9. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. јануар
- 1792. — миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра.
- 1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.
- 1804. — испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка.
- 1878. — у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру.
- 1942. — у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.
- 1945. — почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.
- 1953. — потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.
- 1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.
- 1978. — у Ирану почела исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Пахлави.
- 1992. — реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
- 1996. — чеченски побуњеници заузели болницу и узхели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлиар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.
- 1996. — обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.
- 1999. — приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни.
- 2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.
- 2002. — влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.
Рођења [уреди]
- 1856. — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог († 1914.)
- 1900. — Марија Карађорђевић, румунска принцеза и југословенска краљица († 1961.).
- 1908. — Симон де Бовоар, француска књижевница († 1986.)
- 1913. — Ричард Никсон, амерички државник († 1994.)
- 1922. — Ахмед Секу Туре, гвинејски државник и писац († 1984.)
- 1944. — Џими Пејџ, енглески гитариста, композитор и продуцент.
- 1967. — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер.
- 1970. — Лара Фабијан, белгијска певачица.
- 1990. — Стефана Вељковић, српска одбојкашица.
Смрти [уреди]
- 1873. — Наполеон III, председник Француске и цар (* 1808.)
- 1878. — Виторио Емануеле II, италијански краљ (* 1820.)
- 1911. — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни конструктор (* 1886.)
- 1962. — Јован Гец је био српски глумац, режисер и драмски писац.
Празници и дани сећања [уреди]
Српска православна црква слави:
- Дан Републике Српске
