Svetislav Stefanović (lekar)

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Svetislav Stefanović (višeznačna odrednica).

Svetislav Stefanović
Datum rođenja	(1877-11-01)1. novembar 1877.
Mesto rođenja	Novi Sad, Austrougarska
Datum smrti	novembar 1944.(1944-11-00) (66/67 god.)
Mesto smrti	Beograd, DF Jugoslavija

Naslovna strana druge knjige zbirke pesama Pesme originalne i prevedene (1904) Svetislava Stefanovića

Svetislav Stefanović (Novi Sad, 1. novembar 1877 — Beograd, novembar 1944) bio je srpski pesnik, kritičar, prevodilac, esejist, dramski pisac, lekar.

Stefanović je bio apologeta fašizma i rasizma u međuratnoj Jugoslaviji. Svetislav Stefanović je po profesiji bio lekar, osnivač je Katedre za patologiju, a bio je predsednik i osnivač Jugoslovenskog lekarskog društva. Učestvovao je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, više je puta odlikovan. Bio je predsednik Srpske književne zadruge. Bio je direktor beogradske Direkcije za socijalno i zdravstveno staranje, do 1934.

Apologeta fašizma

Dolazak nacionalsocijalista na vlast u Nemačkoj uticao je na Stefanovića da se odrekne svojih dotadašnjih shvatanja i prihvati ideje koje su dolazile iz Italije i Nemačke. Svoju fazu apologete fašizma Svetislav Stefanović je započeo 1934. serijom članaka u Vremenu o renesansi nacionalizma u Evropi. U ovoj seriji članaka Stefanović je od 1935. počeo da zagovara postojanje superiornih rasa, iako je samo godinu dana ranije tvrdio da ne postoje superiorne i inferiorne rase. Smatrao je opravdanim akciju spaljivanja knjiga u Hitlerovoj Nemačkoj.

Na mestu predsednika SKZ za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je jedan od glavnih oslonaca nemačke propagande. Zalagao za izmenu književne i kulturne delatnosti SKZ u cilju favorizovanja nemačke literature „kao jednog od glavnih izvora iz koga će se crpeti ono najbolje, najkorisnije za srpsku kulturu“. Objavljivao je propagandne tekstove u korist Nemaca i Nedića. Zameralo mu se to što je 1937. godine preveo Musolinijevu knjigu O korporativnoj državi. Streljan je 1944. godine kao neprijatelj naroda i ratni zločinac.

Književni rad

Bio je modernista i avangardista. Poeziju je objavljivao u sledećim listovima i časopisima: Stražilovo (1893), Brankovo kolo (1911-1914), Bosanska vila (1911-1914), Hrvatskosrpski almanah (1911), Letopis Matice srpske (1913, 1926, 1928), Srpski glasnik (1916-1917), Srpski književni glasnik (1914), Delo (1914), Vihor (1914), Srpske novine (1916), Zabavnik(1917-1918), Dan(1919), Kritika(1921-1922), Misao (1919,1922,1923), Republika (1922, 1923, 1924), Vreme (1926), itd. Objavio je i sledeće knjige poezije:

• Pesme originalne i prevedene I, II, III, Mostar, 1903, 1904, 1905.
• Sunce i senke, Beograd, 1912.
• Strofe i ritmovi, Beograd, 1919.
• Granice, Beograd, 1926.

Književni kritičari "iz Skerlićevog kruga" su mu odricali pesnički talenat. Gojko Tešić kaže da je od Stefanovićeve poezije znatno važniji njegov kritički angažman u odbrani koncepcije modernog srpskog pesništva. Branio je Disovo pesništvo u programskom članku Čast i sloboda tvorcima! (Brankovo kolo, 15. IX 1911), značajni su eseji u Bosanskoj vili(1912-1913), Više slobode stiha, Stih ili pesma?, a u međuratnom periodu brani modernističko pesništvo, naročito u eseju Uzbuna kritike i najmlađa moderna(Misao, 1921) i u polemici sa Markom Carom (Misao i Politika).

Stefanović je bio poznat kao kritičar svojih savremenika. Smatrao je da se previše energije troši na rat sa starom umetnošću, umesto na oslobađanje nove. Kritikovao je veštačku konstruisanost i nedostatak intuitivnosti i spontanosti u avangardnoj poeziji. Verovao je u pobunu, obnoviteljsku misiju, ali i u povratak varvarsta i primitivizma u književnost, smatrajući da predstavljaju osveženje za umetnosti. Međutim, tridesetih godina Svetislav Stefanović napušta koncepciju za koju se zalagao, odriče se modernizma, postaje konzervativan i prelazi na književnu desnicu.

Njegov sin je Pavle Stefanović, a unuka kompozitor Ivana Stefanović.

Literatura

• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Gojko Tešić: Antologija pesništva srpske avangarde 1902—1934, Svetovi, Novi Sad, 1994.
• Gojko Tešić: Srpska avangarda u polemičkom kontekstu, Novi Sad, Svetovi, 1991.
• Stanislav Vinaver: Sunce i senke. Pesme g. Svetislava Stefanovića, Štampa, XI/180, 2. VII 1912.
• Milivoj Nenin: Svetislav Stefanović - preteča modernizma, Novi Sad, 1993.
• Milosavljević, Olivera (2010a). Savremenici fašizma: Percepcija fašizma u beogradskoj javnosti 1933—1941 (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 9788672081701. 
• Milosavljević, Olivera (2010b). Savremenici fašizma: Jugoslavija u okruženju (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-171-8. 

Spoljašnje veze

• Ko su pisci koji su streljani zbog drugačijeg mišljenja („Večernje novosti“, 14. april 2014)
• Pesnik rada i stvaranja. "Srpski narod", Uskrs 1943