Ludvig Bek

Ludvig Bek
Ludvig Bek
Lični podaci
Puno ime	Ludvig August Teodor Bek
Datum rođenja	(1880-06-29)29. jun 1880.
Mesto rođenja	Bibrih, Nemačko carstvo
Datum smrti	20. jul 1944.(1944-07-20) (64 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nemačka
Vojna karijera
Služba	1898-1939.
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka (do 1939)
Čin	Generaloberst
Jedinica	Peta artiljerijska regimenta Prva konjička divizija Komandant generalštaba
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst

Ludvig August Teodor Bek (nem. Ludwig August Theodor Beck; Bibrih, 29. jun 1880 — Berlin, 20. jul 1944) je bio nemački general, koji je vršio funkciju komandanta Generalštaba od 1935. do 1938. godine. Bio je jedan od najvećih protivnika Hitlerove ekspanzionističke politike. Bio je uz Heninga fon Treskova i Klausa fon Štaufenberga jedan od organizatora neuspešnog atentata na Hitlera 1944. godine. Posle neuspeha atentata, uhapšen je i ponuđeno mu je da se ubije, što je i učinio.

Biografija

Mladost i Prvi svetski rat

Bek je rođen u Bibrihu, gde je pre stupanja u vojsku 1898. bio tradicionalno vaspitavan. Dok je napredovao u službi, videlo se da ima potencijal da bude uspešan oficir i bio je poslat da vrši dužnost štabnog oficira. Nakon početka Prvog svetskog rata poslat je na Zapadni front, gde je ceo rat proveo kao štabni oficir. Posle poraza u ratu, Bek je uzet u službu u maloj posleratnoj Nemačkoj vojsci. Nakon napretka u službi, preuzeo je komandu nad Petom artiljerijskom regimentom.

Prihvatanje Nacističkih ideala

1930. godine Bek je došao na suđenje trojici oficira koji su bili optuženi za distribuciju nacističke propagande, što je po propisima Rajhsvera bilo zabranjeno. Po propisima vojske, vojnici i oficiri nisu imali pravo na političko angažovanje. Bek je zbog toga bio ljut, i na suđenju je održao govor gde je isticao da nacizam predstavlja nešto dobro za Nemačku i da bi oficiri trebalo da mogu da se priključe partiji. Tokom suđenja, Bek je upoznao Hitlera i impresionirao ga. Naredne dve godine, Bek je radio na pisanju novog pravilnika za Rajhsver.

Bek je nastavio da se dobro pokazuje u službi, što je dovelo do toga da je preuzeo komandu nad Prvom konjičkom divizijom 1932. godine, kada je unapređen u čin General poručnika. Nakon dolaska nacista na vlast 1933. Bek je to podržao, jer je verovao da je to povratak moći Nemačke na nivo pre Prvog svetskog rata. Nakon dolaska Hitlera na vlast, Bek je preuzeo komandu nad Nemačkim generalštabom 1. oktobra 1933.

Kao komandant Generalštaba

Na ovoj poziciji, Bek je radio na podizanju Nemačke vojske na viši nivo. Takođe je želeo da ubrza razvoj oklopnih i mehanizovanih jedinica. Kako je naoružavanje Nemačke vojske napredovalo, tako je Bek zvanično preuzeo komandu nad generalštabom 1935. godine.

Radio je prosečno deset sati dnevno i bio je poznat kao inteligentan oficir, ali je bio opsednut administarativnim detaljima. Bio je zainteresovan za politiku i tražio je priliku da proširi svoju zonu uticaja i dobije mogućnost da savetuje najuticajnije ljude u Rajhu. Iako je verovao da Nemačka treba ratom da vrati svoju staru moć u Evropi, osećao je da to ne treba da se pokušava dok se Nemačka vojska ne podigne na viši nivo. Uprkos tome je podržao Hitlera kada je Nemačka reokupirala Rajnsku oblast 1936. godine.

Sredinom tridesetih godina, Bek je sve više bio zabrinut da će Hitler započeti rat pre nego što Nemačka vojska bude spremna. Zbog toga je odbio Hitlerovo naređenje da napravi plan operacije anšlusa Austrije 1937. godine, zato što je mislio da će time isprovocirati rat sa Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Razmimoilaženje sa Hitlerom

Bek je predvideo konflikt kojim će se eliminisati Čehoslovačka, i javno je podržavao taj plan do jeseni 1937. Ipak i dalje nije bio siguran da li je Nemačka spremna za veći rat na teritoriji Evrope. Bio je ubeđen da rat ne treba počinjati pre 1940. godine i u maju 1938. je javno kritikovao plan za osvajanje Čehoslovačke. Kao viši oficir, on je pokušao Hitleru da nametne mišljenje da mu Francuska i Engleska neće dati odrešene ruke za nastavak osvajanja.

Bek se protivio i ideji da Nacistička partija preuzme kontrolu nad vojskom. Poslao je u Englesku izaslanika 1938. godine, na razgovor sa premijerom Čemberlenom, da ga ubedi da obeća vojnu akciju protiv Nemačke u slučaju napada na Čehoslovačku.

Odnos između Beka i Hitlera je nastavio da stagnira kada se Bek opredelio za službovanje u SS jedinicama a ne u Vermahtu. Dok je Bek bio protivnik prevremenog rata, Hitler ga je kritikovao kao jednog od oficira koji je mislio da su još uvek ograničeni na vojsku određenu Versajskim sporazumom. Tokom leta 1939. istovremeno je radio na reorganizacji komandne strukture kao i na lobiranju protiv rata sa Čehoslovačkom.

U očajničkom pokušaju da poveća pritisak na Nacistički režim, on je pokušao da organizuje masovno napuštanje vojske od strane viših oficira. 29. jula je izdao saopštenje da osim što se vojska sprema za rat sa spoljašnjim neprijateljem, da se mora spremati za rat i sa unutrašnjim neprijateljem i to direktno u Berlinu. Početkom avgusta je izjavio da više visokih oficira treba smeniti sa pozicija. Na sastanku sa Hitlerom i višim oficirima 10. avgusta, njegovi argumenti protiv rata sa Čehoslovačkom su bili iskritikovani od strane Hitlera. Bek nakon toga nije želeo više da ima udela u donošenju odluka, i sa činom general-pukovnika je dao ostavku 17. avgusta.

Bekovo učestvovanje u zaveri protiv Hitlera

U zamenu za ostavku bez dizanja tenzija, Hitler je Beku obećao poziciju komandanta na bojnom bolju, ali ga je umesto toga stavio na listu za penzionisanje. Bek je našao više istomišljenika koji su se protivili ratu i Hitleru. Među njima najuticajni je bio Karl Gordeler. Grupa zaverenika je počela da sprema plan za skidanje Hitlera sa vlasti. Iako su o tome obavestili Britansko ministarstvo spoljnih poslova, nisu uspeli da spreče potpisivanje Minhenskog sporazuma. Od početka Drugog svetskog rata, Bek je postao jedan od ključnih činilaca u više pokušaja atentata na Adolfa Hitlera.

Od jeseni 1939. do 1941. Bek i drugi nacistički zvaničnici kao što su Gordeler i Hjalmar Šaht su planirali svrgavanje Hitlera i potpisivanje mira sa Britanijom i Francuskom. U slučaju da bi im to uspelo Bek bi preuzeo mesto predsednika vlade. Tokom 1943. Bek je organizovao dva pokušaja ubistva Hitlera bombom od koga se u oba slučaja odustalo. Sledeće, 1944. godine je uz Gordelera i Klausa fon Štaufenberga postao jedan od najuticajnih ljudi u grupi koja će kasnije organizovati pokušaj ubistva Hitlera, kasnije poznat kao Julska zavera. Po tom planu, Štaufenberg je trebalo da ubije Hitlera na sastanku oficira u Hitlerovom skrovištu Vučjoj jazbini bombom koja se nalazila u aktn tašni.

Nakon neupeha te akcije, Bek je uhapšen od strane generala Fridriha Froma. Bilo mu je ponuđeno da izvrši samoubistvo ili da ide na suđenje za organizaciju atentata na Hitlera. Bek je odabrao samoubistvo. Pucao je sebi u glavu, ali je sebi naneo samo tešku ranu, pa je narednik koji je nadgledao izvršenje samoubistva morao da ga dokrajči još jednim metkom koji mu je ispalio u zadnji deo vrata.

Literatura

• Tyson, Joseph Howard (2010). The Surreal Reich. iUniverse. ISBN 978-1-4502-4019-2.