Sasvar
| Sasvar mađ. Szászvár | |
|---|---|
 Pogled iz vazduha | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Južna prekodunavska regija |
| Županija | Baranja |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 2.225[1] |
| — gustina | 108,5 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 46° 16′ 26″ S; 18° 22′ 37″ I / 46.27377° S; 18.37689° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 21,17 km2 |
  Sasvar Sasvar na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 7349 |
| Pozivni broj | (+36) 72 |
| Veb-sajt | |
| http://www.szaszvar.hu/ | |
Sasvar (mađ. Szászvár, nem. Saswar[2]) je selo u Mađarskoj, u južnom delu države. Selo upravo pripada, Šikloškom srezu, Baranjske županije, sa sedištem u Pečuju.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Selo se nalazi u severoistočnom delu Baranjske županije, u neposrednoj blizini granice Baranjske i Tolna županije. Geografski, deo je baranjskog grebena u istočnom podnožju Mečeka, pored potoka Velđšeg.
Duž njegovog centra proteže se put 6534 između Bonihada i Kapošsekčoa, kome se pridružuje put 6541 od Pečuj-Hird kroz Mađaregređ.
Među domaćim prugama, naselje Dombovar-Batasek dotiče pruga broj 50 MAV-a, čije se stajalište Sasvar nalazi na severnom obodu naselja, a železnička stanica Maza-Sasvar se nalazi u administrativnom području istočno susedno naselje Maza.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Područje oko naselja bilo je naseljeno još u kamenom dobu, ali se njegovo prvo pisano pominjanje nalazi tek u dokumentima iz prve polovine 13. veka. U srednjovekovnim dokumentima selo najpre čitamo kao Zaaš, Zaz ili Zaašš (1334. papski desetinski spisak), a zatim se u jednoj tapiji iz 1393. godine već pominje Sas kao jedno od feudalnih sela Pečujskog episkopskog vlastelinstva, a njegov paroh „Mihalj Sasi plebanoš“. Iz svedočanstva iz 1401. godine znamo da je selo Sas bilo pijaca i da je zadržalo značaj tokom celog srednjeg veka.
Gradonačelci[uredi | uredi izvor]
- 1991–1994:
- 1994–1998: Maćaš Piški (nezavistan)[3]
- 1998–2002: Janoš Šandor Bek (nezavistan)[4]
- 2002–2006: Janoš Šandor Bek (nezavistan)[5]
- 2006–2010: Janoš Šandor Bek (nezavistan)[6]
- 2010–2014: Janoš Šandor Bek (nezavistan)[7]
- 2014–2019: Peter Dunaji (nezavistan)[8]
- 2019-danas: Kristina Vidak (nezavisna)[9]
Demografija[uredi | uredi izvor]
2001. godine, 2,1% njenog stanovništva su bili Nemci, a 1,2% Romi.
Tokom popisa iz 2011. godine, 84,5% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 2,6% kao Romi, a 7,6% kao Nemci (15,3% se nije izjasnilo; zbog dvojnog identiteta, ukupan broj može biti veći od 100%).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 44,5%, reformisani 1,9%, luterani 2,4%, grkokatolici 0,1%, nekonfesionalni 26,4% (24,3% se nije izjasnilo).[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Szászvár u mađarskom centralnom zavodu za statistiku (Mađarski).
- ^ http://www.ungarndeutsche.de/de/cms/uploads/Ortsnamen_ungarndeutsche.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2014) (Hozzáférés 2013. augusztus 15.)
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2020-02-04.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2011-12-15.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-02-05.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2020-02-05.
- ^ Szászvár Helységnévtár
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
