Модернизам

Лудвиг Мис ван дер Рое - зграда у Чикагу

Модернизам је динамичан и релативан појам који се користи да се означе савремене појаве у уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију.

Карактеристике

КЊИЖЕВНОСТ

древни исток антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна хуманизам ренесанса барок класицизам просветитељство романтизам реализам модернизам естетицизам авангарда касни модернизам постмодернизам

У том значењу појам је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио термин модерна. Поред тога овај израз се користио да означи и натурализам, декаденцу, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам, неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.

Термин „модерна“ се почео употребљавати у доба ренесансе као обележавање уметности за разлику од античке уметности у Италији "arte moderna" за разлику од "arte antica" и како је у средњем веку средњовековна уметност схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за обелељавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност из краја 19. века и прве половине 20. века. Термин модерно се не мора једнозначно употребљавати. Поред тога се употреба овог појма употребљава за обележавање савремености односно савремене уметности.

Модернизам је покрет у култури. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа , култа ауторитета и правила, против академске традиције касног 19. века али и свих претходних векова. Он легализује авангарду као неминовност и нормалност у новом времену. Озакоњује промену. Модернизам је нова научна мисао, нова економска и политичка мисао долазећег модерног доба. Модернизам je покрет који генерално укључује прогресивну уметност и архитектуру, музику, књижевност, ликовну уметност и графички дизајн и јавио се у деценијама које су претходиле 1914.

Узроци

Уметност дели судбину културе. Тако уметност и све најличније њено, промене, правци, стилови и сви други њени укуси, имају с мултикултуралном супстанцом нераскидиву повезаност.

Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.

У настајању МОДЕРНЕ у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје и нарастао човек. Корелат, човек- једини и свеобухватни њен узрок, и нарастао човек, њен најрафиниранији и најсофистициранији след, делају нераскидиво. Зато је фатална могућност утицаја, посебно, философије, као и природних наука.

Она и настаје у природним накукама, филозофији, психологији. Оне је порађају.

Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје фундаментална наука.

Алберт Ајнштајн релативизује важност еуклидске геометрије и Њутнове класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни – вишедименузионалност – закривљеност простора и времена - Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн нерелативизује утисак о истини већ саму истину.

Ту су и Ернест Радерфорд и Нилс Бор. Руши се мит о култу недељивости АТОМА. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и Планкова Квантна теорија физике, која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и непостоји - квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег је прелазак енергије у материју и обратно.

У филозофији: ... Ниче, Хајдегер, Шпенглер ... У психологији: Фројд, Јунг, Вајнингер, Фром, Канети...

Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдивши да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног. Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.

Гоген каже да му не пада на памет да сатима црта нечији портрет јер је измишљена фотографија и фото апарат који са много већом тачношћу у делићу времна портретишу. То је тло на коме се рађа мисао да тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности. Модерна је најдемократискији ниво у уметности. Она је то у свим аспектима своје појавности. Мишљења и естетике су дозвољени до различитости, што представља богатство и дефиницију њеног демократског квалитета.

Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. Последица је препород не само у науци већ и у уметности.

Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи. Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе.

Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и постмодернизам, док их други сматрају само сегментима истог периода.

Литература

1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
3. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
4. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
5. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.

Види још

• Савремена уметност
• Модерна архитектура
• Баухаус
• Архитектура функционализма
• Архитектура рационализма
• Архитектура експресионизма
• Конструктивистичка архитектура
• Интернационални стил у архитектури
• Архитектура брутализма
• Органска архитектура

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Модернизам

• Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Модерна
• Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна
• Masters of Modernism
• J.G. Ballard on Modernism
• Modernism: back when it meant something by John Haber
• Modernism/Modernity, official publication of the Modernist Studies Association
• Pope St. Pius X's encyclical Pascendi, in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies".
• Modernism vs. Postmodernism