Мохач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мохач
мађ. Mohács

Mohács légifotó.jpg
Поглед на Мохач из ваздуха

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Мохач
Становништво
Становништво (2013) 17.738
Густина становништва 158,1 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°59′45″N 18°40′48″E / 45.99593, 18.67985
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 112,23 км²
Мохач на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Мохач
Мохач на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 7700
Позивни број 69
Веб-страна www.mohacs.hu

Мохач (мађ. Mohács, нем. Mohatsch, тур. Mohaç) је град у јужном делу Мађарске, у јужној жупанији Барања. Налази се на десној обали Дунава, близу тромеђе Мађарске са Србијом и Хрватском.

Мохач је једно од места у данашњој Мађарској са још увек живом, мада малобројном српском мањином (око 150 становника по последњем попису).

Природне одлике[уреди]

Град Мохач налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Србијом и Хрватском. Од Будимпеште је удаљен 210 км јужно.

Историјски гледано, Мохач припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 90 м.

Насеље је на Дунаву, на његовој десној обали. Дунав непосредно низводно од града прави простране мочваре Карапанџа.

Историја[уреди]

Мохач поседује дугачку и богату историју — од кампа војске Античког Рима, преко седишта управних јединица угарског и отоманског царства, до савременог града, седишта истоименог барањског среза.

У околини Мохача одиграле су се две значајне битке, које означавају почетак и крај османске владавине на просторима данашње Мађарске током 16. и 17. века. Обе су познате под називом Мохачка битка, прва из 1526., а друга 1687. године.

Становништво[уреди]

Пешачка улица у Мохачу
Месна српска православна црква

Према подацима из 2013. године Мохач је имао 17.738 становника. Последњих година број становника опада[1].

Етнички и верски састав: Данас претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести, међутим током историје градско становништво је било значајно шароликије.

Према попису из 2011. године етнички састав је следећи:

Срби у Мохачу и околини[уреди]

Срби у Мохачу су данас део српске заједнице у Мађарској. Они су на овим просторима присутни још од средњег века, а посебно од времена отоманске владавине Панонијом. Током времена Аустроугарске српски живаљ постепено се бројчано смањује.

Стварањем Мађарске у данашњим оквирима и разграничењем између ње и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца највећи број Срба (око 90%) у граду и окружењу се одлучио за добровољно пресељење у матицу, па се највећи број њих иселио између два светска рата (1920-те и 1930-те)[2]. Преостала заједница је током последњих деценија значајно асимилована, па су данашњи Срби у Мохачу и околини постали веома малобројни (2-3 стотине душа).

У средишту града стоји српска православна црква посвећена Светој Тројици, док се на југу града налази православно гробље са капелом посвећеном Светом Цару Константину и Царици Јелени[3].

Знамените лоичности[уреди]

Познати мађарски архитект и академик Ференц Пфаф рођен је у овом граду.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]