Nektarija
Nektarije su žlezdane tvorevine biljaka koje po pravilu stvaraju i luče nektar, slatki sok kojim privlače insekte oprašivače. Položaj, broj i forma nektarija su nasledni i predstavljaju pouzdanu osobinu biljaka za klasifikaciju.
Oblici[uredi | uredi izvor]
Kod mnogih vrsta, nektarije su u obliku tanjira, činije, pehara i slično, ali postoji i čitav niz prelaznih oblika. Veoma masivan pehar se nalazi iznad potcvetnih plodnika drena. Nekada su toliko razvijene da doprinose obliku samog cveta, te su kod roda Reseda u obliku table, a kod Cristatella u obliku cevčice.[1]
Položaj[uredi | uredi izvor]
Ukoliko se nektarije nalaze u cvetu, onda su floralne. Tada se mogu nalaziti na raznim mestima. Kod ljutića se nalaze pri dnu kruničnih listića i u obliku su pločica. Kod kukureka su takođe pri dnu latica, ali su u obliku cevčica. Nije slučajno da se nalaze u dubini cveta, jer insekti će tada u potrazi za njima sigurno dodirnuti tučak i prašnik. Kod ljubičice i orhideje nektar se skuplja u ostrugi, posebnoj tvorevini koja se obrazuje na račun jednog ili više čašičnih i kruničnih listića. Kod nekih orhideja takođe postoje i šare ili pege koje poput putokaza vode ka polenu i nekatru. Nektarije se mogu nalaziti i između prašnika, a mnogo ređe između kruničnih i čašičnih listića.[1]
Kada se nektarije obrazuju izvan cveta, onda su ekstrafloralne. Kod vrste Vicia sepium se nalaze na listovima i njima se hrane mravi. Ladolež ima nektarije na lisnoj dršci. Kod nekih biljaka se nalaze na spoljašnjoj strani čašičnih listića u vidu sitnih dugmadi. Zanimljiva je vrsta Marcgravia umbellata koja ima grozdastu cvast okrenutu naniže. Samo najniže postavljeni cvetovi su fertilni, dok su ostali zakržljali i zajedno sa drškom pretvoreni u bokalaste tvorevine u kojima se skuplja nektar. Ovi cvetovi su obojeni jarkocrvenom bojom i privlače kolibrije. Dok ove ptice sišu nektar, usput obavljaju i oprašivanje.[1]
Građa[uredi | uredi izvor]
Nektarije su obično sačinjene od gusto zbijenih meristemskih ćelija.[1]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Euphorbia aphylla -
Euphorbia esculenta -
Sansevieria hyacinthoides -
Euphorbia ornithopus -
Euphorbia cupularis -
Euphorbia meloformis -
Vicia sepium -
Euphorbia enopla
Načini izlučivanja nektara[uredi | uredi izvor]
Načini izlučivanja nektara se razlikuju od vrste do vrste, čak i ako su vrlo srodne. Neke nektarije izlučuju nektar kroz sopstveni epidermis ako je tankih zidova, a druge nektarije sa debljim zidovima epidermalnih ćelija ili imaju nezadebljala mesta ili im celulozni zid degeneriše, čak i prska. Kod nekih nektarija postoje i otvori nalik na stome, ali se veličina tog otvora ne može regulisati (kao što je slučaj kod stoma). Ni poreklo nektara nije uniformno. Najčešće nastaje iz rastvora koji je prošao kroz sitaste cevi, pa se izlučuje iz floema. U nekim slučajevima nastaje degeneracijom, odnosno razlaganjem pojedinih ćelija ili čak tkiva.[1]
Značaj[uredi | uredi izvor]
Dok je značaj floralnih nektarija sasvim jasan, za većinu ekstrafloralnih postoje različita tumačenja. Po mišljenju nekih autora, ekstrafloralne nektarije svojim izgledom odbijaju insekte i time štite krunicu, a po mišljenju drugih su to samo žlezde koje izlučuju nepotrebne sastojke.[1]
