju hranljivih materija od zrelih životinja zbog njihovog manjeg kapaciteta digestivnog trakta.[20]

Procenjene dnevne potrebe za senom bromtrave, senom lucerke i silažom kukuruza na bazi 100% suve materije za lame od 22 do 550 funti.[21]
Telesna težina
(lb) 		Trava Lucerka Kukuruzna silaža
(kao hrana) (suva materija) (kao hrana) (suva materija) (kao hrana) (suva materija)
22 0,8 0,7 0,5 0,5 1,5 0,4
44 1,3 1,1 0,9 0,8 2,6 0,7
88 2,1 1,9 1,5 1,3 4,3 1,2
110 2,6 2,3 1,7 1,6 5,2 1,4
165 3,4 3,1 2,3 2,1 6,9 1,9
275 5,0 4,5 3,4 3,1 10,1 2,8
385 6,4 5,7 4,3 3,9 12,9 3,6
495 7,8 7,0 5,3 4,8 15,8 4,4
550 8,5 7,6 5,7 5,2 17,0 4,8

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Daniel W. Gade, Nature and culture in the Andes, Madison, University of Wisconsin Press, 1999, p. 104
  2. ^ Eveline. „Is Alpaca Wool Hypoallergenic? (Lanolin Free)”. Yanantin Alpaca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-16. 
  3. ^ a b „Llama”. Oklahoma State University. 25. 6. 2007. 
  4. ^ Oxford English Dictionary, 2nd edition, "llama"
  5. ^ South Central Llama Association (22. 1. 2009). „Llama Facts 2”. 
  6. ^ a b Montecino Aguirre, Sonia (2015). „Llamas”. Mitos de Chile: Enciclopedia de seres, apariciones y encantos (na jeziku: španski). Catalonia. str. 415. ISBN 978-956-324-375-8. 
  7. ^ Perry, Roger (1977). Wonders of Llamas. Dodd, Mead & Company. str. 7. ISBN 0-396-07460-X. 
  8. ^ Murray E. Fowler (1998). Medicine and Surgery of South American Camelids. Wiley-Blackwell. str. 1. ISBN 0-8138-0397-7. 
  9. ^ „Lama”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  10. ^ Wheeler, Dr Jane; Miranda Kadwell; Matilde Fernandez; Helen F. Stanley; Ricardo Baldi; Raul Rosadio; Michael W. Bruford (decembar 2001). „Genetic analysis reveals the wild ancestors of the llama and the alpaca”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 268 (1485): 2575—2584. PMC 1088918 Slobodan pristup. PMID 11749713. doi:10.1098/rspb.2001.1774. 0962-8452 (Paper) 1471–2954 (Online). 
  11. ^ Björn Kurtén; E. Anderson (1980). Pleistocene Mammals of North America. New York: Columbia University Press. str. 236–237. ISBN 0-231-03733-3. 
  12. ^ Prothero, Donald R (16. 4. 2009). „Evolutionary Transitions in the Fossil Record of Terrestrial Hoofed Mammals”. Evolution: Education and Outreach. 2021 Springer Nature Switzerland AG. Part of Springer Nature. 2 (2): 289—302. S2CID 32344744. doi:10.1007/s12052-009-0136-1 Slobodan pristup. 
  13. ^ Grayson, Donald K. (1991). „Late Pleistocene mammalian extinctions in North America: Taxonomy, chronology, and explanations”. Journal of World Prehistory. Springer Netherlands. 5 (3): 193—231. S2CID 162363534. doi:10.1007/BF00974990. 
  14. ^ Frequently Asked Questions - Blue Moon Ranch Alpacas
  15. ^ South American camelids research. Volume 2. Eduardo Frank, Marco Antonini, Oscar Toro. Wageningen, Netherlands: Wageningen Academic Publishers. 2008. ISBN 978-90-8686-648-9. OCLC 846966060. 
  16. ^ „Llama characteristics”. Nose-n-Toes. 25. 6. 2007. 
  17. ^ „Llama facts 1”. Llamas of Atlanta. 25. 6. 2007. Arhivirano iz originala 17. 8. 2016. g. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  18. ^ „Llama FAQ”. Twin Creeks Llamas. 25. 6. 2007. 
  19. ^ „Dental anatomy of llamas”. www.vivo.colostate.edu. Colorado State University. 
  20. ^ Randy Sell (17. 4. 2007). „Llama”. Department of Agricultural Economics, North Dakota State University. 
  21. ^ Murray E. Fowler, DVM (1989). „Medicine and Surgery of South American Camelids; Llama, Alpaca, Vicuña, Guanaco”. Iowa State University Press. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лама&oldid=27680365”