Барања (жупанија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За бившу жупанију Хабзбуршке Краљевине Угарске погледати чланак: Барањска жупанија (бивша).
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Барања.
Барањска жупанија
Baranya megye
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Основни подаци
држава Застава Мађарске Мађарска
регија Јужна прекодунавска регија
седиште Печуј
општине 301
градови 1 срески +
13 општинских
Бројке
Површина 4.429,6 km²
Становништво 2013.
 - Број 377.142
 - Густина стан. 85,1 ст./km²
Везе
Веб-страница www.baranya.hu

Барањска жупанија (мађ. Baranya megye) је једна од прекодунавских жупанија, налази се у јужној прекодунавској регији Мађарске и њен је најјужнији део. Седиште жупаније је у граду Печују.

Природне одлике[уреди]

Барањска жупанија је најјужнија жупанија Мађарске, на самој граници са Хрватском, од које је значајним делом дели река Драва. Источна граница жупаније је махом река Дунав. Са друге две стране дели земљану границу са жупанијама Шомођ и Бач-Кишкун.

Рељеф: Северни део жупаније је брдовити са пошумљен и тај предео заузимају Мечек планине (Mecsek-hegység). Средишњи део жупаније деле барањски брежуљци и Вилањско горје (Villányi-hegység), познати по виноградарству. Источни и јужни део жупаније је равничарски, са свим одликама Панонске низије. Највиша тачка жупаније је врх Зенге (Zengő), који се налази на Мечеку и висок је 682 m. Ово је уједно и највиши планине.

Барања је богата минералима и термалним водама, па се 98% угља у Мађарској вади у овој жупанији.

Клима у Барањи је умерено континентална.

Воде: Најважнији водотоци су реке Дунав и Драва, који су ободни и чине границу жупаније. Сви остали водотоци су мали и њихове су притоке. Око Мохача има доста мочвара (Карапанџа).

Историја[уреди]

Срезови у Барањи

Подручје Барање је настањено још од античких дана. Пре мађарских освајања ових предела (895), ту су живели Словени. Свети Стефан је утемељио седиште епископије у Барањи на почетку другог миленијума.

Барању су турци заузели 1526.. Током овог раздобља Печуј се наметнуо као значајно средиште отоманске власти у Панонији. Барања је поново је дошла под власт Мађарске 1689. године. Границе су остале непромењене све до 1919. године. После Тријанонског споразума јужни део (1163 km²) је прешло у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (данашња околина Белог Манастира).

Становништво[уреди]

Барања је, по попису из 2001. године, имала 407.448 становника, да би по попису 2011. године имала за око 5% мање становника, тачније 386.441 [1].

У Барањи становништво живи у значајном броју у насељима до 500 становника или мање. Седиште жупаније, Печуј, је један од пет највећих градова Мађарске. Скоро половина укупног становништва жупаније живи у Печују или околини, док 22% популације живи у местима са мање од 1.000 становника. Отуда је и велики број насељених места у овој жупанији.

Етнички састав Од свих жупанија у Мађарској она има највише националних мањина (посебно Немаца). Од тога[2]:

У овој жупанији живе 34% немачког и 32% јужнословенског становништва Мађарске.

Подручна подела[уреди]

Срезови у барањаској жупанији[уреди]

Срезови у барањској жупанији са основним статистичким подацима[3]:

Име среза Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Бољски срез Бољ align=center align=center align=center|
Комлошки срез Комло 314,60 40.602 19
Мохачки срез Мохач 846,29 50.884 43
Печујски срез Печуј 570,83 184.936 39
Печварадски срез Печварад 258,49 12.849 19
Сентлеринцски срез Сентлеринц 270,29 15.447 20
Сигетварски срез Сигетвар 668,91 27.062 46
Шашдски срез Шашд 383,87 14.731 27
Шељски срез Шеље 463,33 14.072 35
Шиклошки срез Шиклош 652,99 37.632 53

Локална самоуправа[уреди]

Срески градови:

Градови-општине: закошеним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику

Црква Хосухетењу

Сеоске општине[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.citypopulation.de/Hungary-Cities.html
  2. ^ Попис становништва
  3. ^ (területi beosztás: 2007. szeptember 25., terület és lélekszám: 2007. január 1.), Котари у Мађарској

Збрика слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]