Салвадор

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 13° 40′ 8" СГ Ш, 88° 51′ 58" ЗГД

Република Ел Салвадор
Republicà de El Salvador
Застава Салвадора Грб Салвадора
Застава Грб
крилатица: Dios,Uniòn,Libertad
Химна
Saludemos la Patria orgullosos
Положај Салвадора
Главни град Сан Салвадор
Службени језик шпански
 — Председник Салвадор Санчез Серен
Независност: Од Шпаније
15. септембар 1821.
Површина  
 — укупно 21.040 km² (149)
 — вода (%) 1.5
Становништво  
 — 2013. 6.340.000 [1] (106)
 — густина 318.7/km² 
Валута амерички долар (100 центи)
Временска зона UTC -6
Интернет домен .sv
Позивни број +503 ¹

Салвадор, понегде и Ел Салвадор[2], званично Република Ел Салвадор (шп. República de El Salvador), најмања је и најгушће насељена средњеамеричка држава[3] на обали Пацифика. Главни и највећи град је Сан Салвадор. Земљиште је углавном планинско са актвним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2 381m на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800m веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1 500-2 000mm. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2 836 m. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника , углавном Местика. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. када је уведене амерички долар

Име[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Преколумбовски период[уреди]

Цивилизација у Салвадору датира још од насеља домородачког Пипил народа. Они су звали ову територију и назвали је Куцкатлан. У преколумбовско доба ова територија била је насељена многим народима , укључујући Пипиле који су живили у централном и западном делу земље и народ Ленка који су населили области на истоку. Највећа држава на овом подручју до шпанског освајања била је Куцкатлан. Пошто се Салвадор налази на источној граници цивилизације Маја , порекло многих старих рушевина и даље је контроверзно. Међутим научници се углавном слажу да су Маје заузеле области око језера Оија и Сиуатана. Друге рушевине као што су Тамузал , Оја де Серен и Сан Андрес су можда изградили припадници Пипил народа или Маја , а могуће и оба народа.

Колонизација и независност[уреди]

Регион насељавају Индијанци, који Педро де Алварадо почиње да осваја 1523. године, прикључује се генералној капетанији Гватемале. После проглашења независности (1821), земља се силом припаја мексичком царству Итурбида, а после тога, постаје једна од провинција Уједињене Провинције Средње Америке (од 1823 до 1838/1839). Ова земља постаје Република Салвадор 1841. године. Смену на власт дуго су пратили сукоби између либерала и конзервативаца, као и честе диктауре.

XX век до грађанског рата[уреди]

После сурово угушеног сељачког устанка, генерал Максимилијан но Хернадез Мартинез заводи диктатуру(1931-1944). Затим се смењују владе пуковника Оскара Осорија(1950-1956)и Хосе Марије Лемуса(1956-1960). Они управљају земљом под утицајем олигахрије власника планатажа кафе. Председници, пуковник Хулио Ривера(1962-1967)и генерал анчез ХерХернандез(1967-1972)покушавају да спроведу рефпрме, али наилазе на отпор присталица постојећег стања. У јулу и августу 1969, криза која је тињала између Сан Салвадора и Хондураса доводи до „фудбалског рата. Хришћанска демокртаска попзиција коју предводи Хосе Наполеон Дуарте, сматра да су Артуро Молина,1972, и Хумберто Роемро Мена,1977.постали председници уз помоћ крађе гласова на изборима.

Грађамски рат. Крајем 70-их година у земљи влада све веће наслиље(политичка убиства, побуне угушене у крви). Репболуционарне снаге(окупљене у комунистички Фронт Фарабундо Марти за национално ослобођење, ФМНО, и у Демокртаски револуционарини фронт, ДРФ, који представља остале снаге левице)започињу борбу са владином војском и групама екстремене деснице. То је почетак крвавог грађансклог рата. У октобру 1979, на власт долазе млади официри реформисти. У јануару 1980, после још једног пуча, Наполеон Дуарте постаје председник. Свргнут са власти 1982, поново се враћа 1984после избора. Али му не полази за руком да заустави рушилачки грађански сукоб(упркос активној подршци САД и преговорима које почиње да води са герилским покретима) нити да обузда економску кризу. После потписивања мировног плана у Есквипиласу(гватемала),7.августа 1987 , и једноставног прекида ратовања владине војске(декрет), сукоби не престају. Поново се појављују „ескрадони смрти екстремен деснице. Народ кажњава владу због неуспеха тако што на полсаничким изборима дају већину гласова екстремној деснции(алијанса за националну обнову, АНО), и на место председника,1989, долази њен кандидат, Алфредо Кристијани. Овај избор, заједно са потписивањем Средњоамеричког мировног споразума у Тели(ХОндурас) у августу 1989, омогућава једној и другој страни да започну преговоре у граду Мексику.. Понуђена је амнестија за све учеснике у мартовској побуни 1990. године. У ситуацији када влада јос веће насиље иако је АНО одустала од учешћа на изборима у марту 1991, на којима левица учествује први пут (преко Демократског савеза), долази до закључивања историјског споразума у Мексику,16.јануар 1992, под покровитељством ОУН-а.

Изалазак из кризе. У априлу 1994, у релативном миру, али са великом већином гласова (68%), Армандо Калдерон Сол, каднидат Алијансе за националну обнвоу и бувши градоначелник Сан Салвадора, изабран је за председника Републике. Један део чланства револуционарног фронта ФМНО приступа Кришћанској демократији и оснива нову демократску странку(ДС), која улази у коалицију са АНО. У марту 1997, преостали део странке ФМНО, који себе назива либералним социјал-демократам, добија 27 места у Скупштини(док АНО добија 28)и власт у 60 општина, међу њима и у Сан Салвадору. У марту 1999, Франсиско Флорес(АНО)побеђује на председничким изборима и долази на место Арманда Калдерона СОла, такође члана странке АНО. Али, годину дана касниује, на локалним и посланичким изборима, ФМНО постаје, после осам година од полагања оружја, прва политичка снага у земљи. Од тада, десница, као и левица, одржавају првидан мир и, данас, без обзира на економске тешкоће, Салвадор служи као пример за успешан „излазак из кризе.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

,, Велика Ларусова тематска енциклопедија

Са других Викимедијиних пројеката :