Nadežda Popova

nadežda vasiljevna popova
Nadežda Vasiljevna Popova
Lični podaci
Datum rođenja	(1921-12-17)17. decembar 1921.
Mesto rođenja	Šabanovka, Orlovska oblast, Ruska SFSR
Datum smrti	8. jul 2013.(2013-07-08) (91 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusija
Profesija	instruktor letenja
Delovanje
Učešće u ratovima	Veliki otadžbinski rat
Služba	Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Heroj
Heroj SSSR od	23. februara 1945.
Odlikovanja	sovjetska odlikovanja: Heroj Sovjetskog Saveza Orden Lenjina Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden crvene zastave

Nadežda Vasiljevna Popova (ukr. Надія Василівна Попова, rus. Наде́жда Васи́льевна Попо́ва; 17. decembar 1921 — 8. jul 2013), bila je sovjetski pilot, učesnica Velikog otadžbinskog rata i heroj Sovjetskog Saveza.

Biografija

Popova je rođena u Šabanovki, Orlovska oblast, Rusija, 17. decembra 1921. godine. Kao ćerka železničara odrasla je blizu površinskih kopova uglja u Donjecku, u Ukrajini. Kao tinejdžer volela je muziku, pesmu i ples i često je učestvovala u amaterskim predstavama i mjuziklima, maštajući o tome da jednog dana postane glumica. Časopis "Ekonomist" je pisao da je "bila slobodnog duha i da bi joj sve lako dosadilo; volela je tanko, fokstrot i da peva uz džez. Tako se osećala slobodnom." Kada je u blizini njenog sela sleteo mali avion, zaljubila se u avijaciju i sa 15 godina prijavila se u jedriličarsku školu bez roditeljskog znanja. "Svaki put kada je prilazila avionu, stomak bi joj se vezao u čvor; svaki put kad bi uzletela, iznova bi osećala uzbuđenje."

1937. godine, u svojoj 16 godini, izvela je svoj prvi skok padobranom i svoj prvi solo let. Uprkos protivljenju svojih roditelja, nastavila je da se bavi letenjem i dobila je letačku dozvolu.

Prvobitno nije bila primljena u letačku školu ali je, nakon intervencije Poline Osipenko, inspektora avijacije za Moskovski vojni okrug, dobila dozvolu da upiše Keršonsku letačku školu na kojoj je diplomirala sa 18 godina i postala instruktor letenja.

Drugi svetski rat

Avion Polikarpov Po-2 na kakvom je letela Nadežda Popova.

Na početku Drugog svetskog rata Popova se dobrovoljno prijavila u ratno vazduhoplovstvo, ali je vlada bila zabranila učešće žena u borbi zbog čega je bila odbijena. Međutim, već u oktobru 1941. godine Josif Staljin je izdao naređenje za formiranje tri vazduhoplovna puka sastavljena od žena pilota.

Popovu, čiji brat Leonid je poginuo na frontu 1941. godine i čiji dom je bio okupiran od strane nemačkih snaga je poslala Marina Raskova u Engels kako bi se pridružila ostalim ženama koje su započele obuku za vojne pilote. Po završetku obuke pridružila se noćnom bombarderskom puku i napredovala je do položaja komandanta 2. ženskog puka (1941—1945), koji je leteo na dvokrilnim avionima Polikarpov Po-2, koji su pre rata korišćeni za zaprašivanje useva. Ženski puk leteo je isključivo noću; njihovi avioni, koji nisu bili opremljeni sa mitraljezima, radio uređajima, radarom ili padobranima, bili bi laka meta po danu.

Dana 10. marta 1942. godine, Popova je predvodila formaciju aviona na trenažnom letu kada su se dva aviona izgubila u snežnoj oluji i razbila o zemlju. Ženske posade oba aviona koje su poginule pri padu bile su prvi gubici koje je njena jedinica pretrpela. Po završetku obuke poslata je u borbu, na delu fronta koji je bio blizu njenog rodnog kraja. Njen puk bio je poznat po imenu "Noćne veštice" koje su mu nadenuli Nemci "zato što je zvuk šuštanja koje su proizvodili njihovi avioni od šperploče i platna podsećali Nemce na zvuk veštičije metle".

Popova je oborena nekoliko puta tokom svoje trogodišnje letačke službe, ali nikada nije bila teško ranjena. 2. avgusta 1942. godine bila je na izviđačkom letu kada su je spazili i napali nemački lovci koji su je prinudili na sletanje u blizini mesta Čerkask. Dok se vraćala u svoju jedinicu, pridružila se sovjetskoj motorizovanoj koloni gde je, među ranjenicima upoznala svog budućeg muža, pilota-lovca Semjona Karlamova, dok je čitao "I tiho teče Don".

Učestvovala je u misiji snabdevanja iz vazduha sovjetskih jedinica opkoljenih na Maloj zemlji, letevši kroz gustu neprijateljaku vatru iznad Novorosijska. Po povratku u bazu, njen avion bio je izrešetan mecima, sve do njene mape i njene letačke kacige.

Kada je počelo nemačko povlačenje, njena jedinica pratila je povlačenje kroz Belorusiju i Poljsku, pa sve do Nemačke. U Poljskoj je postavila svoj lični rekord obavivši 18 letova u jednoj noći. Popova je tokom Drugog svetskog rata obavila ukupno 852 borbena leta kao pilot 588. noćnog bombarderskog puka, koji je kasnije dobio počasno zvanje "gardijski" i preimenovan je u 46. gardijski noćni bombarderski puk.

Posleratni period

Popova sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, 2009. godina.

46. gardijski noćni bombarderski puk demobilisan je u oktobru 1945. godine i Popova se vratila u svoj rodni grad gde su je sugrađani dočekali kao heroja uz muziku i cveće koje su bacali ka njenom automobilu. Tokom dočeka, odvezli su je u pozorište, gde ju je čekalo 2.000 ljudi, među kojima je bio i jedan od pripadnika mornaričke pešadije kojem je pomogla na Maloj zemlji.

Udala se ubrzo po završetku rata - njen muž je nastavio sa vojnom karijerom i napredovao je do čina pukovnika u Sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu, dok je njen sin Aleksandar diplomirao na vazduhoplovnoj akademiji - a ona je nastavila da radi kao instruktor letenja, skoro dve decenije. Popova je postala udovica 1990. godine.

Popova je umrla 8. jula 2013. godine u 91 godini života.

Odlikovanja

	Heroj Sovjetskog Saveza (23. februar 1945), orden br. 4849
	Orden Lenjina
	Orden Crvene zastave, tri puta
	Orden Patriotskog rata, I klase, dva puta
	Orden Patriotskog rata, II klase

Literatura

• Sakaida, Henry (2003). Heroins of the Soviet Union 1941-45. Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-598-3. 
• Axell, Albert (2002). Russia's Heroes 1941-45. Carroll and Graf Publishers. ISBN 978-0-7867-1011-9. 
• Cottam, Kazimiera Janina (1998). Women in War and Resistance – Selected Biographies of Soviet Women Soldiers. Newburyport MA, Focus Publishing/R. Pullins Co. ISBN 978-1-58510-160-3. 
• Milanetti, Gian Piero (2011). Le Streghe della Notte: La storia non detta delle eroiche ragazze-pilota dell'Unione Sovietica nella Grande Guerra Patriottica (na jeziku: Italian). Istituto Bibliografico Napoleone, Roma, Italia. ISBN 978-88-7565-100-8. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Milanetti, Gian Piero (2013). Soviet Airwomen of the Great Patriotic War - A pictorial history. Istituto Bibliografico Napoleone, Rome, Italy. ISBN 9788875651466. 
• Strebe, Amy Goodpaster. Flying for Her Country: The American and Soviet Women Military Pilots of World War II (2007).
• "Nadia Popova", The Economist, 19 July 2013. (Obituary)

Spoljašnje veze

• Obituary in The Economist 20J