Marija Hosefa Garsija Granados

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Hosefa Garsija Granados
Lični podaci
Datum rođenja(1796-07-10)10. jul 1796.
Mesto rođenjaPuerto de Santa Marija, Kadiz, Španija
Datum smrti28. septembar 1848.(1848-09-28) (52 god.)
Mesto smrtiGvatemala (grad), Gvatemala
Umetnički rad
Pravacpesnik, politički novinar

Marija Hosefa Garsija Granados i Zavala (šp. María Josefa García Granados y Zavala; 10. jul 1796 − 28. jul 1848) bila je gvatemalska intelektualka, književnica, novinarka i pesnikinja španskog porekla i jedna od najvećih intelektualnih eksponenata nezavisnosti Gvatemale 1821. godine. Takođe je bila feministkinja ispred svog vremena, koja je svojim snažnim i dominantnim karakterom vladala u gvatemalskom društvu. Bila je sestra generala Miguela Garsije Granadosa, koji je bio prvi liberalni predsednik Gvatemale, i Adelaide Garsija Granados, koja je bila tutor Petrone Alvarez, supruge generala Rafaela Karere, doživotnog konzervativnog predsednika Gvatemale. Kako je njegova porodica bila deo klana Ajsinena, Francisko Morazan ih je 1829. prognao u egzil i oduzeo im imovinu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Marija Hosefa Garsija Granados poticala je iz aristokratske porodice koja je otputovala u Španiju, ali je odlučila da se vrati u Gvatemalu, nakon francuske invazije na Pirinejsko poluostrvo. Sklonost ka književnosti i novinarstvu navela ju je da učestvuje na skupovima, upozna intelektualce i pisce, pa čak i izdaje knjige različitih žanrova. Bila je sestra Miguela Garsije Granadosa[a] i Adelaide Garsije Granados.[b] Svojim prijateljima i poznanicima najpoznatija kao „Pepita“, udala se za Ramona Saborio de la Vija iz Nikaragve, sa kojim je bila u braku do smrti i rodila mu šestoro dece.[1] Bila je poznata po svom snažnom karakteru i autoritetu; zbog toga je Marija Hosefa imala prijatelje među najuticajnijim ljudima svog vremena, čak i pre 1821. godine[v] prisustvovala je poznatim skupovima u kući Hosea Marija Kastije, sveštenika rođenog u Madridu u Španiji.

Njen brat je takođe bio njen zet, jer je u to vreme bilo uobičajeno da među porodicama više klase postoje takvi brakovi; njen brat Miguel oženio je njenu najstariju ćerku Kristinu.

Radovi[uredi | uredi izvor]

Marija Garsia Granados i Saborio, ćerka generala Miguela Garsije Granadosa i nećakinja/unuka Marije Hosefe. Zaljubila se u kubanskog junaka i pesnika Hosea Martija kada je stigao u Gvatemalu 1876. godine, a njena prevremena smrt izrodila je legendu o La Ninja de Guatemala. Zbog sličnosti u njihovim imenima, često je mešaju sa Marijom Hozefom.
Gvatemalski pesnik Hose Batres Montufar, učenik klavira i prijatelj Marije Hosefe Garsija Granados.

O njenoj literaturi, Ana Marija Uruela de Kuezada - članica Gvatemalske jezičke akademije - rekla je da je „njeno književno delo istorijski značajno, jer su njeni portreti, satirični komadi i pisma prikazivali, bez romantizma, te likove i epizode kulturnoj i političkoj eliti tog prohujalog doba“.[2] Garsiji Granados je poezija bila instrument koji je ostavljala iza sebe živa svedočenja tog burnog vremena[2] ogorčenog rivalstva između liberalnih kriola pod vođstvom Fransiska Morazana i seljačkih pobuna koje je vodio Rafael Karera, a nevoljno su ih podržavali konzervativni kriolosi.[3] [4] Poezija joj je omogućila da govori o ljubavi i romantičnim temama, dok je istovremeno mogla da govori i o određenim simboličkim elementima.[2]

Ruben Dario 1887. godine proglasio ju je „najgenijalnijom ženom koju je Centralna Amerika proizvela“.[5]

Poezija[uredi | uredi izvor]

Takođe je pisala i čitala poeziju; među njenim radovima su: A la ceiba de Amatitlán, Himno a la Luna (Himna mesecu) (1830), (La Resolución) Rezolucija, A una hermosa joven-desgraciadamente enlazada con un achacoso viejo (Prelepoj devojci - nažalost verenoj za jednog starca), A una abeja, Plegaria, i Despedida.[6] Prevela je i neke Bajronove stihove i radila na istorijskoj poeziji.

Cien veces una (Sto puta jedan)[uredi | uredi izvor]

Za vreme dok je dr. Mariano Galvez bio šef države Gvatemale, neki liberali u Salvadoru pisali su u novinama zvanim Deset puta deset; zauzvrat, Garsija Granados i njen prijatelj Hose Batres Montufar stvorili su novine pod nazivom Sto puta jedan.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Prema onome što kažu udžbenici i kritičari, postoji legenda o Hosefinoj i Montufarovoj smrti: oboje su čvrsto verovali u život posle smrti i zato su sklopili dogovor i složili se da će se prvi koji umre vratiti i reći onome ko je je ostao da li pakao postoji ili ne. Navodno su pakt sklopili 1844. godine, nekoliko meseci pre nego što je Batres umro. Priča se da se Batres vratio i rekao Mariji Hosefi: "Zaista postoji pakao, Pepita!"[6] Ovo bi moglo objasniti zašto je napustila pisanje u poslednjim godinama i povukla se iz društvenog života, živeći umesto toga veoma pobožnim životom.

Umrla je četiri godine kasnije, 28. septembra 1848. godine. Zanimljivo je da je sahranjena u grobnici odvojenoj samo zidom od one Ignacija Gomeza, gorkog neprijatelja u životu.[7]

Dodatne informacije[uredi | uredi izvor]

Bila je tetka - a takođe i baka - Marije Garsija Granados i Saborio, koju je slavni kubanski pesnik Hose Marti ovekovečio u svojoj pesmi iz 1891. godine: La Ninja de Gvatemala.[6] Zbog sličnog imena često su mešane, ali njena nećaka, iako obrazovana, nije imala intelektualni kapacitet Marije Hosefe.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hernández de León, Federico (1930). El libro de las efemérides (na jeziku: Spanish). „Miguel Garcia Granados served as de facto president of Guatemala between 1871 and 1873 after the Liberal Revolution of 1871.” 
  2. ^ González Davison (2008). La montaña infinita (na jeziku: Spanish). Guatemala. „Wife of conservative ideologue Luis Batres Juarros and tutor of Petrona Alvarez, wife of conservative President Rafael Carrera.” 
  3. ^ the year of the Guatemalan independence

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Móbil 2011.
  2. ^ a b v Otro lunes & s.f.
  3. ^ González Davison 2008, str. 2-25. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGonzález_Davison2008 (help)
  4. ^ Woodward 1993, str. 426.
  5. ^ Darío, Rubén (1887). „La Literatura en Centro-América”. Revista de artes y letras (na jeziku: španski). Biblioteca Nacional de Chile. XI: 595. MC0060418. Pristupljeno 25. 3. 2019. „María Josefa García Granados, ha sido la mujer de más ingenio que haya producido Centro América.” 
  6. ^ a b v Escobedo 2006.
  7. ^ Otro lunes n.d.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Хосефа_Гарсија_Гранадос&oldid=27677675”