Барања (жупанија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За бившу жупанију Хабзбуршке Краљевине Угарске погледати чланак: Барањска жупанија (бивша).
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Барања.
Барања (жупанија),
Baranya megye
Жупанијски грб
Будимпешта Пешта Хајду-Бихар Саболч-Сатмар-Берег Боршод-Абауј-Земплен Ноград Комаром-Естергом Ђер-Мошон-Шопрон Фејер Барања Бач-Кишкун Чонград Бекеш Толна Шомођ Хевеш Јас-Нађкун-Солнок Веспрем Зала ВашHU county Baranya.svg
О овој слици
Регија Јужна прекодунавска регија
Седиште Печуј
Површина 4.429,6 km²
Број становника 396.633 (2008)
Густина насељености 89,5 /km²
Број насеља 301

Барања (жупанија)(мађ. Baranya megye) је једна од прекодунавских жупанија, налази се у јужној прекодунавској регији Мађарске и њен је најјужнији део.

Географија[уреди]

Барањска жупанија је најјужнија жупанија Мађарске, на самој граници са Хрватском од које је дели река Драва, источна граница жупаније је река Дунав. Са друге две стране дели границу са жупанијама Шомођ и Бач-Кишкун. Седиште жупаније је град Печуј.

Северни део жупаније је брдовити део са шумама и тај предео заузимају Мечек планине (Mecsek-hegység). Централни део жупаније деле барањски брежуљци и планине Вилањ (Villányi-hegység). Источни и јужни део жупаније су равнице.

Највиша тачка жупаније је врх Зенге (Zengő), који се налази на Мечеку и висок је 682 m. Ово је уједно и највиши Мечеков врх.

Клима у Барањи је медитеранска са великим бројем сунчаних дана. Барања је богата минералима и термалном водама, 98% мађарског угља се налази у овој жупанији.

Историја[уреди]

Подручје Барање је настањено још од античких дана. Пре мађарских освајања ових предела (895), ту су живели Словени. Свети Стефан је утемељио седиште епископије у Барањи на почетку другог миленијума.

Барању су турци заузели 1526. и поново је дошла под власт Мађарске 1689. године. Границе су остале непромењене све до 1919. године. После Тријанонског споразума јужни део (1163 km²) је прешло у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Барања, од свих мађарских жупанија, има највећи број националних мањина. У Барањи живе 34% немачког и 32% јужнословенског становништва Мађарске.

Планине Вилањ, југ Барање
Котари у Барањи

Демографија[уреди]

У Барањи становништво живи већином у насељима до 500 становника или мање. Седиште жупаније, Печуј, је један од пет највећих градова Мађарске али и поред тога 2/3 жупљана живе ван градова. Скоро половина укупног становништва жупаније живи у Печују или околини, док 22% популације живи у местима са мање од 1.000 становника. Отуда је и велики број насељених места у овој жупанији.

Барања је, по попису из 2001. године, имала 407.448 становника. Од свих жупанија у Мађарској она има највише националних мањина (посебно Немаца). Од тога[1]:

Котари у барањаској жупанији[уреди]

Котари у барањској жупанији са основним статистичким подацима[2]:

Име котара Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Комлошки Комло 314,60 40.602 19
Мохачки Мохач 846,29 50.884 43
Печујски Печуј 570,83 184.936 39
Печварадски Печварад 258,49 12.849 19
Шашдски Шашд 383,87 14.731 27
Шељејски Шеље 463,33 14.072 35
Шиклошки Шиклош 652,99 37.632 53
Сентлеринцски Сентлеринц 270,29 15.447 20
Сигетварски Сигетвар 668,91 27.062 46

Градови са општинском управом[уреди]

Градови са статусом носиоца општине[уреди]

(Списак је по броју становника, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.

Црква Хосухетењ

Градови и насеља[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва
  2. ^ (területi beosztás: 2007. szeptember 25., terület és lélekszám: 2007. január 1.), Котари у Мађарској

Фотогалерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Барања (жупанија)