Соната

Из Википедије, слободне енциклопедије

Соната (од итал. sonare, suonare, свирати) или сонатни циклус је музичка композиција коју чине три или четири става. Први став је по правилу сонатни облик, бржи по темпу и јачи по карактеру, док је други став по правилу лаганији и смиренијег је карактера. Последњи став сонатног циклуса по карактеру и темпу наликује првом, а у случају четвороставног сонатног облика трећи став је обично менует или скерцо.

Соната је форма у којој се пишу дела за један или два инструмента — најчешће клавир са још једним инструментом, дела за камерне саставе и симфоније. Форма концерта је такође слична форми сонатног циклуса.

Оно на шта треба обратити пажњу је разлика између појмова сонатни циклус, који представља цело музичко дело, и сонатни облик, који представља први став сонатног циклуса.

Историјат[уреди]

Данашње значење појма сонате се усталило у другој половини 18. века, у време бечких класичара. Пре тога је назив соната важио за композицију за гудачке или дувачке инструменте, без обзира на облик, а прве „сонате“ су забележене још око 1600. године.


Спољашње везе[уреди]