Romska nošnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dve Romkinje u Španiji nose svoju tradicionalnu haljinu, slika Franciska Iturina

Romska nošnja je tradicionalna odeća romskog naroda. Romska tradicionalna odeća je usko povezana sa istorijom, kulturom i nacionalnim identitetom Roma.[1][2]

Određeni naučnici povezuju sličnosti romske odeće sa južnoazijskim stanovništvom zbog opšteg konsenzusa o južnoazijskom poreklu[a] Roma. Međutim, oni takođe primećuju da postoje i mnoge razlike, što ukazuje na kontakt koji su Romi imali sa raznim drugim grupama. Zbog toga se romska haljina može drastično razlikovati među različitim plemenima, međutim, postoje određene stalne sličnosti koje definišu romsku odeću u celini. Romi su često prepoznatljivi drugim Romima po svom izgledu i kulturnim pravilima oblačenja. Štaviše, Romi cene spoljašnji prikaz svog bogatstva i prosperiteta koji se odražava u njihovoj tradicionalnoj nošnji.[1]

Ženska odeća[uredi | uredi izvor]

Romkinja iz Rumunije u tradicionalnoj haljini, slika Teodora Amana
Romkinja u Poljskoj, slika Stanislava Maslovskog, akvarel, 1877

Haljina Romkinja naglašava kulturnu tradiciju prikazivanja svog bogatstva kao znak sreće. Romkinje obično nose zlatne ogrlice, narukvice i marame, koje su često ukrašene zlatnim novčićima. Diklo je tradicionalna marama koju nose udate Vlaške Romkinje.[1]

Za donji deo tela Romkinje tradicionalno nose suknje. Veličina suknje varira među ljudima različitih plemena, starosti i bračnog statusa. Tradicionalno su se suknje uvek nosile ispod kolena, jer se donji deo tela smatra tabuom u romskoj kulturi zbog zakona pomorstva, ali to se promenilo u modernim vremenima. Romkinje bi takođe tradicionalno izbegavale pantalone, iako se to promenilo i među mladom generacijom. Pored toga, među Vlaškim Romima, udate žene će nositi belu kecelju preko suknje.[1][6] Kecelja je postavljena da bi zaštitila hranu od prljavštine haljine prema kodeksu čistoće Roma.[7]

U određenim vlaškim romskim kulturama kao što su Gabori, Romkinje starije od 10 godina moraju da poštuju kodeks oblačenja koji se sastoji od šarene plisirane suknje, šarene bluze sa šarama, dugačke plisirane kecelje od istog materijala kao i suknja i za udate žene, marama je pravilo za odevanje. I udate i mlade žene nose crvenu traku u kosi. Za obuću žene nose sandale, papuče, čizme ili cipele. Boja suknji može odražavati status i starost Romkinje, pri čemu mlađe devojke koriste svetlije boje, a starije žene tamnije boje. Crne suknje su znak žalosti u romskoj kulturi.[2]

U muslimanskim romskim zajednicama na Balkanu, žene mlađe generacije imaju tendenciju da nose konzervativniju islamsku odeću, dok starija generacija preferira tradicionalniju odeću sa tradicionalnim romskim dizajnima, bojama i simbolikom.[8] U muslimanskom romskom društvu pomno se prate pravila oblačenja žena i naglašava se skromnost, posebno kada je u pitanju donja polovina tela.[9]

Muška odeća[uredi | uredi izvor]

Romi iz Transilvanije u tradicionalnoj odeći, 1865

Romi u urbanim sredinama obično nose sjajna odela i kravate kao prikaz mode, statusa i elegancije. Romi često nose zlatno prstenje i ogrlice kao nakit. Šešir i prsluk Roma ukazuje na njegovu plemensku i klansku pripadnost. Zbog romske stigme po pitanju donjih delova tela, Romi će često izbegavati da nose šorceve.[1]

Romska muška odeća se standardizovala u svakom klanu posebno, a deljenje odeće između članova klana smatralo se simbolom bratstva.[10]

U određenim kulturama Vlaških Roma kao što su Gabori, muškarci se pridržavaju kodeksa oblačenja koji se sastoji od šešira sa širokim obodom, crnih pantalona labavog kroja, tamnog kaputa i košulje i prsluka sa srebrnim dugmadima. Za obuću muškarci nose crne zatvorene cipele.[2]

Gabor Romi iz Transilvanije u tradicionalnoj nošnji

Progon[uredi | uredi izvor]

U mnogim oblastima do danas, identifikacija nekoga kao Roma može imati negativne posledice. Učinjeni su brojni pokušaji da se Romi asimiliraju u evropsko društvo minimiziranjem različitih kulturnih obeležja kao što je odeća. Evropske države su imale neobavezne i prisilne pokušaje asimilacije ili iskorenjivanja romske kulture. Tokom Porajmosa i drugih događaja ekstremnog progona, gde je identitet Roma mogao biti opasna, mnogi Romi morali su da napuste svoje kulturno odevanje. Međutim, Romi se i danas opiru asimilaciji uprkos trenutnim naporima evropskih država da demonizuju i stave van zakona romsku kulturu, uključujući romsku odeću.[11]

Zbog pokreta kao što je boemizam, mnogi neromi su počeli da se oblače kao Romi. Helen Grejam opisuje problematičnu prirodu ovog trenda:

Problem [...] je u tome što ljudi koji nisu Romi mogu da se „maskiraju u Cigane” na jedan dan bez ozbiljnih posledica, ali kada se Rom obuče u tradicionalnu odeću, ili čak u privid takve odeće, odgovor može biti brutalan.[12]

Galerija[uredi | uredi izvor]

U umetnosti

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Genetska otkrića ukazuju na indijsko poreklo Roma.[3][4] Ovo dalje potkrepljuju lingvistički dokazi.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Yaron Matras (2015). „3-Customs and Traditions (Appearance and Dress)”. The Romani Gypsies. Harvard University Press. ISBN 9780674744776. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  2. ^ a b v Tesfay, Saba (2009). „"Wearing Gypsy identity in a Gábor Gypsy community in Tîrgu Mureş."”. Romani Studies. Romani Studies-Liverpool University Press. 19: 1—17. ISSN 1757-2274. doi:10.3828/rs.2009.1. 
  3. ^ Isabel Mendizabal; 21 others (6. 12. 2012). „Reconstructing the Population History of European Romani from Genome-wide Data”. Current Biology. 22 (24): 2342—2349. PMID 23219723. doi:10.1016/j.cub.2012.10.039 Slobodan pristup. 
  4. ^ Sindya N. Bhanoo (11. 12. 2012). „Genomic Study Traces Roma to Northern India”. New York Times. 
  5. ^ Hübschmannová, Milena (2002). „Origin of Roma”. RomBase. Karl-Franzens-Universität Graz. Arhivirano iz originala 07. 04. 2022. g. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  6. ^ Jeneen Hobby, Timothy L. Gall, ur. (2009). Worldmark Encyclopedia of Cultures and Daily Life. Gale. str. 400. ISBN 9781414464305. 
  7. ^ Judith Okely, S Ardener (2013). „Gypsy Women: Models in conflict”. Introductory Readings in Anthropology. Berghahn books in association with the Royal Anthropological Institute. str. 166. ISBN 978-0-85745-995-4. 
  8. ^ Arolda Elbasani; Jelena Tošić (2017). „Localized Islam(s): interpreting agents, competing narratives, and experiences of faith” (PDF). Nationalities Papers. Cambridge University Press. 45 (4): 499—510. doi:10.1080/00905992.2017.1300792.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  9. ^ Carol Silverman (2012). „Education, Agency, and Power among Macedonian Muslim Romani Women in New York City”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. University of Chicago Press. 38 (1): 30—36. doi:10.1086/665803. 
  10. ^ Thomas Alan Acton, Gary Mundy, ur. (1997). Romani Culture and Gypsy Identity. University of Hertfordshire Press. str. 91. ISBN 9780900458767. 
  11. ^ Nidhi Trehan and Angéla Kóczé (2009). „4”. Racism Postcolonialism Europe. Liverpool University Press. str. 50—73. ISBN 978-1-84631-219-9. 
  12. ^ Helen Graham (2019). Heritage as Community Research: Legacies of Co-production. Policy Press. str. 73. ISBN 9781447345299. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gej i Blasko, Paloma. Gypsies in Madrid: Sex, Gender and the Performance of Identity. Oksford: Berg, 1999.
  • Saterlend, En. Gypsies: The Hidden Americans. Prospect Heights, Ill.: Waveland Press, 1986.
  • „Pollution, Boundaries and Beliefs”, In Dress and Identity, pp. 436–444 Uredili Rouč-Higens, Meri Elen, Džoan Eičer i Kim Džonson. New York: Fairchild Publications, 1995.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ромска_ношња&oldid=27724704”