Rudolf fon Bruderman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rudolf fon Bruderman
Rudolf fon Bruderman
Porodica
RođaciAdolf fon Bruderman (brat)
Vojna karijera
SlužbaAustrougarska Austrougarska vojska
1869–1878, 1879–1914
ČinGeneral
Komandant
  • Kraljevski dragunski puk broj 14
  • 15. Konjička brigada
  • 7. Konjička divizija
  • Austrougarska Treća armija
Učešće u ratovimaPrvi svetski rat
Odlikovanja
  • Orden gvozdene krune prve klase
  • Vitez velikog krsta Kralja Lepolda od Austrije

Rudolf Nikolaus fon Bruderman (nem. Rudolf Nikolaus von Brudermann; Đenđeš, 9. januar 1851 — Kaltenlojtgeben, 21. januar 1941) bio je austrougarski general konjice tokom Prvog svetskog rata, gde je predvodio Treću austrougarsku armiju tokom bitke kod Lavova.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Bruderman je bio sin general-majora Rudolfa Johana fon Brudermana[1] (1810–1889) i njegove žene Žizele fon Barbaci (1815–1855). Imao je dva brata, Antona (1847–1881) i Adolfa (1854–1945), i sestru Gizelu Elizabetu (1852–1917). Njegova braća su se takođe bavila vojnom karijerom. Oženio se Mari Albine, rođenom Jirgens, 2. jula 1878. Nisu imali dece.

Vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Bruderman je započeo svoju obuku u Kadetenanštaltu (nem. Kadettenanstalt - Kadetski institut) u Hajnburgu na Dunavu. Potom je pohađao Terezijansku vojnu akademiju u Viner Nojštatu od 1865. do 1869. godine. 1. septembra 1869. godine dobio je čin poručnika i raspoređen je u Carski i Kraljevski Ulanski puk „Aleksandar Drugi, car Rusije“ br. 11. 1. maja 1874. unapređen je u prvog poručnika (nem. Oberleutnant). Nakon pohađanja Ratnog koledža u Beču, pridružio se generalštabu 1874. i tamo je dobio unapređenje u Kapetana prve klase u generalštabu (nem. Hauptmann 1.Klasse im Generalstab) 1. novembra 1877. Na lični zahtev, prebačen je 1. aprila 1878. u rezervni spisak kao pripadnik Carskog i Kraljevskog Ulanskog puka „Princ od Švarcenberga“ broj 2 sa činom ritmajstera prve klase (nem. Rittmeister).

1. januara 1879. Bruderman se vratio u aktivnu službu u Carskom i Kraljevskom Ulanskom puku „Brudermanovi vitezovi“ br. 1. Od 1880. do 1884. radio je kao instruktor u konjičkoj kadetskoj školi u Hranjicama u Moravskoj, a zatim je raspoređen u Carski i Kraljevski dragunski puk „Princ od Vindiš-Graca“ br. 14. Dok je bio u ovom puku, dobio je unapređenje u majora 1. novembra 1885. i u potpukovnika (nem. Oberstleutnant) 1. novembra 1888. godine. Preuzeo je komandu nad pukom 5. aprila 1891. i unapređen je u čin Obersta (pukovnika) 1. novembra 1891. godine. Dobio je Orden gvozdene krune treće klase u martu 1895, kao nagradu za tri godine uspešne službe u komandovanju pukom.

U martu 1897. Bruderman je preuzeo komandu nad 15. Konjičkom brigadom u Tarnopolju, a 18. maja 1897. je unapređen u general-majora. Od marta 1900. do kraja marta 1904. komandovao je 7. Konjičkom divizijom u Krakovu. 1. maja 1901. unapređen je u zamenika feldmaršala (nem. Feldmarchalleutnant), a aprila 1904. odlikovan je Velikim krstom Leopoldovog reda.

U julu 1906. Bruderman je preuzeo poziciju Carskog i Kraljevskog generalnog inspektora konjice, a 26. aprila 1907. unapređen je u Generala konjice (nem. General der Kavallerie). Dok je bio na ovoj funkciji, dobio je počasnu titulu pukovnika (nem. Oberstinhaber) Ulanskog puka br. 1 u februaru 1907, a odlikovan je Ordenom Gvozdene krune 1. stepena u avgustu 1908.

Bruderman je bio energičan komandant konjice koji nikada nije video borbu i čije je vojno iskustvo bilo ograničeno na manevre i ono što je pročitao u terenskim priručnicima. Kao generalni inspektor konjice, bio je odlučan da zadrži taktiku i etos iz ranije ere čak i kada se rat oko njega menjao krajem 19. i početkom 20. veka. Sprečio je modernizaciju konjičkih snaga, odbacujući sva nova oružja kao što su mitraljezi i odbijajući da dozvoli konjici da nosi maskirne uniforme „siva štuka“ (nem. hechtgrau) koje je usvojio ostatak vojske. On je smatrao da je upotreba kamuflaže nespojiva sa herojstvom i verovao je da konjičke snage s početka 20. veka treba da se bore kao one iz prošlog veka: jurišajući u bitku preko otvorenih polja u šarenim uniformama i vitlajući sabljama pred neprijateljskom paljbom. Neki viši oficiri, uključujući načelnika generalštaba Franca Konrada fon Hecendorfa, želeli su da zamene Brudermana nekim ko bi modernizovao konjicu i pripremio je za ratovanje u 20. veku. U oktobru 1912. Bruderman je unapređen u generalnog inspektora armije što je omogućilo Karlu Georgu Rajhsgrafu fon Huinu da preuzme dužnost generalnog inspektora konjice. Uprkos ovoj promeni, konjičke snage austrougarske vojske ušle su u borbe u Prvom svetskom ratu pod velikim uticajem konzervativnih Brudermanovih uverenja.[2]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Uoči Prvog svetskog rata, Bruderman je još uvek bio generalni inspektor vojske. U sistemu austrougarske vojske, oficir na toj poziciji je obično bio određen da preuzme komandu nad vojskom u slučaju rata, ali Konrad fon Hecendorf nije smatrao da je Bruderman dorastao zadatku. Dakle, nakon što je počela mobilizacija i izbio Prvi svetski rat sa Austrougarskom objavom rata Srbiji 28. jula 1914, Konrad fon Hecendorf je avgusta 1914. postavio Brudermana za komandanta Treće armije u istočnoj Galiciji duž granice sa Ruskim carstvom.

Tokom bitke kod Lavova, koja je otvorila rat sa Rusijom, Konrad fon Hecendorf je naredio Brudermanovoj vojsci da preuzme odbrambenu ulogu oko Lavova, dok su Prva i Četvrta armija krenule u ofanzivu protiv Rusa severno od Treće armije. Bruderman je imao poteškoća sa svojim pretpostavljenima u Vrhovnoj komandi armije, a njegove trupe su pretrpele velike poraze od strane snaga Carske ruske armije tokom bitke kod Komarova, posebno oko Zločuva 26–27. avgusta 1914, i u bici kod Gnjile Lipe 29-30. avgusta 1914. godine, što je rezultiralo ogromnim gubicima među austrougarskim trupama. Nakon što su Rusi oslobodili Ljvov, Bruderman je otpušten sa dužnosti 4. septembra 1914. ubrzo nakon početka bitke kod Rave.[3] Napustio je vojsku na lični zahtev 23. novembra 1914. i zvanično se penzionisao 24. marta 1915. godine.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Bruderman je svoju penziju proveo u Beču. Nakon završetka Prvog svetskog rata 1918. godine, a posebno posle 1930. godine, njegove vojne greške i neuspesi su u velikoj meri zaboravljeni u Prvoj austrijskoj republici, pa je uvek bio rado viđen na skupovima ratnih vojnih veterana. Godine 1936. izabran je za počasnog predsednika udruženja veterana Terezijanske vojne akademije, Udruženje Stari Nojštat (nem. Vereinigung Alt Neustadt). Zajedno sa suprugom sahranjen je u Središnjem groblju u Beču.

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Austrougarska odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • Orden gvozdene krune treće klase (mart 1895)
  • Vitez velikog krsta Leopoldovog reda (april 1904)
  • Orden gvozdene krune prve klase (avgust 1908)

Odlikovanja stranih država[uredi | uredi izvor]

  • Veliki krst Albertovog reda ( Kraljevina Saksonija, jul 1905)
  • Viteški Veliki krst Kraljevskog Viktorijanskog reda (Velika Britanija, februar 1908)
  • Orden krune (Kraljevina Virtemberg, oktobar 1908)
  • Komandant Velikog krsta Ordena mačeva (Švedska, februar 1909)
  • Orden Crvenog orla (Kraljevina Pruska, oktobar 1909)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rudolf Johann von Brudermann. All information om Rudolf Johann von Brudermann har uppdaterats 2022”. sapientiasv.com. Pristupljeno 2022-06-18. 
  2. ^ „Generál jízdy Rudolf Ritter von Brudermann”. Valka.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-18. 
  3. ^ Oskar Dohle (Hrsg.), Constantin Schneider: Die Kriegserinnerungen 1914–1919, p. 654 (in German) (restricted preview via Google Book Search).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рудолф_фон_Брудерман&oldid=26542103”