Западни фронт у Првом светском рату

Западни фронт
	Границе – Лијеж – Антверпен – Велико повлачење – 1. Марна – 1. Ена – Трка ка мору – Нев Шапел – 2. Ипр – 2. Артоа – Кота 70 – 3. Артоа – Верден – Сома – Арас – Избочина Вими – 2. Ена – Пашендал – Камбрај – Пролећна офанзива – 3. Ена – 2. Марна – Шато-Тјери – Хамел – Сто дана

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Савезнички војници у рововима.

Западни фронт био је назначајније бојиште током Првог светског рата. Фронт је отворила Немачка инвазијом на Луксембург и Белгију преко којих је планирала да успостави контролу над индустријски значајним регионима у Француској. Брзо напредовање немачких снага драматично се завршило битком на Марни у којој су савезничке снаге однеле победу. Након ове битке и савезничке и немачке трупе су се укопале формирајући линију фронта која се протезала од Северног мора до швајцарске границе. Значајнијих промена положаја није било све до краја рата.

Између 1915. и 1917. године било је неколико великих офанзива дуж фронта. Пешадијским нападима је претходила темељна артиљеријска припрема. Ипак пешадија није могла да постигне значајније успехе против добро укопаног непријатеља, митраљеских гнезда, бодљикаве жице.

Како би постигли војну предност над непријатељским снагама обе стране су у борби користиле нове технологије као што су авијација, бојни гасови и тенкови стално их усавршавајући током рата. Али ни употреба нових врста оружја није могла да доведе до одлучујућег успеха.

До краја рата немачка влада је увидела да су савезничке снаге супериорније због већег демографског и индустријског потенцијала па је исцрпљена Немачка била принуђена да 11. новембра 1918. потпише примирје.