Osnovno obrazovanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Deca u osnovnoj školi, u Čileu.
Ukupna neto stopa upisa u osnovno obrazovanje, 2015.[1]

Osnovno obrazovanje i vaspitanje je delatnost velikog neposrednog i društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba. Osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno.

Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja smatra da je osnovno obrazovanje jednofazno, gde su programi tipično osmišljeni da obezbede osnovne veštine čitanja, pisanja i matematike i uspostavljaju čvrstu osnovu za učenje. Ovo je ISCED nivo 1: Osnovno obrazovanje ili prva faza osnovnog obrazovanja.[a][2]

Osnovno obrazovanje u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Osnovno obrazovanje u Srbiji traje osam godina i odvija se u dva ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, treći i četvrti razred. Za učenike prvog ciklusa organizuje se razredna nastava. Izuzetno, za učenike prvog ciklusa može da se organizuje predmetna nastava iz stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta, u skladu sa zakonom. Drugi ciklus obuhvata peti, šesti, sedmi i osmi razred. Za učenike drugog ciklusa organizuje se predmetna nastava.[3]

Osnovno obrazovanje u Republici Srpskoj[uredi | uredi izvor]

Osnovno vaspitanje i obrazovanje u Republici Srpskoj traje devet godina, obavezno je i besplatno za svu decu uzrasta od šest do petnaest godina. Osnovno vaspitanje i obrazovanje se stiče ostvarivanjem nastavnog plana i programa propisanog zakonom. Obavlja se kroz rad osnovnih škola, osnovnih škola za decu sa smetnjama u razvoju, osnovnih muzičkih i baletskih škola.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U predagrarnim kulturama, deca su učila prateći svoj instinkt za igru. Nije bilo potrebe za prinudnim obrazovanjem.[4] U agrarnim kulturama, poljoprivreda, uzgoj, razmena i građevinske veštine mogu se preneti sa odraslih na decu ili od majstora do šegrta. Društva se slažu oko potrebe da njihova deca uče i apsorbuju svoje kulturne tradicije i verovanja. Oni to pokušavaju da urade neformalno u porodici ili tako što okupljaju decu i angažuju nastavnika da se nosi sa zadatkom. Ovo je dobro funkcionisalo za zemljoposednike, ali deca bezemljaša bi se zapošljavala od sedme godine kao sluge. U jednom izvoru sa početka 15. veka, francuski grof je savetovao da plemićki lovci „izaberu dečaka slugu od sedam ili osam godina“ i da „...ovog dečaka treba tući dok mu se ne ulije strah od neizvršavanja naređenja njegovih gospodara“. U dokumentu su navedeni poslovi koje bi dečak obavljao svakodnevno i da bi dečak spavao u potkrovlju iznad štenare da bi se pobrinuo za potrebe pasa.[4][5]

Verske zajednice su postale nosioci obrazovanja i definisale nastavni plan i program. Prioritet je bio da se nauči da se recituju odlomci iz njihovog svetog teksta. Da bi njihovo društvo napredovalo, usmena tradicija je morala biti zamenjena pisanim tekstovima; neki učenici su morali da zapišu odlomke. Učenici manastira su morali da čitaju ono što je napisano na verskom jeziku, a ne samo na narodnom. To je dovelo do formalnog obrazovanja u medresama i školama. Martin Luter je izjavio da spasenje zavisi od sopstvenog čitanja Svetog pisma svake osobe.[4]

Istorija osnovnog obrazovanja u Evropi[uredi | uredi izvor]

Tokom grčkog i rimskog doba, dečake su obrazovale njihove majke do sedme godine, a zatim bi, prema kulturi svog mesta i vremena, krenuli u formalno obrazovanje. U Sparti do dvanaest, to bi bilo na vojnoj akademiji razvijanje fizičke kondicije i borbenih veština, ali i čitanja, pisanja i računa,[6] dok bi u Atini naglasak bio na razumevanju zakona polisa, čitanju, pisanju, aritmetici i muzici, sa gimnastikom i atletikom,[7] i učenje moralnih priča o Homeru. Devojke su svo obrazovanje dobijale kod kuće. U Rimu se osnovna škola zvala ludus; nastavni plan i program se razvijao vekovima sa učenjem latinskog i grčkog jezika. Godine 94, Kvintilijan je objavio sistematski obrazovni rad Institutio Oratoria.[8] On je napravio razliku između podučavanja i učenja, i da dete od 7 do 14 godina uči čulnim iskustvom, uči da formira ideje, razvija jezik i pamćenje. On je preporučio nastavnicima da motivišu svoje učenike tako što će nastavu učiniti zanimljivom, a ne telesnim kaznama.[9] Trivijum (gramatika, retorika i logika) i kvadrivijum (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika) bili su nasleđe rimskog nastavnog plana i programa.[10]

Renesansa[uredi | uredi izvor]

Priscijan

Dok je humanizam imao veliku promenu u sekundarnom nastavnom planu i programu, primarni nastavni plan je ostao nepromenjen.[11] Verovalo se da se proučavanjem dela velikana, drevnih ljudi koji su upravljali carstvima, stiče sposobnost da se uspe u bilo kojoj oblasti. Renesansni dečaci su od pete godine učili latinsku gramatiku koristeći iste knjige kao i rimsko dete. Postojale su gramatike Donata i Priscijana, zatim Cezarovi komentari, čemu je sledila latinska Vulgata Svetog Jeronima.[12]

Siromasi i sirotinja[uredi | uredi izvor]

Iako su gimnazije osnovane da daju osnovno obrazovanje, one su zahtevale da njihovi polaznici poseduju određene veštine prilikom upisa. Posebno su očekivali da će moći da čitaju i pišu na narodnom jeziku. Postojala je potreba za nečim osnovnijim.[13]

Razvoj deteta u fazi osnovnog obrazovanja[uredi | uredi izvor]

Žan Pijaže je bio odgovoran za uspostavljanje okvira koji opisuje intelektualni, moralni i emocionalni razvoj dece.[14] On je doktorirao 1918. godine i radio je postdoktorsko istraživanje u Cirihu i Parizu.[15] Njegove misli su se razvijale u četiri faze:

  • sociološki model razvoja, gde su deca sa pozicije egocentrizma prešla u sociocentrizam. On je primetio da postoji postepena progresija od intuitivnih ka naučnim, a zatim i društveno prihvatljivim odgovorima.
  • biološki model intelektualnog razvoja – ovo bi se moglo posmatrati kao produžetak biološkog procesa adaptacije vrste, koji pokazuje dva tekuća procesa: asimilaciju i akomodaciju.
  • razradu logičkog modela intelektualnog razvoja, gde je tvrdio da se inteligencija razvija u nizu faza povezanih sa uzrastom i da su progresivne, jer se jedna faza mora ostvariti pre nego što se dogodi sledeća. Za svaku fazu razvoja, dete formira pogled na stvarnost vezan za uzrast.
  • proučavanje figurativne misli - ovo je uključivalo pamćenje i percepciju. Pijažeova teorija se zasniva na biološkom sazrevanju i fazama; važan je pojam pripravnosti. Informacije ili koncepte treba predavati kada učenici dostignu odgovarajuću fazu kognitivnog razvoja, a ne pre toga.[16]

Koristeći ovaj okvir, može se ispitati stepen razvoja deteta. Njegova teorija je uključivala četiri faze: senzomotorni period, preoperativni period, konkretni operativni period i formalni operativni period.[17]

Teorija Lava Vigotskog[18] zasnovana je na socijalnom učenju, gde drugi sa više znanja (MKO) pomažu detetu da napreduje u zoni proksimalnog razvoja (ZPD). U okviru ZPD-a, postoje veštine koje dete može da uradi, ali treba da mu se pokaže da bi prešlo od žudnje do samostalnog znanja.[18] Pomoć ili instrukcija postaje oblik nastavne skele; ovaj termin i ideju razvili su Džerom Bruner, Dejvid Vud i Gejl Ros.[19] Oni su u domenima:[20][21] intelektualnih, fizičkih, veština učenja, jezika i emocionalnih stanja.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Osnovno obrazovanje odgovara prvih devet godina formalnog školovanja i postoji od dva nivoa koji se razlikuju kao nivoi 1 i 2. Nivo 1 treba da odgovara osnovnom obrazovanju, a nivo 2 nižem srednjem obrazovanju. ISCED.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Total net enrollment rate in primary education”. Our World in Data. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  2. ^ a b Annex III in the ISCED 2011 English.pdf Navigate to International Standard Classification of Education (ISCED)
  3. ^ „Osnovno obrazovanje i vaspitanje”. Mpn.gov.rs. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Arhivirano iz originala 18. 03. 2018. g. Pristupljeno 17. 3. 2018. 
  4. ^ a b v Gray, Peter. „A Brief History of Education”. Psychology Today. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  5. ^ Orme, N (2001). Medieval children. str. 315. 
  6. ^ Gutek, Gerald L. (14. 12. 1994). A History of the Western Educational Experience: Second Edition. Waveland Press. str. 203. ISBN 978-1-4786-3010-4. Arhivirano iz originala 2. 9. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2019.  Pronađeni su suvišni parametri: |pages= i |page= (pomoć)
  7. ^ Gutek 1994, str. 29, 30 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGutek1994 (help)
  8. ^ Gutek 1994, str. 68 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGutek1994 (help)
  9. ^ Gutek 1994, str. 70 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGutek1994 (help)
  10. ^ Gutek 1994, str. 88 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGutek1994 (help)
  11. ^ Black, Robert (2001). „Humanism and Education in Medieval and Renaissance Italy: Tradition and Innovation in Latin Schools from the Twelfth to the Fifteenth Century”. Journal of Interdisciplinary History: 489. ISSN 1530-9169. 
  12. ^ Bertlett, Kenneth (15. 12. 2016). „The Italian Renaissance - The Education and Learning During the Renaissance”. The Great Courses Daily. University of Toronto. Arhivirano iz originala 19. 4. 2019. g. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  13. ^ The Education of the Working Classes to 1870 | British History Online. London. 1969. str. 240. Arhivirano iz originala 22. 4. 2019. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  14. ^ Burman, J. T. (2011). „The zeroeth Piaget”. Theory & Psychology. 21 (1): 130—135. S2CID 220119333. doi:10.1177/0959354310361407. 
  15. ^ Beilin, H. (1992). „Piaget's enduring contribution to developmental psychology”. Developmental Psychology. 28 (2): 191—204. doi:10.1037/0012-1649.28.2.191. 
  16. ^ Jean Piaget na sajtu Enciklopedija Britanika
  17. ^ Weiten 2017, str. 356
  18. ^ a b Yasnitsky, A. (2018) Vygotsky: An Intellectual Biography. London and New York: Routledge BOOK PREVIEW
  19. ^ Zone of Proximal Development and Cultural Tools Scaffolding, Guided Participation, 2006. In Key concepts in developmental psychology. Retrieved from Credo Reference Database
  20. ^ „School-age children development: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov. NIH. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  21. ^ Talukder, Parvej Husen (2023-03-23). „The Importance of Acquiring Education for Children”. Kavya Kishor English (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-23. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Osnovno obrazovanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Основно_образовање&oldid=27674566”