Светлост чудесног
| Svetlost čudesnog | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | The Light Fantastic |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Lokalizacija | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Colin Smythe Ltd, UK. |
| Datum | 1986. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dejan Papić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7304-012-7 |
Svetlost čudesnog (engl. The Light Fantastic; izdat 1986) je drugi roman Terija Pračeta o Disksvetu. To je nastavak o vratolomnim avanturama čarobnjaka Rinsvinda i prvog turiste na Disksvetu, Dvocveta opisanim u prvoj knjizi „Boja magije“.
Radnja[uredi | uredi izvor]
U prethodnom nastavku u Ank-Morpork, grad ozloglašen po kriminalu stiže Dvocvet, prvi diskvetov turista sa Protivtežnog kontinenta u potrazi za avanturama i „dobrom makljažom“. Njegov verni pratilac je čarobni Prtljag sačinjen od kruškovog drveta mudrosti koji hoda na stotinama malih nogu i izaziva strah i paniku među meštanima. Dvocvet je za ovaj put štedeo čitav svoj radni vek i darežljivo nudi zlato svakom ko je spreman da ga ugosti. To privlači pažnju radoznalih danguba, ali i lopova, secikesa, ubica, pa i čarobnjaka lošeg karaktera Rinsvinda, koji postaje Dvocvetov vodič zahvaljujući poznavanju stranih jezika. Rinsvind je zapravo čarobnjak samo po zvanju, jer dok je bio student, opklade radi je zavirio u čuvenu knjigu „Oktavo“ koju je napisao sam stvoritelj i jedna od osam najvećih čini se urezala u njegovo pamćenje. Od tada nije mogao da nauči niti jednu novu čin jer su se one plašile da budu zajedno u društvu te jedne najmoćnije. Rinsvindova namera je bila da opljačka Dvocveta i utekne sa zlatom koje je Dvocvet izgleda imao u izobilju. Međutim, pokušaj bekstva je osujećen i njih dvojica napuštaju Ank-Morpork (koji gori Dvocvetovom krivicom) i kreću u vratolomne avanture u kojima susreću razne likove, bogove, mitska bića i čudovišta.
U ovom nastavku Rinsvind uviđa da se A‘Tuin, velika svemirska kornjača na čijem oklopu počiva Disksvet neumoljivo približava crvenoj zvezdi i sve to i previše podseća na predstojeću apokalipsu. Na Disksvetu nastaje haos među svim vrstama; druidi su zbunjeni što njihovo kamenje ne pokazuje tačan položaj nebeskih tela, čarobnjaci pokušavaju da spasu svet magijom, ali se i međusobno bore za prevlast, bogovi se bore protiv Snežnih divova, čudovišta iz utamničenih dimenzija pokušavaju da pređu, a ljudi osnivaju destruktivne sekte koje su vrlo neprijateljski raspoložene prema svima drugima... Jedina nada za Disksvet je čarobnjak Rinsvind (uz malu pomoć trolova čije kratke legende kažu da nikako ne smeju da ga ujedaju kada ga vide), Dvocvet, već poprilično star Koen varvarin i njegova mnogo mlađa verenica Betan, kojoj je malo falilo da postane žrtva prilikom druidskog obreda. Cilj njihovog putovanja je Ank-Morpork i Nevidljivi univerzitet čarobnjaka na kome se nalazi Oktavo, jer samo osam najvećih čini može da spreči katastrofu...
Kritike[uredi | uredi izvor]
Roman je naišao na niz pozitivnih kritika u poznatim svetskim magazinima poput „The guardian“, „Time Out“, „Erg“ i „SFF Books“.
Citati[uredi | uredi izvor]
Uvek je smatrao da je panika najbolji način preživljavanja; u davnim vremenima, tvrdila je njegova teorija, ljudi, suočeni sa gladnim sabljastim tigrovima, mogli su jednostavno da se podele na one koji su paničili i one koji su stajali govoreći „Kakva veličanstvena zver!“ i „Uzmi maco!“[1]
Za trenutak, njegove oči su gledale Rinsvinda uplašeno, bolno i molećivo. Potom, to više nisu bile oči, već neopisive stvari na glavi, koja bi mogla da se nazove glavom samo ako bi se taj pojam shvatao vrlo uslovno. Razmotaše se pipci, testeraste noge i kandže, da otkinu ono malo mesa sa Rinsvindovog tela.[2]
