Povest minulih leta

Oleg od Novgoroda na pohodu na Carigrad - ilustracija u jednom od kasnijih prepisa.

Povest minulih leta (stsl. Povѣstь vremяnьnыhъ lѣtъ; rus. Пóвесть временных лет; ukr. Пóвість временних літ) je najstariji ruski letopis, nastajao je krajem XI i početkom XII veka u Pečerskom manastiru kod Kijeva. Poznat i kao Primarna hronika ili Nestorova hronika, po piscu letopisa, monahu Nestoru.

Prva redakcija je Nestorova iz 1113. godine. Pored nje postoje redakcije iz 1116. (koja je prerada prve, urađena po nalogu kneza Vladimira Monomaha (1113—1125)), 1118, 14. i 15. veka. Centralni motiv hronike je jedinstvo Rusije i glorifikacija Hrišćanstva, a samo delo je sastavljeno na osnovu trinaest različitih izvora. Hronika prati rusku državu od njenog nastanka do početka XII veka odnosno 1110. godine, a kroz ceo letopis se provlači ideja o neophodnosti zajedničkog delovanja ruskih knezova protiv zajedničkih neprijatelja i prestanak međusobnih sukoba među njima.

Govori o tome kad se ruski narod prvi put pominje u crkvenim izvorima – 866. godine, za vreme svetog patrijarha Konstantinopoljskog Fotija; o tome kako su sveti ravnoapostolni Ćirilo i Metodije stvarali slovensku pismenost, o Krštenju svete ravnoapostolne Olge u Konstantinopolju. Nestorova hronika svedoči o prvom pravoslavnom hramu u Kijevu (945. g.), o ispovedničkom podvigu svetih Varjaga-mučenika (983.g.), o „ispitivanju vera“ od strane svetog ravnoapostolnog Vladimira (986. g.) i o Krštenju Rusije (988. g.). Prvom ruskom istoričaru dugujemo podatke o prvim mitropolitima Ruske Crkve, o nastanku Pečerske obitelji, o njenim osnivačima i podvižnicima. Prepodobni Nestor je bio očevidac razaranja Pečerske obitelji 1096. godine. U letopisu je dato bogoslovsko osmišljavanje istorije otadžbine. Duhovna dubina, istorijska verodostojnost i patriotizam „Povesti o prošlim godinama“ uvrstili su je u red dela svetske pismenosti.

Odlomci iz Speva

Početak

Evo povesti minulih leta:

Otkud je pošla Ruska zemlja,

Ko u Kijevu poče prvi da knezuje i

Otkad je postala Ruska zemlja

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 

Spoljašnje veze

• Póvestь vremennыh let (PDF) (na jeziku: ruski). Pečerski manastir. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2022. g. Pristupljeno 5. 1. 2023.