Milan Dedinac

Milan Dedinac
Milan Dedinac, srpski književnik.
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-09-27)27. septembar 1902.
Mesto rođenja	Kragujevac, Kraljevina Srbija
Datum smrti	26. septembar 1966.(1966-09-26) (63 god.)
Mesto smrti	Opatija, SFR Jugoslavija
Književni rad
Period	nadrealizam
Uticaji od	Branko Radičević
Najvažnija dela	Od nemila do nedraga

Milan Dedinac (Kragujevac, 27. septembar 1902 — Opatija, 26. septembar 1966) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, najizrazitiji lirik među nadrealistima.

Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je bio sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo. Skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi Od nemila do nedraga (1957). Bavio se i pozorišnom kritikom.

Biografija

Školovao se u Beogradu i Bitolju. Za vreme Prvog svetskog rata školuje se u francuskim koledžima u Vilfranšu i Kanu, a od 1921. godine studirao je na filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za francuski jezik i komparativnu književnost. Diplomirao je 1927. godine.

Već posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeležja. U svom pesničkom razvoju išao je obrnutim putem od onog koji su prošli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Pesnik Stražilova, pošavši od sasvim konkretnih istorijskih i erotskih tema, teži lirskoj imaterijalizaciji predmeta. Dedinac, naprotiv, polazi od fluidnih emocionalnih stanja da bi kasnije izrazio sasvim određene egzistencijalne i istorijske situacije. Njegove rane pesme (ciklus „Zorilo i noćilo“, 1922. i dr.) liče na nefiguralno slikarstvo, u kojem nema predmeta nego samo crta i boja, ili, još više, na muziku, koja je samom svojom prirodom lišena svake predmetne konkretnosti. Krajnja tačka tog načina pevanja dostignuta je u antipoemi Javna ptica (1926), jednom od najznačajnijih nadrealističkih tekstova. Spontani lirizam prvih pesama u njoj je potisnut svesnim traženjima i eksperimentisanjem s izrazom i oblikom.

Zaokret od apstraktnog lirizma ranih pesama ka poeziji stvarnosti počinje s poemom Jedan čovek na prozoru (1937). Osnovna je situacija simbolična: pesnik je na prozoru, tačnije iza zatvorenog prozora, i posmatra oluju što besni po gradu. On kao da se s mukom odvaja od zatvorenog i bezbednog sveta u kojem je do tada živeo, okreće se svetu izvan sebe, uranja u spoljna zbivanja, žudi za susretima i davanjem. Dok je u ovoj poemi data situacija čoveka koji posmatra nepogodu, u narodnoj zbirci, Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211 (1947), imamo situaciju čoveka u nevremenu, dramu čovekova pada u stvarnost. Zbirka je mešavina poetske proze i stihova, dnevničkih zapisa i pesama. To je poezija o ropstvu i stradanju, o čežnji za slobodom, poezija ljubavi prema zavičaju, svojim najbližim i otadžbini, nastala u najboljim tradicijama srpske slobodarske poezije. Dedinac je u nju uneo svoju profinjenu lirsku osećajnost; lirsko je u njoj na izvanredan način povezano s materijalnim podatkom, s istorijskim okolnostima. U njegovim pesmama nema ničeg deklarativnog, parolaškog, programskog; iako prožete sumornom stvarnošću epohe, one su ostale najčistija lirika.

Sasvim drukčiju orijentaciju otkrivaju pesme koje su u zbirci Od nemila do nedraga (1957) nazvane „Pesnički ogledi sa putovanja po Crnoj Gori“. Neke od tih pesama nastale su pre rata, ali kao celina ciklus je uobličen u posleratnom razdoblju, tako da se mogu uzeti kao treća, završna etapa u Dedinčevom pesničkom razvitku. Na pesničkim putovanjima po Crnoj Gori pesnika ne privlače sudbine ljudi niti istorija zemlje, nego priroda, kamen, ptice, sunce, masline, nebo. Ta poezija ispunjena je nebeskim vidicima, suncem i svetlošću. Crnu Goru pesnik vidi kao zemlju otvorenu nebesima. Penjanje uz planinske vrleti završava se uranjanjem u nebeska prostranstva. Sve pesme prožima čežnja za stapanjem s prirodom, nestajanjem u kosmosu. Čovek je u njoj sudeonik velike panteističke drame sveta i kosmosa. Crnogorski ciklus tako zaokružuje Dedinčevo pesničko delo. Stvarano u tišini i osamljenosti, to delo je ipak, oslonjeno na najbolje tradicije srpske poezije, lirsku, slobodarsku i kosmičku, i prožeto uznemirenim ritmom epohe.

Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju

Spoljašnje veze

• Nadrealistički pokret u Srbiji
• „Kratka biografija Milana Dedinca.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Nadrealistički pokret u Srbiji (www.serbiansurrealism.com). Pristupljeno 27. 7. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Jovan Deretić. „Kratka istorija srpske književnosti (Nadrealizam)” (na jeziku: (jezik: srpski)). Projekat Rastko. Pristupljeno 27. 7. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Kratka biografija Milana Dedinca.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Srpski muzički forum. 10. 10. 2008. Pristupljeno 27. 7. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Jelena Milinković, priređivač (maj—jun 2009). „Temat posvećen Milanu Dedincu: Jedan čovek na prozoru osluškuje javnu pticu” (na jeziku: (jezik: srpski)). Agon, časopis za savremenu poeziju, br. 3, maj-jun 2009. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 18. 8. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Dubravka Bouša (30. 3. 2010). „Pjesnik razgranat u noć” (na jeziku: (jezik: srpski)). Jurodivi: blog posvećen savremenoj poeziji. Pristupljeno 27. 7. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nebojša Đorđević. „Kratka biografija Milana Dedinca (Izbor iz poezije).” (na jeziku: (jezik: srpski)). Književni klub „Branko Miljković“ iz Knjaževca. Pristupljeno 27. 7. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)