Milan Nedeljković
| Milan Nedeljković | |
|---|---|
 Milan Nedeljković | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. septembar 1857. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 21. februar 1950. (92 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, FNR Jugoslavija |
,_professor_of_astronomy.jpg)
Milan G. Nedeljković (Beograd, 9. septembar 1857 — Beograd, 21. februar 1950) bio je prvi srpski profesor astronomije i meteorologije u Velikoj školi, osnivač i prvi upravnik astronomske i meteorološke opservatorije u Beogradu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rodio se u Kraljice Natalije, tada Abadžijskoj ulici u Beogradu, kao prvo od osmoro dece (Milan, Đorđe, Nikola, Emilijan, Vojislav, Ljubomir, Kosara i Spasenija) imućnog abadžije Gligorija Nedeljkovića i majke Aleksandre. Prvu mušku gimnaziju završio je kao učenik generacije. Na Velikoj školi, na Prirodno-matematičkom odseku, diplomirao je sa odličnim uspehom i nagradom za rad iz fizike. Na Velikoj školi odmah je primljen za pripravnika predavača za fiziku i matamatiku. Međutim, na predlog Josifa Pančića dobija stipendiju za nastavak školovanja u Parizu. Na Sorboni se upisuje na matematiku, a na Koležu de Frans vanredno studira fiziku.
Posle pet godina studija u Parizu, vraća se u Beograd sa diplomama matematike, fizike, astronomije, meteorologoje, precizne mehanike i seizmologije. Na Velikoj školi on tada otvara katedru za astronomiju i meteorologiju i odmah moli Vladu Kraljevine Srbije da mu omogući izgradnju opservatorije koja bi bila i centralna meteorološka stanica. Godine 1887. osnovao je Astronomsku i meteorološku opservatoriju u Beogradu u kojoj je početkom 20. veka vršio i prva seizmološka i geomagnetska merenja u Srbiji. Upravnik opservatorije je bio do svog penzionisanja 1924. godine.
Značajno delo M. Nedeljkovića posle Prvog svetskog rata, u kome je srpski narod teško postradao, jeste nabavka astronomskih, meteoroloških i drugih geofizičkih instrumenata i pribora od kojih je napravljena Astronomska opservatorija na Velikom Vračaru, koja je počela sa radom 1932. godine. Teleskopi su nabavljeni 1922. godine i dopremljeni iz Jene u Beograd na račun ratne odštete od Nemačke u Prvom svetskom ratu.[1]
Sve vreme u astronomsko-meteorološkom poslu Milanu Nedeljkoviću je od velike pomoći bila imućna i obrazovana supruga Tomanija (1866-1959). Celog života su izdvajali lična sredstva za ove nauke.
Odabrana dela[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pomračenje najstarijeg srpskog teleskopa („Politika“, 30. avgust 2012)”. Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ a b „2000SerAJ.162..135T Page 137”. articles.adsabs.harvard.edu. Pristupljeno 2022-09-03.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- http://www.planeta.rs/24/12jubileji.htm - 150 godina od rođenja Milana Nedeljkovića., Pristupljeno 9. 4. 2009. godine.
- http://astro.matf.bg.ac.rs/sem001.htm - Istorijat nabavke intrumenata za astronomsku opservatoriju., Pristupljeno 14. 2. 2009. godine.
- (jezik: engleski) V. Trajkovska, M. S. Dimitrijević. (2000). „LIfe and works of Milan Nedeljković (1857-1950)” (PDF). Serbian Astronomical Journal. 162: 135—150. Pristupljeno 9. april 2009. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Seizmološki rad astronomske i meteorološke opservatorije u Beogradu, Milan Jeličić, 2010.
- „Reparacioni ugovori Milana Nedeljkovića“, Milan Radovanac. 2011.
- „Milan Nedeljković i njegova briga za poručene astronomske instrumente“, Milan Radovanac, 2011.
- Astronomska i meteorološka opservatorija u Beogradu i njen rad do kraja Prvog svetskog rata, Milan Jeličić, 2012
- Meteorolozi „pod vlašću“ kralja („Večernje novosti“, 13. februar 2014)
- Istorija nauke: Milan Nedeljković, RTS Obrazovno-naučni kanal, Zvanični kanal na sajtu Jutjub
| Međunarodne | |
|---|---|
| Ostale | |
