Odiseja

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prosci i Penelopino lukavstvo
Odisej i Demodok
Odisej i Kirka
Hermes i Kirka
Nausikaja i sluškinje
Odisej i Alkinoj
Odisej i Polifem
Odisej i sirene
Odisej u podzemnom svetu
Odisej i Scila
Odisej i Leokoteja
Odisej na Itaki
Atina i Penelopa

Odiseja (grč. Οδύσσεια [Odýsseia]) je junački epski spev. Pretpostavlja se da je ovaj ep nastao u 8. veku p. n. e. u grčkim kolonijama u severozapadnoj Maloj Aziji.[1]

Današnji oblik dobio je u 6 veku pre. n. e. u Atini u vreme Pizistrata - vladao Atinom sa prekidima od 560. p. n. e. do 527. p.n.e. Pizistrat je ustanovio Panatinski praznik o kome su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama.

Autorstvo „Odiseje“ se pripisivalo Homeru, ali, nema nijednog pouzdanog podatka o životu Homera zbog čega se u njegovu istoričnost sumnja. U vezi s tim nastalo je u nauci homersko pitanje.[2]

Osnovni motiv „Odiseje“ je povratak glavnog junaka Odiseja u svoju otadžbinu Itaku po završetku Trojanskog rata uz pomoć bogova.[3]

Ovaj ep ima lančanu kompoziciju - dvanaest pevanja - epizode o lutanju Odiseja, koje se nastavljaju jedna na drugu.[3]

Odiseja[uredi | uredi izvor]

Homerova Odiseja

Nakon završetka desetogodišnjeg Trojanskog rata, Odisej se vraća kući, svojoj vernoj ženi Penelopi i svome sinu Telemahu.[3]

U epu se opisuje kako su prosci njegove žene Penelope trošili njegov imetak, i kako je Odisej posle dvadeset godina odsustva od kuće, vrativši se, poubijao prosce.[3]

Radnja „Odiseje” traje 40 dana.[3][4]




Prvo pevanje
Pesnik na samom uvodu u radnju epa govori kako su bogovi, posle sedam godina, odlučili da je došlo vreme za povratak Odiseja kući, jer je sve te godine on bio zatočenik nimfe Kalipse na ostrvu Ogigija. Boginja Atina se odlučuje da poseti njegovog sina Telemaha na Itaki.


Drugo pevanje
Atina se pred Telemahom pojavljuje u liku Mentora i govori mu da ima predosećaj da će mu se otac uskoro vratiti. Prosci, smatrajući da je Odisej mrtav, i dalje nemilosrdno troše Odisejev imetak i sa velikim nestrpljenjem iščekaju da Penelopa napokon sebi izabere supružnika.

Godinama se Penelopa služila lukavstvom da bi odbila prosce. Govorila je da će se udati kada završi sa tkanjem tkanine za mrtvog Odiseja, ali je ona svake noći uništavala ono što bi preko dana istkala. Neko od prosaca je video šta Penelopa radi i oni su tražili od nje da se napokon odluči za nekog od njih.
Treće pevanje
Telemah odlazi na otok Pil kod kralja Nestora, koji mu govori o sudbini mnogih velikih i slavnih junaka. Posle toga, Telemah napušta ostrvo Pil i odlazi u Spartu da posetiti kralja Menelaja.
Četvrto pevanje
Telemah od Menelaja saznaje da mu je otac Odisej zarobljen i da se nalazi na ostrvu Ogigija kod nimfe Kalipse.
Peto pevanje
Hermes, glasnik bogova, po zapovesti Zevsa odlazi na ostrvo Ogigija i nimfi Kalipsi saopštava da su joj bogovi naredili da pusti Odiseja. Kalipso, sa velikim žaljenjem pušta Odiseja i on odlazi brodom sa ostrva. Posle nekog vremena, Posejdon uništava njegov brod, ali Odisej uspeva da preživi.
Šesto pevanje
U blizini feačanske obale, Odiseja je probudio smeh devojaka. Na obali je stajala Nausikaja, kraljeva kćerka, sa svojim sluškinjama. One su pokazale put Odiseju do kraljeve palate.
Sedmo pevanje
Odiseja, da ga niko ne bi video i raspitivao se o njemu, Atina, pretvorena u devojčicu, vodi do kraljevske palate. U ovom pevanju je opisan Vrt Alkinoja.
Osmo pevanje
U Odisejevu čast, kralj Alkinoj priređuje zabavu, na kojoj mladi pevač pripoveda o Trojanskom ratu. U toku pevanja, Odisej se nekoliko puta zaplakao, i to uvek kada je pesma opisivala i junaštva Odiseja. Kralj Alkinoj je, videvši reakciju, pitao Odiseja ko je on i zašto plače.
Deveto pevanje
Odisej otkriva ko je on i priča svoje pustolovine. Govori o tome kako se nakon pada Troje namerio na Kikonce, razorio im grad, ali su ga oni odagnali. Zatim bura kod Malije odbacuje Odiseja i njegovu družinu u zemlju Lotofaga (pleme koje jede lotos). Odisej jedva uspeva da odvede družinu odatle, jer su jedući lotos zaboravili na povratak domu. On zatim priča o Polifemu, kiklopu koji mu je u pećini pojeo dvoje ljudi pobedio ga oslepivši ga.
Deseto pevanje
Dalje Odisej priča kako mu je bog Eol dao vreću u kojoj su bili vetrovi, a njegovi ljudi, ne znajući šta je u vreći, otvorili su je, pa su ih vetrovi vratili natrag odakle su došli. Tamo, čarobnica Kirka njegove ljude pretvara u svinje, a Odiseju Hermes daje travu koja sprečava da Kirka i Odiseja pretvori u svinju. Kirka ih posle nekog vremena pušta sve da odu vrativši im ljudski oblik, a Odiseju je dala uputstva kako da stigne do Aherona i podzemnog sveta.
Jedanaesto pevanje
U podzemnom svetu Hada, Odisej razgovara sa Tiresijom, sa svojom majkom i sa mnogim grčkim junacima - Ahilom, Heraklom i drugima. Tiresija ga savetuje da prinese žrtve bogovima, a naročito bogu Posejdonu, koji je veoma ljut na njega jer mu je Odisej oslepeo sina Polifema.
Dvanaesto pevanje
U ovom pevanju, Odisej pripoveda o tome kako je, začepivši uši posadi broda, a sebe zavezavši za jarbol, da ne bi nasukao brod, uspeo izbeći sirene. U nastavku, Odisej govori o Scili i Haribdi - dve nemani koje je uspeo izbegnuti, pa o ostrvu gde njegova posada nije poslušala njegova upozorenja i žrtvovala stoku boga Helija Hiperiona, zbog čega se Zevs žestoko razljutio i munjom uništio Odisejev brod, tako da je samo Odisej preživeo.
Trinaesto pevanje
povratak Odiseja na Itaku. Atina mu svojim uputstvima pomaže, i on, pretvoren u prosjaka, odlazi do svog vernog svinjara.
Četrnaesto pevanje
Odisej sluša kako svinjar Eumaj priča o svome gospodaru, i shvativši koliko mu je on veran, obećava mu da će se Odisej sigurno vratiti.
Petnaesto pevanje
Dok svinjar Eumej, Odiseju priča o svojoj prošlosti, Atina upozorava Telemaha da ga prosci žele ubiti, i podučavajući ga kako da stigne, zapoveda mu da se vrati kući.
Šesnaesto pevanje
Po povratku kući, Telemah, zahvaljujući Atininim uputstvima, uspeva da izbegne zasedu prosaca i odlazi Eumeju gde mu Odisej otkriva ko je on.
Sedamnaesto pevanje
Odisej, kao prosjak se vraća u dvor i, da bi vidio moralnost prosaca, prosi hranu od njih. Na ulazu u dvor, prepoznavši svog gospodara, Odisejov pas Argos umire od sreće.
Osamnaesto pevanje
Kada se na dvoru pojavio još jedan prosjak, odmah se posvađao i potukao sa Odisejem. Prosci su odobravali svađu i tuču. Na kraju je Odisej pobedio prosjaka.
Devetnaesto pevanje
Penelopa, koja je sve to posmatrala, upita prosjaka Odiseja zna li bilo šta o njenome mužu Odiseju, a on joj odgovori obećanjem da će se on sigurno vratiti. Tada Penelopa naredi svojim sluškinjama da okupaju prosjaka, i dok su ga one kupale, stara sluškinja Euriklija prepoznala je Odisejev ožiljak na nozi (iz lova na veprove u detinjstvu), ali ga nije odala.
Dvadeseto pevanje
Atina svojom pričom smiruje Penelopu koja je sanjala veoma ružan san. Sledećeg jutra Odisej od bogova traži neki znak, a tada mu Zevs pošalje munju iz vedra neba.
Dvadeset prvo pevanje
Penelopa, obećava proscima da će se udati za onoga koji na streljačkom takmičenju bude pobednik. Iznosi Odisejev luk, ali niko od prosaca nije uspeo da nategne luk, pa ni slavni Antinoj. I taman kada su se svi prosci dogovarali da se takmičenje odgodi, Odisej, prerušen u prosjaka uzima luk, nateže ga i pogađa strelom kroz sve sekire.
Dvadeset drugo pevanje
Odisej i Telemah ubijaju sve prosce.
Dvadeset treće pevanje
Odisej tada otkriva Penelopi svoj identitet, a ona, i dalje ne verujući da je on Odisej, upita ga za jednu njihovu tajnu. Traži od njega da pomeri njihovu postelju, našto Odisej odgovara da je postelja urezana u panj stare smokve, oko koje su podigli dvor, i da se pomeriti ne može. Tek tada je Penelopa bila sigurna da je on zaista Odisej i bacila mu se u naručje.
Dvadeset četvrto pevanje
Dok duše prosaca silaze u Had, Odisej, ocu Laertu otkriva ko je on. Itačani, zbog toga što je Odisej ubio sve prosce, žele da se osvete Odiseju ali Atina svojom rečitošću miri obe sukobljene strane i sprečava obračun.

Analiza likova[uredi | uredi izvor]

Odisej - kralj Itake, glavni lik istoimenog dela. Odlikuje ga hrabrost i domišljatost. U celom kraljevstvu a i šire je poznat kao pametan i strpljiv čovek koji je uz to bio i vrlo osećajan i velikog srca.

Penelopa - Odisejeva žena, premorena od tuge i očaja zbog gubitka voljenog muža. Čvrsta i jaka žena koja nije dala da je mnogobrojni prosci zavedu.

Telemah - Odisejev i Penelopin sin koji je odlaskom oca u rat od malena morao postati glava kuće. Vrlo neiskusan i nemoćan da se suprotstavi proscima koji su rado trošili njihovo bogatstvo, što se menja povratkom njegovog oca.

Atina - boginja mudrosti i velika zaštitnica Odiseja i njegove porodice koja je uz veliki trud pomagala u raznim situacijama.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bordman, Džon (1999). Oksfordska istorija Grčke i helenističkog sveta. Beograd: Clio. str. 47—48. 
  2. ^ Đurić, Miloš N. (1972). Homerova Odiseja. Novi sad: Matica Srpska. str. 8—10. 
  3. ^ a b v g d Đurić, Miloš N. (1972). Homerova Odiseja. Novi sad: Matica Srpska. str. 14—16. 
  4. ^ Đurić, Miloš (2003). Istorija helenske književnosti. Beograd: Dereta. str. 51. ISBN 86-7346-258-4. 
  5. ^ Homerova Odiseja[mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Austin, N. Archery at the Dark of the Moon: Poetic Problems in Homer’s Odyssey. Berkeley: University of California Press, 1975.
  • Clayton, B. A Penelopean Poetics: Reweaving the Feminine in Homer's Odyssey. Lanham: Lexington Books, 2004.
  • Clayton, B. "Polyphemus and Odysseus in the Nursery: Mother’s Milk in the Cyclopeia." Arethusa, vol. 44 no. 3 (2011): 255-277.
  • Bakker, E. J. The Meaning of Meat and the Structure of the Odyssey. Cambridge; New York: Cambridge University Press, 2013.
  • Barnouw, J. Odysseus, Hero of Practical Intelligence. Deliberation and Signs in Homer's Odyssey. Lanham, MD: University Press of America, 2004.
  • Dougherty, C. The Raft of Odysseus: The Ethnographic Imagination of Homer's Odyssey. New York: Oxford University Press, 2001.
  • Fenik, B. Studies in the Odyssey. Hermes Einzelschriften 30. Wiesbaden, West Germany: Steiner, 1974.
  • Griffin, J. Homer: The Odyssey. Landmarks in World Literature. Cambridge: Cambridge University Press, 1987.
  • Louden, B. Homer’s Odyssey and the Near East. Cambridge; New York: Cambridge University Press, 2011.
  • Louden, B. The Odyssey: Structure, Narration and Meaning. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 1999.
  • Minchin, E. "The Expression of Sarcasm in the "Odyssey"." Mnemosyne, Fourth Series, 63, no. 4 (2010): 533-56.
  • Müller, W. G. "From Homer’s Odyssey to Joyce’s Ulysses: Theory and Practice of an Ethical Narratology" Arcadia, 50.1 (2015): 9-36.
  • Saïd, S. Homer and the Odyssey (originally published 1998). Oxford; New York: Oxford University Press, 2011.
  • Turkeltaub, D. “Penelope's ‘Stout Hand’ and Odyssean Humour.” The Journal of Hellenic Studies, vol. 134 (2014): 103–119.
  • West, E. “Circe, Calypso, Hiḍimbā.” The Journal of Indo-European Studies, 42.1 (2014): 144-174.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Odiseja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одисеја&oldid=27550102”