Hose Marti

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hose Marti

Jose Marti.jpg
Hose Marti

Датум рођења: 28. januar 1853.
Место рођења: Havana
Датум смрти: 19. maj 1895.
Место смрти: Kauto

Hose Marti (šp. José Martí; Havana, 28. januar 1853Kauto, 19. maj 1895) je bio kubanski književnik, političar i revolucionar.

Biografija[уреди]

Rodio se u Havani 28. januara 1853. godine, u porodici španskih emigranata. Imao je petnaest godina kad je počeo Prvi rat za nezavisnost Kube, 10. oktobra 1868. godine.

Tri meseca kasnije, objavio je svoje prve političke natpise u „Hromom đavolu“ i rukovodio izdavanjem novina „Patria libre“ (Slobodna otadžbina). Zbog njegovih revolucionarnih ideja kubanske kolonijalne vlasti su ga uhapsile i osudile na šest godina zatvora.

Vrhovni zapovednik Kube mu je 1870. godine zamenio kaznu i Hose Marti je deportovan u Španiju, gde je kroz nekoliko meseci napisao politički tekst „Politička robija na Kubi“.

U to vreme je isprobao svoje intelektualne sposobnosti i za godinu dana i pet meseci završio studije građanskog i kanonskog prava, filozofiju i književnost, a ujedno je završio i gimnaziju.

Krajem 1874. godine napustio je Španiju, posetio Francusku i Njujork i sa porodicom otišao u Meksiko. Između 1875. i 1879. godine intenzivno se bavio novinarstvom, što mu omogućava da stekne sliku kontinentalne problematike. Posle više od sedam godina provedenih u egzilu, vratio se na Kubu sa željom da nastavi borbu. Njegova delatnost mu je omogućila da shvati greške i protivrečnosti koje su dovele do propasti Desetogodišnjeg rata.

Ponovo je deportovan u Španiju, ali posle dva meseca je pobegao u Njujork.

Bio je neumoran u svom nastojanju da organizuje rat za nezavisnost Kube i da podstakne i pomogne onaj u Portoriku.

Istovremeno je razvio intenzivan diplomatski rad. Godine 1890. imenovan je za konzula Argentine, Urugvaja i Paragvaja u Njujorku. Vlada Urugvaja ga je takođe postavila kao svog predstavnika u Američkoj međunarodnoj monetarnoj komisiji.

Godine 1891. odrekao se zvanja konzula ove tri zemlje i predsedništva Hispano-američkog književnog društva da bi se posvetio borbi za oslobođenje Kube. U januaru 1892. godine osnovao je Kubansku revolucionarnu partiju koja je, okupljajući sve kubanske patriote koji su živeli na Kubi i u emigraciji, imala zadatak da organizuje i upravlja borbom za nezavisnost Kube.

Kada su stvoreni svi uslovi, pokrenuo je rat 24. februara 1895. godine. Dana 11. aprila 1895. iskrcao se u društvu Generalisimusa, Dominikanca Maksima Gomosa, na obale najistočnije kubanske pokrajine.

Dana 19. maja 1895. jedna španska kolona ih je iznenadila na mestu poznatom kao Boka de Dos Rios. Marti je, ne poštujući naređenje generala Gomose da ostane u pozadini, odlučio da među prvima krene u prethodnicu i u sukobu sa Špancima je pao smrtno pogođen.

Posle više pokušaja, kubanske trupe nisu uspele da preotmu njegovo telo.

Španci su ga odneli u Santijago de Kuba i tamo su ga sahranili.

U času svoje smrti, Marti je raspolagao plodnim i značajnim književnim delom, već je bio najčitaniji i najcenjeniji pisac na španskom jeziku na kontinentu, kao i jedan od najznačajnijih preteča modernizma u Latinskoj Americi, zajedno sa Rubenom Dariom, koji je, osvrnuvši se na Martija 1888. godine rekao: „Piše na način kako mi rasuđujemo, sjajnije nego iko iz Španije ili Amerike.“

Stručnjaci i istraživači još uvek nisu iscrpli njegova dela sabrana u 28 tomova, a još manje njegove političke ideje, koje i danas važe.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Hose Marti