Салвадор

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Република Ел Салвадор
Republicà de El Salvador

Застава Грб
крилатица: Dios,Uniòn,Libertad
Химна Saludemos la Patria orgullosos
Главни град	Сан Салвадор
Службени језик	шпански
- Председник	Маурисио Фунес
Независност:	Од Шпаније 15. септембар 1821.
Површина
- Укупно	21.040 km² (149)
- Вода (%)	1.5
Становништво
- 2004.	6.704.932 (97)
- Густина	318.7/km²
Валута	амерички долар (100 центи)
Временска зона	UTC -6
Интернет домен	.sv
Позивни број	+503 ¹

Салвадор (званично: Република Ел Салвадор; шп. República de El Salvador) је најмања и најгушће насељена средњеамеричка држава на обали Пацифика. Земљиште је углавном планинско са актвним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2 381m на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800m веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1 500-2 000mm. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе.Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2 836 m.

Историја

Колонизација и независност. Регион насељавају Иднијанци,који Педро де Алварадо почиње да осваја 1523. године,прикључује се генералној капетанији Гватемале.После проглашења независности(1821),земља се силом припаја мексичком царству Итурбида,а после тога,једна од провинција Уједињених Средњоамеричких Провинција(1823 до 18389).Овај регио постаје република Салвадор 1841. године.Смену на власт дуго прате сукоби измеђУ либерала и конзервативаца,и диктаура.

XX век до грађанског рата. После сурово угушеног сељачког устанка,генерал Максимилијан но Хернадез Мартинез заводи диктатуру(1931-1944).Затим се смењују владе пуковника Оскара Осорија(1950-1956)и Хосе Марије Лемуса(1956-1960).Они управљају земљом под утицајем олигахрије власника планатажа кафе.Председници,пуковник Хулио Ривера(1962-1967)и генерал анчез ХерХернандез(1967-1972)покушавају да спроведу рефпрме,али наилазе на отпор присталица постојећег стања.У јулу и августу 1969,криза која је тињала између Сан Салвадора и Хондураса доводи до ,,фудбалског рата.Хришћанска демокртаска попзиција коју предводи Хосе Наполеон Дуарте,сматра да су Артуро Молина,1972,и Хумберто Роемро Мена,1977.постали председници уз помоћ крађе гласова на изборима.

Грађамски рат. Крајем 70-их година у земљи влада све веће наслиље(политичка убиства,побуне угушене у крви).Репболуционарне снаге(окупљене у комунистички Фронт Фарабундо Марти за национално ослобођење,ФМНО,и у Демокртаски револуционарини фронт,ДРФ,који представља остале снаге левице)започињу борбу са владином војском и групама екстремене деснице.То је почетак крвавог грађансклог рата.У октобру 1979,на власт долазе млади официри реформисти.У јануару 1980,после још једног пуча,Наполеон Дуарте постаје председник.Свргнут са власти 1982,поново се враћа 1984после избора.Али му не полази за руком да заустави рушилачки грађански сукоб(упркос активној подршци САД и преговорима које почиње да води са герилским покретима) нити да обузда економску кризу.После потписивања мировног плана у Есквипиласу(гватемала),7.августа 1987 ,и једноставног прекида ратовања владине војске(декрет),сукоби не престају.Поново се појављују ,,ескрадони смрти екстремен деснице.Народ кажњава владу због неуспеха тако што на полсаничким изборима дају већину гласова екстремној деснции(алијанса за националну обнову,АНО),и на место председника,1989,долази њен кандидат,Алфредо Кристијани.Овај избор,заједно са потписивањем Средњоамеричког мировног споразума у Тели(ХОндурас) у августу 1989,омогућава једној и другој страни да започну преговоре у граду Мексику..Понуђена је амнестија за све учеснике у мартовској побуни 1990. године.У ситуацији када влада јос веће насиље иако је АНО одустала од учешћа на изборима у марту 1991,на којима левица учествује први пут (преко Демократског савеза),долази до закључивања историјског споразума у Мексику,16.јануар 1992,под покровитељством ОУН-а.

Изалазак из кризе. У априлу 1994,у релативном миру,али са великом већином гласова (68%),Армандо Калдерон Сол,каднидат Алијансе за националну обнвоу и бувши градоначелник Сан Салвадора,изабран је за председника Републике.Један део чланства револуционарног фронта ФМНО приступа Кришћанској демократији и оснива нову демократску странку(ДС),која улази у коалицију са АНО.У марту 1997,преостали део странке ФМНО,који себе назива либералним социјал-демократам,добија 27 места у Скупштини(док АНО добија 28)и власт у 60 општина,међу њима и у Сан Салвадору.У марту 1999,Франсиско Флорес(АНО)побеђује на председничким изборима и долази на место Арманда Калдерона СОла,такође члана странке АНО.Али,годину дана касниује,на локалним и посланичким изборима,ФМНО постаје,после осам година од полагања оружја,прва политичка снага у земљи.Од тада,десница,као и левица,одржавају првидан мир и,данас,без обзира на економске тешкоће,Салвадор служи као пример за успешан ,,излазак из кризе.

Референце

,,Велика Ларусова тематска енциклопедија

Овај незавршени чланак Салвадор везан је за државе. Користећи правила Википедије, можете га проширити.