Мајиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Majs

Српска православна црква у Мајшу
Српска православна црква у Мајшу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регија Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Мохачки
Становништво
Становништво 963
Густина становништва 34,15 ст/km²
Положај
Координате 45°54′30″N 18°36′05″E / 45.90830, 18.60138
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 50,92 km²
Majs на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Majs
Majs на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 7783
Позивни број 69


Координате: 45° 54′ 30" СГШ, 18° 36′ 05" ИГД

Мајиш[1] (мађ. Majs) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Природне одлике[уреди]

Насеље Мајиш налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Северно о д насеља почињу прва побрђа. Источно од насеља протиче Дунав, који у овом делу прави простране мочваре Карапанџа.

Историја[уреди]

За време Аустроугарске село се налазило на важном путу ПечујСомбор, који је повезивао ова некадашња седишта жупанија, Барањске и Бач-Бодрошке. После поделе Барање на два дела, мађарски (северни и већи) и југословенски (јужни и мањи), Мајиш се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се на пар километара од насеља.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Мајиш је имао 963 становника. Последњих година број становника опада[2].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, уз српску мањину.

Срби у насељу[уреди]

Село је познато по важности за српску мањину у Мађарској, некада веома бројну у селу, а данас једва присутну (око 1% становништва, односно десетак особа по последњем попису). У селу постоји Српска православна црква, као сведок некадашњег значаја месних Срба.

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. После Првог светског рата већи део српског становништва се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Мајиш и њему блиска насеља са српским живљем су посебно осетили ово исељавање, будући да је оно веома снажно захватило Србе у деловима поред нове границе и близу матице (мађарска Барања и околина Сегедина и Баје).

Извори[уреди]

  1. www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - population statistics and maps

Спољашње везе[уреди]