Nacionalna biblioteka Poljske

Nacionalna biblioteka Poljske

Biblioteka Narodowa
Narodna biblioteka Poljske u Varšavi
Osnivanje	8. avgust 1747. Biblioteka Zaluskih 24. februar 1928. Nacionalna biblioteka
Lokacija	Varšava Poljska
Vrsta	nacionalna
Obim	9.634.026 (2013) pravo na obavezni primerak
Direktor	Dr. Tomaš Makovski (od 2007)
Adresa	al. Niepodległości 213 02-086 Warszawa
Veb-sajt	www.bn.org.pl/,%20www.bn.org.pl/en

Nacionalna biblioteka Poljske (polj. Biblioteka Narodowa, IPA: [ˌbʲiblʲjɔˈtɛka narɔˈdɔva]; BN) središnja je biblioteka Poljske države, neposredno potčinjena Ministarstvu kulture i nacionalnog nasleđa Poljske.

Biblioteka ima pravo na obavezni primerak svake knjige objavljene na području Poljske. Sakuplja knjige, periodiku, elektronske i audiovizuelne dokumente objavljene na području Poljske i polonica (knjige i druge publikacije koje su nastale na poljskom jeziku ili odnose se na Poljsku i Poljake).

Nacionalna biblioteka je najveća naučna biblioteka iz oblasti humanističkih nauka u Poljskoj, glavni je arhiv i riznica poljske književne baštine, državni centar za bibliografske informacije, naučna ustanova, te važan metodološki centar za poljske biblioteke.

Biblioteka obavlja izdavačku delatnost – izdavač je knjiga i naučnih časopisa: „Polish Libraries”, „Rocznik Biblioteki Narodowej”, i „Notes Konserwatorski".

Istorija

Koreni biblioteke sežu u 18. vek (Biblioteka Zaluskih). Godine 1780. poljski parlament je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Nakon podela Poljske i Košćuškovog ustanka, odlukom carice Katarine II, knjige iz kolekcije Biblioteke Zaluskih bile su zaplenjene a kasnije izvezene u Sankt Peterburg i posle osnivanja (1795) Carske javne biblioteke dopunile su njen fond. Poseban deo kolekcije je za vreme transporta u Rusiju uništen ili oštećen. Iz tog razloga 1918. godine, kada je Poljska obnovila svoju samostalnost, nijedna centralna ustanova nije mogla služiti kao nacionalna biblioteka. Nacionalna biblioteka Poljske osnovana je 24. februara 1928. dekretom predsednika Ignacija Mošćickog (Ignacy Mościcki). Godine 1930. kada je otvorena za javnost, biblioteka je posedovala oko 200.000 artikala i od tada neprekidno povećava svoj fond. Njen prvi upravnik, od 1934, bio je Stafan Dembi (Stefan Demby), 1937. godine zamenio ga je Stefan Vrtel-Vjerčinjski (Stefan Vrtel-Wierczyński). Fond biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, a 1932. godine predsednik Ignaci Mošćicki premestio je u biblioteku zbirku od oko 40.000 knjiga i 20.000 slika iz kolekcije Stanislava Kostke Potockog (Stanisław Kostka Potocki), koji su do tada bili čuvani u Muzeju kraljevske palate u Vilanovu. Posle osnivanja biblioteka nije imala zvanično sedište već je postojalo više posebnih odeljenja na nekoliko lokacija u Varšavi. Glavna čitaonica nalazila se u biblioteci Varšavske ekonomske škole (Szkoła Główna Handlowa), a Odeljene posebnih fondova smešteno je 1935. godine u palatu Potockih (pałac Potockich). Kasnije je nastao projekat prema kojem je planirano da se zvanična zgrada biblioteke izgradi u parku Mokotovsko polje (Pole Mokotowskie). Ove namere prekinulo je izbijanje Drugog svetskog rata.

Uoči Drugog svetskog rata bibliotečki fond sastojao se od:

• 6,5 miliona knjiga i periodike iz 19. i 20. veka
• 3.000 starih štampanih knjiga
• 2.200 inkunabula
• 52.000 rukopisa
• kartografske, grafičke i muzičke zbirke.

Godine 1940. nemački okupator je preimenovao Nacionalnu biblioteku u Gradsku biblioteku Varšave (Staatsbibliothek Warschau) sa sledećim odeljenima:

• Odeljenje knjiga za Nemce (smešteno u zgradi varšavskog Univerziteta)
• Zatvoreno odeljenje sa zabranjenim knjigama, kojih se nije moglo koristiti (glavnom sedištu Biblioteke, u prostorijama Varšavske ekonomske škole)
• Sve posebne kolekcije iz različitih varšavskih institucija i ustanova (smeštene u palati majorata Krasinjski, na Trgu Republike).

Veliki deo posebnog fonda nacisti su spalili nakon Varšavskog ustanka. Uništen je knjižni fond od oko 80.000 starih štampanih knjiga, uključujući dragocene polonica (16-18. vek), 26.000 rukopisa, 2.500 inkunabula, 100.000 crteža i gravira, zbirka od 50.000 muzikalija i teatralija. Procenjeno je da je od preko 6 miliona svezaka smeštenih u važnijim varšavskim bibliotekama (1936) 3,6 miliona stradalo tokom Drugog svetskog rata, a većina tog fonda pripadala je zbirci Nacionalne biblioteke. Biblioteka je obnovila delatnost 1945. godine. Iz Nemačke i Austrije u Poljsku su vraćene knjige zaplenjene Nacionalnoj biblioteci tokom rata i građa spašena iz pogođenih biblioteka Krainjskih i Pžezđeckih (Biblioteka Ordynacji Krasińskich, Biblioteka Przezdzieckich). Godine 1959. iz Kanade su vraćeni najstariji pisani spomenici na poljskom jeziku: Propovedi Svetoga Krsta (Kazania świętkorzyskie), Florijanski psaltir (Psałterz floriański) kao i rukopisi Frederika Šopena.

U drugoj polovini 20. veka Nacionalna biblioteka Poljske dobila je novo namensko sedište u oblasti parka Mokovsko polje. Radovi na novoj zgradi Biblioteke trajali su od 1962. do 1976. godine.

Fond

Nacionalna biblioteka Poljske poseduje više od 9,5 miliona jedinica u svom fondu, uključujući preko 162.000 knjiga štampanih pre 1801. godine, preko 26.000 rukopisa (od čega više od 700 muzičkih rukopisa), oko 120.000 štampanih muzikalija, te 485.000 gravira, što je čini jednom od najvećih biblioteka u Poljskoj. Biblioteka ima takođe zbirku fotografija i drugih likovnih oblika, te preko 130.000 jedinica kartografske građe, preko 2 miliona knjiga, 200.000 sitne štampe i oko milion brojeva časopisa i novina iz 19., 20. i 21. veka. Biblioteka čuva takođe 151 list Suprasaljskog zbornika, ćiriličkog spomenika koji od septembra 2007. pripada Uneskovom programu Pamćenje sveta. Godine 2012. Nacionalna biblioteka Poljske potpisala je ugovor za dodavanje 1,3 miliona bibliografskih zapisa u WorldCat.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt