Дрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрен
Грана с плодовима
Грана с плодовима
Систематика
царство: Plantae
(некласификован) Eudicots
(некласификован) Asterids
ред: Cornales
породица: Cornaceae
род: Cornus
подрод: Cornus
врста: C. mas
Биномијална номенклатура
Cornus mas
L.
Екологија таксона
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Дрен (вишезначна одредница).

Дрен (Cornus mas) припада породици дренова и расте у јужној Европи и југозападној Азији. Други народни називи дрена су: била свибовина, дренак, дренић, дренка, дреновина, дрењ, дријен, дријенак, дриника, дрин, дриновина, дрњулић, жути дренак, курослипник, румени дрен, тврди дријен, црвени дријенак. Плод дрена се назива и: дренка, дрењка, дрењула.

Опис[уреди]

То је самоникли листопадни грм средњег или великог раста, од 2 до преко 5 метара висине, са густом крошњом коју чине тамно-браон гранчице и зелено лишће. Кора стабла је сивкаста до сиво-жута, испуцала, гране расту наспрамно. Листови су јајасти или јајасто-елиптични, без назубљења, зашиљени, дуги 6-10cm, благо закривљени и имају карактеристичне јаке жиле (по четири са обе стране листа).

Цвета пре листања, од фебруара до априла (у зависности од године), а у благим зимама чак и у децембру. Цветови су жути, у штитастим скупинама од 10-25 комада, правилни су и четворочлани.

Употреба[уреди]

Плод[уреди]

Плодови

Плод је коштуница, звана дрењина или дрењак, овалног облика и црвене боје (као мала шљива), а унутар меснатог омотача има дугуљасту коштицу. Док је незрео, веома је кисео, а зрео је тек кад му боја постане тамно-црвена и кад на додир отпадне са дрвета. Тада је садржај шећера у плоду велики и веома је укусан за јело.

Плод се може јести свеж, а може се и сушити (због спремања чаја). Од њега се прави укусна мармелада, слатко, компот или сок, а у Србији , Албанији и Босни и Херцеговини , посебно у Дрвару се од дрена прави и ракија. У Азербејџану и Јерменији се од њега добија вотка, док се у Турској и Ирану једе са сољу преко лета, или се од њега прави хладан напитак (у Босни такође), који се зове шербе.

У Украјини се гаје хибриди чији плод расте до 4cm дужине.

Цвет[уреди]

Цваст

Биљка се због свог цветања на крају зиме често користи као украсна биљка у вртовима.

Дрво[уреди]

Веома је велике густине и, за разлику од већине осталих дрвенастих биљака, не плута на води. Због велике густине је веома чврсто, те се од давнина користи за израду држалица за алатке, делова за машине и сл. Још од Старе Грчке је познато да се користило за израду лукова, стрела и копаља, а у народној песми о Марку Краљевићу, Марко проверава своју снагу цедећи руком воду из „суве дреновине“.

Лековитост[уреди]

Опоре (танини) и полиуронске (пектини) материје повољно делују на слузницу црева, због цега се сок, пекмез, чај и други производи справљени од зрелих дрењина дају као лек за лечење дијареје и других обољења органа за варење. Сличног је дејства и кора. Праве се и слатко, компот и џем.

Спољашње везе[уреди]