Miroslav Skorik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Skorik

Narodni umetnik Ukrajine
Heroj Ukraine
Miroslav Skorik (2017, foto M. Laguti)
Puno imeSkorik Miroslav Mihajlovič
Datum rođenja(1938-07-13)13. jul 1938.
Mesto rođenjaLavov, Lavovsko vojvodstvo, Poljska
Datum smrti1. jul 2020.(2020-07-01) (81 god.)
Mesto smrtiKijev, Ukrajina
DržavljanstvoUkrajina
ObrazovanjeLavovski konzervatorijum, Moskovski konzervatorijum
Zanimanjekompozitor
Delovanjeopera i klasična muzika
NagradeNarodni umetnik Ukrajine, Heroj Ukraine

Miroslav Skorik (ukr. Мирослав Михайлович Скорик, 13. jul 1938 — 1. jun 2020) bio je ukrajinski kompozitor i učitelj. Njegova muzika je savremenog stila i sadrži idiome iz različitih izvora uključujući nemačku, velšku, englesku i istočnoevropsku umetničku tradiciju.

Skorik je dobio titule Narodni umetnik Ukrajine i Heroj Ukrajine.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Miroslav Skorik je rođen u Lavovu, Ukrajina, tada deo Poljske (Lvov). Njegovi roditelji su se školovali u Austriji na Univerzitetu u Beču i kasnije su postali vaspitači. Otac mu je bio istoričar i etnograf, a majka hemičarka. Iako njegovi roditelji nisu imali posebnu muzičku obuku, njegova majka je svirala klavir, a otac violinu. Skorik je od malih nogu bio izložen muzici u domaćinstvu. Ništa manje važno nije bilo ni to što je u njegovoj porodici bila poznata diva 20. veka – Skorikova pratetka bila je ukrajinska sopran Solomija Krušeljnicka.

Godine 1947. Skorikova porodica je deportovana u Sibir, gde je Miroslav odrastao: u Lavov su se vratili tek 1955. [1]

Diplomske studije i prva dela[uredi | uredi izvor]

Između 1955. i 1960. Skorik je studirao na Lavovskom konzervatorijumu i tamo je dobio obuku iz kompozicije i teorije. Skorik navodi: „Moji učitelji su bili poznati kompozitori i pedagozi, uključujući Stanislava Ljudkeviča, diplomca Bečkog konzervatorijuma, Romana Simovića, koji je diplomirao na Praškom konzervatorijumu 1933, i Adama Šoltisa (1890-1968), diplomca Berlinskog konzervatorijuma.“ Skorikovo delo za završni ispit bila je Kantata Vesna (Proleće), na stihove Ivana Franka za soliste, mešoviti hor i simfonijski orkestar. Skorik je takođe napisao nešto klavirske muzike u to vreme, uključujući ciklus klavirskih komada „U Karpatskim planinama“.

Skorik se 1960. upisao na postdiplomski istraživački program na Moskovskom konzervatorijumu gde je studirao kod kompozitora Dmitrija Kabalevskog. Za to vreme, Skorik je komponovao muziku u širokom spektru stilova: simfonijski, kamerni i vokalni. Neka dela iz ovog perioda uključuju 'Svita u D-duru za gudače', 'Sonata br. 1 za violinu i klavir' i 'Partita br. 1 za gudače' koja je ubrzo postala popularna. Pored toga, Skorik je napisao i nekoliko klavirskih dela kao što su 'Varijacije', 'Bluz' i 'Burleska' koje su stekle veliku popularnost i koje se naširoko izvodi u koncertnim dvoranama širom sveta. Njegova 'Burleska' postala je obavezno delo na klavirskim takmičenjima, pre svega na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista u znak sećanja na Vladimira Horovica u Kijevu, Ukrajina, i kao pedagoška praksa.[traži se izvor]

Nastavnička karijera[uredi | uredi izvor]

Skorik je diplomirao na Moskovskom konzervatorijumu 1964. i preuzeo je profesorski posao na Lavovskom konzervatorijumu gde je ostao do 1966. godine. Ubrzo nakon toga, prihvatio je poziciju na Kijevskom konzervatorijumu [1] gde je rekao: „Uporedo sa predavanjima kompozicije, držao sam i teorijske časove koji su se fokusirali na savremene tehnike harmonije. Tema Skorikove disertacije, koju je završio 1964. godine, bila je koncentrisana na Prokofjevljevu muziku, njen naslov glasi „Karakteristike muzičkog sistema S. Prokofjeva“ (Prokofjevljev model sistema). Skorik je takođe napisao knjigu „Struktura i izražajna priroda akorda u muzici dvadesetog veka“ (Kijev, 1983 Muzička izdavačka kuća Ukrajine). Među značajnim studentima su kompozitori Osvaldas Balakauskas, Ivan Karabic i Jevhen Stankovič, [1] kao i Hana Havrilec i Bohdana Froljak .[traži se izvor]</ref>

Godine 1996. Skorik je jedno vreme živeo sa porodicom u Australiji i dobio australijsko državljanstvo, ali se kasnije vratio da živi u Ukrajini.[traži se izvor]

U aprilu 2011. Skorik je imenovan za umetničkog direktora Kijevske opere, na kojoj je bio do 2016. Predavao je i na Lavovskom i Kijevskom konzervatorijumu .

Smrt[uredi | uredi izvor]

Skorik je preminuo 1. juna 2020.

Dela[uredi | uredi izvor]

Miroslav Skorik je bio kompozitor, pijanista i dirigent. Mnoga Skorikova dela izveli su vodeći ansambli i solisti, uključujući kvartet Leontovič, Oleha Krisu, Volodimira Vinickog, Olega Čmira, Mikolu Suka, Viktora Markiva i Aleksandra Slobodjanika .[traži se izvor]

Viktor Markiv, pijanista i trenutno istaknuti predavač muzike na Univerzitetu u Nju Hejvenu, napisao je prvu knjigu na engleskom jeziku o kompozitoru pod nazivom Život i solo klavirska dela ukrajinskog kompozitora Miroslava Skorika, koju je 2010. objavio Edvin Mellen Press. [2]

Delimičan spisak dela[uredi | uredi izvor]

  • Melodija u a-molu (1982) [3] [4]
  • Sonata za klavir (1958)
  • gudački kvartet u f-duru (1959)
  • U Karpatima – ciklus za klavir (1959)
  • Vesna (Proleće) – Kantata za soliste, hor i simfonijski orkestar na stihove Tarasa Ševčenka (1960)
  • Simfonijska poema Valcer – (1960)
  • Svita za gudački orkestar – (1961)
  • Rondo za klavir – (1962)
  • 4 pesme za sopran i simfonijski orkestar na stihove Tarasa Ševčenka (1962)
  • Sonata br. 1 za violinu i klavir (1963)
  • Simfonijska poema „Jače od smrti“ (1963)
  • Kantata za soliste, hor i simfonijski orkestar (1964)
  • Burleska za klavir (1964)
  • Varijacije klavira (1961)
  • Parafraza na teme iz opere Pučini „[Madam Baterflaj“ za klavir
  • 6 džez komada za klavir
  • Tri ekstravagantna plesa za klavir u 4 ruke<ref>{{cite veb|url=https://vvv.ioutube.com/vatch?v=d-jH6hj17f8[mrtva veza] |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive[mrtva veza] /ioutube/20211221/d-jH6hj17f8 |archive-date=2021-12-21 |url-status=live|title=Miroslav Skorik -Tri ekstravagantna plesa za četiri ruke, Viktor Markiv |publisher=IouTube |date-0-20 08 |access-date=2020-06-02}</ref>
  • Bluz za klavir (1964)
  • Popularni komadi o rečima ukrajinskih tekstopisaca (1964)
  • Hutsul Triptih za simfonijski orkestar (1965)
  • Iz dečjeg albuma – 5 komada za klavir (1965)
  • Partita br. 1 za gudački orkestar (1966)
  • Klesar -Pesnička balada na stihove Ivana Franka (1967)
  • Recitativ i rondo za violinu, violončelo i klavir (1968)
  • Koncert za violinu br. 1 (1969)
  • Partita br. 2 za kamerni orkestar (1970)
  • Karpatski koncert za veliki orkestar (1972)
  • Muzika za pozorišni spektakl Stone Guset - po Lesiji Ukrainki (1973)
  • 3 fantazije za tablaturu laute iz 16. veka (transkribovano za kamerni orkestar) (1973)
  • Partita br. 3 za gudački orkestar (verzija gudačkog kvarteta) (1974)
  • Partita br. 4 za simfonijski orkestar (1974)
  • Partita br. 5 za klavir (1975)
  • Koncert za klavir br. 1 (Koncert za mlade) (1977)
  • Tri svadbene pesme za glas sa simfonijskim orkestrom (1978)
  • Tokata za klavir (1978)
  • „Pesme Arlekina“ muzička priča za decu (1978)
  • Muzika za animirane filmove (1978)
  • Muzika za film High Mountain Pass (1978)
  • Koncert za klavir br. 2 (1982)
  • Koncert za violinu i orkestar (1983)
  • Preludije i fuge za klavir (1986-1989)
  • Koncert za violinu br. 2 (1989)
  • Sonata br. 2 za violinu i klavir (1990)
  • Balet „Solomija Kručelnitska“ (1992)
  • Diptih za gudački kvartet (verzija za kamerni orkestar) (1993)
  • Fantazija na teme pesama Bitlsa za gudački orkestar (1993)
  • Simfonijska pesma o 60. godišnjici ukrajinskog Holodomora -1932-33 (1993)
  • Simfonijska poema Sećanje na rodni kraj posvećena 100 godina ukrajinske emigracije u SAD (1993)
  • A-r-i-a za violončelo i kamerni orkestar (1994)
  • The Seasons 4 minijature za mešoviti a kapela hor (1994)
  • Partita br. 6 za gudački orkestar (1996)
  • Koncert za klavir br. 3 (1996-1997)
  • List albuma za gudački orkestar (1997)
  • Partita br. 7 za gudački kvartet (1999)
  • Psalam br. 50 za sopran i hor (1999)
  • Duhovni rekvijem (1999)
  • Koncert za violinu br. 3 (2001)
  • Opera Mojsije na pesme Ivana Franka (2001)
  • Masa (2001)
  • Koncert za violinu br. 4 (2002)
  • Koncert za violinu br. 5 (2004)
  • Balada „Dnjepar” na motive Strašne osvete T. Gogolja za bariton (2004)
  • Karpatska rapsodija za violinu i klavir (2004)
  • Kantata-poema „Hamalija“ na stihove Tarasa Ševčenka (2005)
  • Liturgija (Sv. Jovan Zlatoust) – (2005)
  • Psalam br. 38 za ženski hor a capella (2005)
  • Psalam br. 12 za muški a cappella hor (2005)
  • Psalam br. 53 za mešoviti hor a capella (2005)
  • Koncert za violinu br. 6 (2009)
  • Koncert za violinu br. 7 (2011)
  • Koncert za violinu br. 8 „Aluzija na Šopena“ (2011)
  • Koncert za violinu br. 9 (2014)
  • Koncert za violinu br. 10 (2019)

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ a b v Baley, (n.d.)
  2. ^ Markiw, Victor Radoslav (2. 6. 2010). „The Life and Solo Piano Works of the Ukrainian Composer Myroslav Skoryk.”. Edwin Mellen Press. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Open WorldCat. 
  3. ^ Melodija; dirigent Melani Mestre - You Tube
  4. ^ Orkestar "Kijev-Klasik", M. Skorik - "Melodija" - You Tube
  5. ^ „Skoryk Myroslav”. Taras Shevchenko National Opera and Ballet Theatre of Ukraine. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  6. ^ „Pro prisvoєnnя M. Skoriku zvannя Geroй Ukraїni” [O dodeli M.Skorika titule Heroja Ukrajine] (na jeziku: ukrajinski, engleski i ruski). Verkhovna Rada. 2008. Arhivirano iz originala 28. 6. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Miroslav Skorik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Скорик&oldid=27772289”