Sajber etika

Sajber etika predstavlja deo informacione i kompjuterske etike, odnosno njihov ubedljivo najveći deo. Etika je discilina koja se bavi sistematizacijom, utvrđivanjem i preporučivanjem koncepata dobrog i lošeg ponašanja. Etika se takođe naziva i filozofija morala. Razvojem informaciono-komunikacione tehnologije počela su da se postavljaju pitanja o moralnoj ispravnosti nekih dela koja su povezana sa njima. Javili su se pojmovi informacione etike, kompjuterske etike i sajber etike.

Osobine koje karakterišu sajber etiku, koje su važne za proučavanje: moguće ju je logički argumentovati, zaključivanje je često po analogiji; empirijska podloga je jaka, postoje brojne mogućnosti analiza scenarija; garantuje pristup koji rešava probleme; izrazito je orijentisana na odlučivanje; bazira se na studijama slučaja.

Pojava sajber etike

Razvoj kompjuterske tehnologije stvorio je i brojne mogućnosti zloupotrebe. To je rezultovalo brojnim socijalnim problemima (haking, nesigurnost transakcija, ugrožavanje komunikacija i slično), a ti socijalni problemi su stvorili nove moralne dileme. Upravo sajber etika pokušava da bude ključ njihovih rešavanja. Ona je nastavila prirodni razvoj etičkih teorija koje su počevši od čisto antropocentričnog pristupa nastavile preko biocentričnog da bi došli do ontocentričnog. U razvoju sajber etike mora se uzeti u obzir da ona nije samo filozofska disciplina, već važna praktična grana koja treba da reši brojna pitanja koja postavljaju sociolozi, političari, pravnici, kompjuterski tehničari i slični profesionalci.

Teorija vrline i informaciona etika

Ukoliko uporedimo teoriju vrline i informacionu etiku možemo zaključiti da se, recimo postojanost, stabilnost, sigurnost, poverljivost, pravovremenost, integritet, potpunost, autentičnost, pouzdanost, bogatstvo, dostupnost, korisnost, normativnost i mogućnosti proširenja, poboljšanja i ispravljanja mogu tretirati kao vrline, ukoliko posmatramo stvari sa gledišta objekta. Ukoliko je naše gledište gledište subjekta, ti isti kvaliteti postaju vrednosti. Očuvanje i poboljšanje infosfere zavisi od očuvanja i poboljšanja tih kvaliteta, koje različiti autori različito navode. Iako je informaciona etika disciplina u nastajanju, njihova neslaganja nisu toliko velika, i oni se uglavnom slažu oko gorenavedenih kvaliteta.

Teorija dužnosti i informaciona etika

Teorija dužnosti može povući paralelu ka informacionoj etici, i čak se može naći formulacija Kantovog pravila koja odgovara standardima informacione etike:

“Uvek se ponašaj tako da nikada ne tretiraš informaciju, bilo onu koja je u tebi samom ili onu koja je u nekom drugom entitetu kao put do krajnjeg cilja, već kao sam krajnji cilj.”(Kant)

Obaveze različitih etičkih kodeksa

Svi profesionalni etički kodeksi mogu se analizirati preko obaveza koje iz njih proizilaze. To su: obaveze prema društvu; obaveze prema poslodavcu; obaveze prema klijentima; obaveze prema kolegama i profesionalnim organizacijama; obaveze prema organizacijama, obaveze prema profesiji.

Potreba za jedinstvenim etičkim kodeksom

Ukoliko se objektivno razmotri situacija, ne postoje velike zamerke na to što ujedinjeni etički kodeks još uvek ne postoji. Informacioni sistemi predstavljaju relativno novu tvorevinu, i realno gledano nije postojalo dovoljno vremena da se svi stavovi usaglase. Napor pojedinih udruženja profesionalaca, iako nekoordinisan, ipak je korak napred u smeru donošenja jedinstvenog kodeksa jer njihovi stavovi gotovo ni u čemu nisu kontradiktorni.

Najbolji način za oblikovanje sveobuhvatnog, zajedničkog kodeksa jeste da ispitamo sličnosti postojećih kodeksa stručnjaka u informacionim sistemima, ali i da ih uporedimo sa kodeksima drugih profesionalaca. Neki smatraju da informatičari na neki način sadrže osobine koje su kombinacija svih drugih profesija. Kao što to rade arhitekte, i informatičari prave specifikacije svojih ostvarenja, ali za razliku od njih, informatičari često i sami prave konačni proizvod po tim svojim specifikacijama, pišući softver i pronalazeći pravu softversko-hardversku kompinaciju koja omogućuje ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Kao i računovođe, oni često vrše poslovne i finansijeske analize. Informatičari poseduju veštine i znanja koje većina još uvek nema, i zato možemo ponovo povući paralelu sa drugim profesijama, jer svaki profesionalac svoj posao radi zato što poseduje neka znanja i veštine koje ostali ljudi nemaju.

Jedine protivrečnosti koje poseduju trenutni kodeksi su u obavezama koje informatičar ima prema svojoj zemlji. Ne sme se zaboraviti da je većina organizacija nacionalnog karaktera, i da stoga insistira na nekim klauzulama koje potenciraju obaveze prema svojoj zemlji. To može izazvati brojne dileme ukoliko recimo informatičar koji je iz Srbije radi u Engleskoj, pa ne zna koje obaveze ima prema kojoj zemlji. U vremenu globalizacije i rušenja granica slobodnim protokom informacije kroz njih takav stav ne može biti pozitivan.

Iako jedinstven etički kodeks nije ostvaren, on bi trebalo da ima prednost nad postojećim u ostvarivanju sledećih ciljeva:

• inspiracija (kodeks bi trebalo da motiviše sve informatičare da se ponašaju više u skladu sa etikom);
• osetljivost (kodeks bi trebalo da pomogne svim informatičarima da bolje uoče moralne aspekte svoga posla);
• disciplinovanost (kodeks bi trebalo da pomogne da se uspostave neka pravila među informatičarima koja će oni morati da poštuju);
• savetodavnost (kodeks bi trebalo da da smernice za ponašanje u etičkim dilemama);
• poboljšanje opšte svesti o informatici (kodeks bi trebalo da jasno da do znanja svim mogućim poslodavcima i korisnicima usluga informatičara šta bi trebalo i šta bi mogli da očekuju).

Kodeks bi trebalo da priznaje obaveze prema :

• društvu,
• poslodavcu,
• klijentu,
• profesiji,
• kolegama;

Nova Hipokratova zakletva

Sve tendencije razvoja sajber etike moraju imati oslonac i praktičnim delatnostima ljudi. Brojne organizacije profesionalaca informaciono-komunikacione tehnologije usvajaju nove standarde koje propisuje informaciona etika kao uslov za članstvo u njima. Ljudi žele da iskoriste prednosti nove tehnologije i usmere razvoj sveta u pravcu koji su zacrtale utopističke ideje, jer su i najsmeliji snovi postali bliski stvarnosti.

Profesionalci u informaciono-komunikacionoj tehnologiji koji predstavljaju novu elitu moraju da usvoje moralna načela koja su se pojavila razvojem informaciono-komunikacione tehnologije. Potreba za etičkim ponašanjem među profesionalcima informaciono-komunikacione tehnike pojavila se oko '60-ih godina, dok se korišćenje kompjutera sve više širilo među akademskim i poslovnim organizacijama. Pošto zakoni u to doba nisu postojali, tada su profesionalne organizacije počele sa pravljenjem sopstvenih etičkih kodeksa.

Neki etički kodeksi su kasnije prihvaćeni u formi zakona, a neke čeka legalizacija. No mnoga pitanja su ostavljena da ih pojedinci rešavaju po sopstvenom nahođenju. Stoga su mnoge grupe profesionalaca usvojile sopstvena pravila ponašanja. To je bio slučaj i ranije u istoriji. Svi lekari polažu Hipokratovu zakletvu, a svi advokati u Americi poštuju set etičkih pravila koji je ustanovljen. Međutim, ne poštuju svi profesionalci informaciono-komunikacione tehnike isti set pravila. To je zbog toga što ni u jednoj zemlji zakon ne zahteva da profesionalci informaciono-komunikacione tehnologije polože neku zakletvu. Mnogi od tih profesionalaca čak ni ne pripadaju nijednoj organizaciji, čak nisu ni svesni da su određeni etički kodeksi ustanovljeni. Još gore od prethodne činjenice je da čak ni one organizacije koje su uspostavile svoja pravila nisu uspele da se slože oko unificiranja i prihvatanja jednog opšteg etičkog kodeksa. Ukoliko se dublje analiziraju kodeksi koje su donele različite organizacije i uporedimo njihove sličnosti i razlike, videće se da postoji šansa da se razlike prevaziđu i da se uspostavi jedinstvena ”nova Hipokratova zakletva” za svakoga ko ima veze sa informaciono-komunikacionom tehnologijom

Literatura

• Computer Science and Telecommunications Board (CSTB), National Research ; Council: Trust in cyberspace. Washington, DC: National Academy Press, 1999.
• Drakulić, M.: Kompjutersko pravo. Beograd, FON, 1992.
• Floridi, L.: Information Ethics. Erasmus University, 1998.
• Grupa autora: Ethical And Proffesional Issues in Computing
• Jordan, T.:Cyberpower. London, Routledge, 1999.
• Jung K. G.: Dinamika nesvesnog. Novi Sad, Matica srpska, 1978.
• Jung K. G.: O psihologiji nesvesnog. Novi Sad, Matica srpska, 1978.
• Goleman D.: Emocionalna inteligencija, Beogrdad, Geopoetika, 2001.

Spoljašnje veze

• Internacionalna federacija za obradu informacija
• Association for Computer Machinery, Special Interest Group: Computers and Society website
• International Center for Information Ethics website