Мајиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајиш,
мађ. Majs
HUN Majs COA.jpg

грб насеља

Српска православна црква у Мајшу
Српска православна црква у Мајшу

Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Покрајина/жупанија Барања
Срез Мохачки
статус насеља општина
Положај
Површина 50,92 km²
Надморска висина {{{надм_висина}}} m
Демографија
 - број становника
 - густина

963
34,15 ст./km²
Поштански код 7783
Позивни телефонски број 69
Интернет страница majs0.webnode.com
Градоначелник
Hungary micro-regions.png
Green pog.svg

Мајиш

Мајиш на мапи Мађарске

Мајиш[1] (мађ. Majs) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Природне одлике[уреди]

Насеље Мајиш налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Северно о д насеља почињу прва побрђа. Источно од насеља протиче Дунав, који у овом делу прави простране мочваре Карапанџа.

Историја[уреди]

За време Аустроугарске село се налазило на важном путу ПечујСомбор, који је повезивао ова некадашња седишта жупанија, Барањске и Бач-Бодрошке. После поделе Барање на два дела, мађарски (северни и већи) и југословенски (јужни и мањи), Мајиш се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се на пар километара од насеља.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Мајиш је имао 963 становника. Последњих година број становника опада[2].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, уз српску мањину.

Срби у насељу[уреди]

Село је познато по важности за српску мањину у Мађарској, некада веома бројну у селу, а данас једва присутну (око 1% становништва, односно десетак особа по последњем попису). У селу постоји Српска православна црква, као сведок некадашњег значаја месних Срба.

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. После Првог светског рата већи део српског становништва се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Мајиш и њему блиска насеља са српским живљем су посебно осетили ово исељавање, будући да је оно веома снажно захватило Србе у деловима поред нове границе и близу матице (мађарска Барања и околина Сегедина и Баје).

Извори[уреди]

  1. ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - population statistics and maps

Спољашње везе[уреди]