Ентитет (политика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Стејт департмент или Државни секретаријат Сједињених Америчких Држава

Стејт департмент је започео, осмислио, руководио и спровео Дејтонски мировни споразум [1]

Ентитет (енгл. Entity) је српска ријеч страног (енглеског) поријекла, која у српски језик у политичком значењу улази заједничким дјеловањем америчке дипломатије и војног НАТО савеза по потписивању Дејтонског мировног споразума.[1]

Ова реч је пре тога у српском језику имала углавном филозофско значење.

Историја[уреди]

Ријеч (енгл. Entity - ентитет) у српски језик не улази спонтано, преко употребе која је потекла у народу путем природне генезе језичког ширења, већ овај израз улази у српски језик путем јавних медија који у немогућности да пренесу најважније вијести онога доба, везане за потписивање Дејтонског мировног споразума, прибјегавају посрбљавању термина из страног енглеског језика. Посебне друштвене, политичке и историјске околности везане за распад Југославије су довеле до тога да се појмови важни за српски народ дефинишу на страном језику. У овом случају на америчкој верзији енглеског језика на којој је дефинисан Дејтонски мировни споразум од стране заједничке иницијативе америчке дипломатије и војног НАТО савеза.

Употреба без дефинисаног значења[уреди]

Друштвене, политичке и историјске околности везане за распад Југославије доводе до ситуације у којој сам термин америчке верзије енглеског језика путем здружених активности америчке дипломатије и војног НАТО савеза (Дејтонски мировни споразум), улази у српски језик напрасно без одговарајуће дефиниције самог термина у српском језику. Овакве околности доводе до јединственог случаја у српском језику у коме јавни медији и политички кругови употребљавају новонасталу (преузету и посрбљену) ријеч (енгл. Entity - ентитет) без претходне јасне дефиниције њеног значења у српском језику. Овај случај представља језички преседан у српском језику гдје употреба појма претходи његовој јасној дефиницији.

Значење у енглеском језику[уреди]

Ријеч (енгл. Entity) у америчкој верзији енглеског језика има више објашњења, од којих су најважнија она политичког, дипломатског, војног, правног, друштвеног и филозофијског карактера. Оригинални термин entity који је америчка администрација употребила у Дејтонском споразуму, уз претходно дјеловање и учешће представника војног НАТО савеза (бомбардовање Републике Српске 1995.), по свом карактеру је политичке и војне природе. Сам чин потписивања Дејтонског мировног споразума у америчкој војној бази Рајт-Патерсон, и на подручју територије Сједињених Америчких Држава, као и вођење преговора који су услиједили након НАТО бомбардовања Републике Српске 1995., има искључиво политички и војни карактер.

Политичко значење у енглеском језику[уреди]

Ричард Холбрук
Ричард Холбрук амерички политички дипломата, један од креатора Дејтонског споразума

У политичком језику америчке дипломатије термин (енгл. Entity) означава самоодређено државотворно тијело и карактер државности предметног бића, национални идентитет, затим народну, културну, историјску, језичку и религијску посебност, право на самоодређење.

Амерички државник и политичар Хенри Л. Стимсон, државни секретар Сједињених Америчких Држава (шеф америчког Државног секретаријата (Стејт департмента)), је током свог мандата 23. фебруара 1932. године у Вашингтону употребио термин (енгл. Entity) помињући при томе државу, у овом случају Кину у њеном територијалном и административном смислу:

Викицитати „The policy of the government of the United States is to seek a solution which may bring about permanent safety and peace to China, preserve Chinese territorial and administrative entity, protect all rights guaranteed to friendly powers by treaty and international law, and safeguard for the world the principle of equal and impartial trade with all parts of the Chinese Empire.”
(Хенри Луис Стимсон 23. фебруар 1932. године)

[2]

Амерички политичар и дипломата Џорџ Ф. Кенан је једном приликом употребио термин (енгл. Entity) мислећи при томе на државу, у овом случају Кину у њеном територијалном и административном смислу:

Викицитати „The former U.S. diplomat George F. Kennan once said that "the policy of the government of the United States is to seek ... to preserve Chinese territorial and administrative entity."”
(George Frost Kennan)

Коријен и поријекло ријечи (етимологија)[уреди]

(енгл. Entity) - (лат. Entitas - бити) из средњовјековног латинског језика, (лат. Esse - бити) бити, постојати, егзистирати, оно што јесте само по себи.

(енгл. Nonentity) - супротно од (енгл. Entity), је стање непостојања, ништа, ништавило, небиће.

Бити (грч. to einai - бити), (лат. Esse - бити) постојање, самопосебност, самоодређење, идентитет, бивање, бивстовање, егзистенција, оно што јесте само по себи.

  • Филозофија: Бити је филозофијски појам који означава присуство бића у цјелини.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]