Marpesa

Marpesa i Ida, koje je Zevs odvojio od Apolona, atičkki crvenofiguralni psikter, 480. p. n. e.

Marpesa (grč. Μάρπησσα) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Etimologija

Ime Marpesa ima značenje „grabljivica“.

Mitologija

1. U Homerovoj „Ilijadi“ i prema Apolodoru, Pausaniji i Plutarhu, bila je kćerka Evena i Alkipe. U nju se bio zaljubio Apolon, ali ju je preoteo Ida, za koga se ona i odlučila, plašeći se da će je bog odbaciti u starosti. Naime, Apolon je uspeo da je ponovo preotme, ali je ona tužno cvilela sve dok Ida strelom nije zapretio Apolonu. Po jednoj priči, u sukob se umešao i sam Zevs, razdvojivši protivnike i omogućivši Marpesi da sama izabere. Prema drugoj priči, Ida je dobio Marpesu zahvaljujući Posejdonu. Ona je imala brojne prosioce, koje je njen otac izazivao na trku kočijama. Kada bi ih pobedio, odsecao im je glave i njima ukrašavao svoju kuću. Posejdon je Idi uslišio molbu i podario mu brze konje koji su mu obezbedili pobedu i Marpesinu ruku. Prema Robertu Grevsu, ove priče su spojene u jednu. Kada joj je supruga ubio Polideuk, ona je izvršila samoubistvo. Sa Idom je imala kćerku Kleopatru ili Alkionu.
2. Prema Statiju, Tebanka čiji je verenik bio Filej, a koga je ubio Tidej u toku rata sedmorice protiv Tebe.

Tumačenje

Prema Robertu Grevsu, neuspeli pokušaj Apolona da se domogne Marpese je zapravo pokušaj da se domogne svetilišta u Meseni, a koje je pripadalo boginji sa likom krmače. Grevs je naveo da je Eubulej, koji je inače bio svinjar, služio upravo ovu boginju. Zapravo, Mesenjani su obožavali boginju krmaču i napadali Etoljane u dolini reke Even, te bi sa sobom odvukli naslednicu Marpesu. Tome su se usprotivili Spartanci, poklonici Apolona, osporavajući im pravo na plen. Slučaj je dospeo do centralnih vlasti u Mikeni, koje su podržale Mesenjane. Grevs je mit o trci kočijama uporedio sa mitovima o Pelopu i Enomaju i Heraklu i Kiknu. On je pretpostavljao da su te priče nastale tumačenjem ikone koja prikazuje starog kralja kako kreće svojim „sudbonosnim“ kočijama u smrt, nakon što je boginji žrtvovao sedam svojih godišnjih zamenika.

U umetnosti

Jedna od predstava Marpese je i ona gde je prikazana sa Apolonom na crvenofiguralnoj hidriji iz 450. p. n. e. koja se čuva u Britanskom muzeju u Londonu. Možda je umesto Marpese ovde prikazana Dafna, koju je Apolon takođe proganjao.

Biologija

Latinsko ime ovih ličnosti (Marpessa) je naziv za rod puževa.