Privreda

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika zemalja (2020) (Paritet kupovne moći – međunarodni dolari)

•   >50,000
•   35,000–50,000
•   20,000–35,000
•   10,000–20,000
•   5,000–10,000
•   2,000–5,000
•   <2,000
•   nedostupni podaci

Privreda, ili ponekad ekonomija, osnovna je društvena delatnost jednog društva. U užem smislu, privreda obuhvata proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju materijalnih dobara. U širem smislu, privreda obuhvata sve vrste delatnosti i usluga koje omogućavaju zadovoljavanje svih čovekovih potreba. Data ekonomija je skup procesa koji uključuje njenu kulturu, vrednosti, obrazovanje, tehnološku evoluciju, istoriju, društvenu organizaciju, političku strukturu, pravne sisteme i prirodne resurse kao glavne faktore. Ovi faktori daju kontekst, sadržaj i postavljaju uslove i parametre u kojima privreda funkcioniše. Drugim rečima, ekonomski domen je društveni domen međusobno povezanih ljudskih praksi i transakcija koji ne stoji sam.

U glavne privredne delatnosti spadaju: poljoprivreda (najvažnija privredna delatnost), industrija sa rudarstvom (najbitnija delatnost u sekundarnom sektoru), građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj (najbitnija delatnost u tercijarnom sektoru), trgovina, i turizam. Treba razlikovati pojam nacionalna privreda koji se odnosi na delatnosti u okviru jedne države i svetska privreda koji se odnosi na globalnu delatnost. Svaka država ima svoju privredu (nacionalnu privredu) pa tako, u manjoj ili većoj meri, učestvuje u svetskoj privredi.

Podela privrede

Prema srodnosti privredne delatnosti delimo na sektore:

Podela sektora:

• Proizvodni sektori:
  • primarni sektor i sekundarni sektor.
• Neproizvodni sektori:
  • tercijarni sektor i kvartni sektor.

Podela po sektorima:

• Primarni sektop:
• poljoprivreda (zemljoradnja, stočarstvo, lov i ribolov) i šumarstvo.
• Sekundarni sektor (laka industrija i teška industrija):
  • industrija (rudarstvo), građevinarstvo i proizvodno zanatstvo.
• Tercijarni sektor:
  • saobraćaj, trgovina, turizam, ugostiteljstvo, zanatstvo, bankarstvo i komunalna privreda.
• Kvartarni sektor:
  • obrazovanje, nauka, kultura, informacije, zdravstvo i socijalna zaštita.

Delatnosti
Proizvodne	Neproizvodne
Primarni sektor	Tercijarni sektor
Sekundarni sektor	Kvartarni sektor

Primarni sektor

Ratar ore

Primarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti koje za cilj imaju proizvodnju prehrambenih dobara i sirovina za industriju. U ovom sektoru spadaju:

• poljoprivreda (najvažnija privredna delatnost) i
• šumarstvo.

Pomoću poljoprivrede, dobijaju se proizvodi za ishranu stanovništva i industrijske sirovine, pa je zato poljoprivreda jedna od najvažnijih delatnosti. Poljoprivredom se bavi najveći broj ljudi na Zemlji.

U užem smislu, poljoprivreda obuhvata zemljoradnju i stočarstvo, a u širem smislu, lov i ribolov.

Sekundarni sektor

Fabrika, tradicionalni simbol industrijskog razvoja

Sekundarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

• industrija (najbitnija delatnost u ovom sektoru);
• građevinarstvo i
• proizvodno zanatstvo.

Pomoću mašina, sirovine se prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. Jedan deo industrije se bavi izvlačenjem sirovina iz zemlje (rude, uglja, nafte, gasa), dok se drugi deo industrije bavi preradom sirovina mineralnog, biljnog i životinjskog porekla.

Prema načinu proizvodnje i vrsti proizvoda, industrija se deli na:

• tešku industriju i
• laku industriju.

Podela industrije
Laka industrija	Teška industrija
Prehrambena industrija	Rudarstvo
Tekstilna industrija	Energetika
Drvna industrija	Metalurgija
Duvanska industrija	Mašinogradnja
Industrija kože i obuće	Elektroindustrija
Laka hemijska industrija	Teška hemijske industrije
Industrija celuloze i papira	Građevinska industrija
Gumarska industrija	Mašinska industrija

Teška industrija

Glavni članak: Teška industrija

Teška industrija obuhvata proizvodnju sredstava za rad (mašina) i predmeta rada (sirovina, goriva). Za vršenje ove delatnosti potrebna su velika ulaganja, kao i velike količine energije i sirovina.

Laka industrija

Glavni članak: Laka industrija

Laka industrija obuhvata proizvodnju sredstava za široku potrošnju. Ona ne zahteva velika ulaganja i znato je manje vezano za izvore energije i sirovina.

Tercijarni sektor

Trgovina

Tercijarni sektor obuhvata neproizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

• saobraćaj;
• trgovina;
• turizam;
• ugostiteljstvo;
• uslužno zanatstvo;
• bankarstvo i
• komunalna privreda.

Kvartarni sektor

Obrazovanje

Kvartni sektor obuhvata vanprivredne, neproizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

• obrazovanje;
• nauka;
• kultura;
• informacije;
• zdravstvo;
• socijalna zaštita i
• državna uprava

Tržišna privreda

Tržišna privreda se zasniva na privatnoj svojini, na slobodi izbora i konkurenciji. Cene se formiraju kao rezultat ponude i tražnje. Proizvođač je lično zainteresovan za proizvodnju, a kupcu se pruža mogućnost velikog izbora. Tržišna privreda je vrlo dinamična, lako se menjaju vrsta i mesto proizvodnje i brzo se uvode nove tehnologije.

Nedostaci tržišne privrede

Osnovni nedostatak tržišne privrede sastoji se u tome što se tokom njenog razvoja naizmenično smenjuju periodi rasta proizvodnje i pune zaposlenosti sa periodima pada proizvodnje, zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.

Uloga države u privredi

Ne postoji privreda koja se razvija bez mešanja države. Svaka država, u manjoj ili većoj meri, primenom zakona, utiče na svoju privredu i sprečava pojavu haosa. Osim toga, svaka država obezbeđuje sredstva (ubiranjem poreza) i plate zaposlenima u sledećim delatnostima:

• vojska;
• obrazovanje;
• zdravstvo;
• medicina...

Razvoj privrede

Podela

Na razvoj privrede utiču:

• prirodni faktori i
• društveni faktori.

Prirodni faktori su raspoloživa prirodna bogatstva kao na primer:

• reljef;
• klima...

Društveni faktori su složeniji, brojni i raznovrsni. Oni mogu da budu:

• ekonomsko-politički faktori;
• demografski faktori;
• ekonomski faktori;
• naučno-tehnološki faktori...

Vidi još

• Privredni razvoj
• Privredna propaganda

Literatura

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Satirica, Rada; Tadić, Milutin (2006). Geografija za 6. razred osnovne škole (sedmo izd.). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 10. ISBN 978-86-17-19478-7. 
• Friedman, Milton, Capitalism and Freedom, 1962.
• Rothbard, Murray, Man, Economy, and State: A Treatise on Economic Principles, 1962.
• Galbraith, John Kenneth, The Affluent Society, 1958.
• Mises, Ludwig von, Human Action: A Treatise on Economics, 1949.
• Keynes, John Maynard, The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936.
• Marx, Karl, Das Kapital, 1867.
• Smith, Adam, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776.
• Bairoch, Paul (1995). Economics and World History: Myths and Paradoxes. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226034631. 
• Barker, T. C. (1977). „The Beginnings of the Economic History Society”. Economic History Review. 30 (1): 1—19. JSTOR 2595495. doi:10.2307/2595495. 
• Baten, Jörg; Muschallik, Julia (2012). „The Global Status of Economic History”. Economic History of Developing Regions. 27 (1): 93—113. S2CID 155697900. doi:10.1080/20780389.2012.682390. 
• Blum, Matthias, Colvin, Christopher L. (Eds.). 2018. An Economist's Guide to Economic History. Palgrave.
• Cameron, Rondo; Neal, Larry (2003). A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (4th izd.). New York: Oxford University Press. ISBN 0195127056. 
• Cipolla, C. M. (1991). Between History and Economics: An Introduction to Economic History. Oxford: Blackwell. ISBN 0631166815. 
• Costa, Dora; Demeulemeester, Jean-Luc; Diebolt, Claude (2007). „What is 'Cliometrica'?”. Cliometrica. 1 (1): 1—6. S2CID 154217979. doi:10.1007/s11698-006-0001-1. 
• Crafts, N.F.R. (1987). „Economic history”. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. 2: 1—11. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-1. 
• Kadish, Alon. Historians, Economists, and Economic History (2012) pp. 3–35 excerpt
• Deng, Kent (2014). „A survey of recent research in Chinese economic history”. Journal of Economic Surveys. Cambridge. 28 (4): 600—616. S2CID 153614497. doi:10.1111/joes.12064. 
• Field, Alexander J. (2008). „Economic history”. The New Palgrave Dictionary of Economics: 1—4. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-2. 
• Galambos, Lou (2014). „Is This a Decisive Moment for the History of Business, Economic History, and the History Of Capitalism?”. Essays in Economic & Business History. 32. 
• Gras, N. S. B. (1927). „The Rise and Development of Economic History”. Economic History Review. 1 (1): 12—34. JSTOR 2590668. doi:10.2307/2590668. 
• Mokyr, Joyr (2003). „Economic Encyclopaedia”. The Oxford Encyclopedia of Economic History. Oxford: Oxford University Press. 5 vols. Arhivirano iz originala 2011-06-29. g. Pristupljeno 2010-04-05. 
• Temin, Peter (2014). „New Economic History in Retrospect and Prospect”. Economic History and Economic Development. National Bureau of Economic Research (w20107). 
• Roy, Tirthankar (leto 2002). „Economic History and Modern India: Redefining the Link”. The Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 16 (3): 109—30. JSTOR 3216953. doi:10.1257/089533002760278749 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• O'Rourke, K. (2019). Economic History and Contemporary Challenges to Globalization. The Journal of Economic History, 79(2), 356–382.
• Solow, Robert M. "Economic History and Economics." The American Economic Review 75, no. 2 (1985): 328–31. www.jstor.org/stable/1805620.
• Margo, Robert A. (2021-01-01). „The economic history of economic history: the evolution of a field in economics”. The Handbook of Historical Economics (na jeziku: engleski): 3—16. ISBN 9780128158746. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00009-5. Arhivirano iz originala 2021-05-07. g. Pristupljeno 2021-05-06. 
• Cioni, Martina; Federico, Giovanni; Vasta, Michelangelo (2021-01-01). „The two revolutions in economic history”. The Handbook of Historical Economics (na jeziku: engleski): 17—40. ISBN 9780128158746. S2CID 226605299. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00008-3. hdl:10419/247122. Arhivirano iz originala 2021-05-06. g. Pristupljeno 2021-05-06.