Свици

Svici
	Photuris lucicrescens
	Lampyris noctiluca parenje
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Arthropoda
Klasa:	Insecta
Red:	Coleoptera
Podred:	Polyphaga
Infrared:	Elateriformia
Natporodica:	Elateroidea
Porodica:	Lampyridae
Potporodice
	Amydetinae; Cheguevariinae; Chespiritoinae; Cyphonocerinae; Lamprohizinae; Lampyrinae; Luciolinae; Ototretinae; Photurinae; Psilocladinae; Pterotinae; rodovi incertae sedis:; Anadrilus Kirsch, 1875; Araucariocladus Silveira and Mermudes, 2017; Crassitarsus Martin, 2019; Lamprigera Motschulsky, 1853; Oculogryphus; Jeng, Engel, and Yang, 2007; Photoctus McDermott, 1961; Pollaclasis Newman, 1838;

Svici (lat. Lampyridae) su porodica insekata koja pripada redu tvrdokrilci (Coleoptera). To su krilate bube koje se obično nazivaju svici zbog očiglednog korišćenja bioluminiscencije tokom noći zarad privlačenja partnera ili plena. Svici proizvode „hladno svetlo”, bez infracrvene ili UV frekvencije. Ova hemijski proizvedena svetlost sa stomaka može biti žuta, zelena ili bledocrvena, sa talasnom dužinom od 510 do 670 nanometara.^[5]

Oko 2.000 vrsta svitaca postoji u predelima sa umerenim i tropskim klimatskim uslovima. Mnoge naseljavaju močvare ili vlažne, šumovite oblasti, gde njihove larve imaju obilne izvore hrane. Njihove larve često emituju svetlost i često se nazivaju „svetleći crvi” u Evroaziji i drugim regionima. U Americi, „svetleći crv” se takođe odnosi na porodicu Phengodidae. Kod mnogih vrsta, kako muški, tako i ženski svici imaju sposobnost da lete, ali kod nekih vrsta ženke ne lete.^[6]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Svici su najčešće smeđe boje i mekog tela, često sa nadkrilima ili prednjim krilima koja imaju više kože nego kod drugih buba. Iako su ženke nekih vrsta slične mužjacima, larvni oblik ženke se sreće kod mnogih drugih vrsta svitaca. Najpoznatiji svici su noćni,^[7] iako postoje mnoge vrste koje su dnevne. Većina dnevnih vrsta ne luminiscencira; međutim, neke vrste, koje ostaju u senovitim mestima mogu da proizvode svetlost.

Nekoliko dana nakon parenja ženka polaže oplođena jaja na ili ispod površine zemlje. Jaja se izlegu kroz tri-četiri nedelje i larve se hrane do kraja leta. Larva se obično naziva svetleći crv (ne treba mešati sa vrstama iz porodice Phengodidae ili iz roda Arachnocampa). Larve Lampyridae imaju jednostavne oči. Termin svetleći crv se takođe koristi za odrasle, kao i za larve vrsta kao što su obični evropski svitac (Lampyris noctiluca), kod kog samo ženke koje ne lete sijaju jarko, a mužjaci koji lete sijaju slabo i povremeno.

Video svitaca.

Svici hiberniraju tokom zime u stadijumu larve, kod nekih vrsta i po nekoliko godina. Neki to rade pod zemljom, dok drugi pronalaze mesta na kori ili ispod kore drveća. Oni se pojavljuju u proleće. Posle nekoliko nedelja hranjenja drugim insektima, puževima i crvima, oni se učaure na jednu do 2,5 nedelje i postaju odrasli. Larve većine vrsta su specijalizovani predatori i hrane se drugim larvama, kopnenim puževima i golaćima. Neki od njih su toliko specijalizovani da su razvili donje vilice koje obezbeđuju da se sokovi za varenje direktno izlučuju u plen. Ishrana odraslih varira: neki od njih su predatori, druge se hrane biljnim polenom ili nektarom. Neke vrste kao što je evropski svitac (Lampyris noctiluca), nemaju usta.

Većina svitaca je prilično neprijatnog ukusa, a ponekad i otrovna za kičmenjake. Razlog je grupa steroida pirona poznatih kao lucibufagins, koji liče na srčane stimulanse bufadienolides koji se nalaze kod nekih otrovnih žaba.^[8]

Svetlost i hemijski procesi[uredi | uredi izvor]

Svici u šumi nedaleko od Nirnberga, Nemačka.

Proizvodnja svetlosti kod svitaca se dešava zbog hemijske reakcije koja se naziva bioluminiscencija. Ovaj proces se odvija u specijalizovanim svetlećim organima tela, po pravilu, na donjem delu stomaka svitaca. Enzim ATP-hidroliza deluje na D-luciferin u prisustvu magnezijum jona, ATP-a i kiseonika i proizvodi svetlost. Genetski kod ovih supstanci je uključen u različite organizme. ATP-hidroliza svitaca se koristi u forenzici i u medicinske svrhe — posebno, za otkrivanje prisustva ATP-a i magnezijuma. Svi svici svetle kao larve. Bioluminiscencija ima drugačiju funkciju kod larve Lampyridae u odnosu na funkciju kod odraslih. Izgleda kao da je upozoravajući signal za predatora, jer mnoge larve svitaca sadrže hemikalije koje su neprijatnog ukusa ili toksične.

Prvobitno se mislilo da se svetlo kod odraslih buba koristi za upozorenje, ali danas se smatra da je glavni cilj izbor partnera. Svici su klasičan primer organizma koji koristi bioluminiscenciju za seksualnu selekciju. Kod njih postoji više načina za komunikaciju sa partnerom pri udvaranju: stalno sijanje, treperenje i upotreba hemijskih signala nevezana za svetlosni sistem.^[9] Signal obezbeđuje potencijalnim partnerima informacije o specifičnim signalima ili kvalitetu partnera.^[10]

Neke vrste, posebno svici roda Photinus, Photuris, i Pyractomena, odlikuju se jedinstvenim udvaranjem sa treperećim šablonima koje emituju mužjaci u potrazi za ženkom. U principu, ženke iz roda Photinus ne lete, ali daju trepereći signal kao odgovor na mužjake svoje vrste.

Tropski svici, posebno u jugoistočnoj Aziji, stalno sinhronizuju svoje treptaje u velikim grupama. Ova pojava se objašnjava fazom sinhronizacije^[11] i spontanog poretka. Noću duž obala reka, u džunglama Malezije, svici sinhronizuju svoju svetlosnu emisiju veoma precizno. Savremene hipoteze o uzrocima takvog ponašanja uključuju ishranu, društvene interakcije i nadmorsku visinu. Na Filipinima u gradu Donsol se tokom cele godine mogu videti hiljade svitaca (tzv aninipot ili totonbalagon na bikolskom). U Sjedinjenim američkim Državama, jedan od najpoznatijih okupljanja svitaca dešava se svake godine u toku prve nedelje juna oko Elkmonta u Tenesiju na Velikim dimnim planinama.^[12] Nacionalni park Kongari u Južnoj Karolini je još jedan domaćin ovog fenomena.^[13]

Ženke svitaca iz roda Photuris su poznate po tome što simuliraju treperenje parenja drugih svitaca zarad predatorstva. Ciljane mužjake privuče ono što izgleda kao odgovarajući partner, a zatim budu pojedeni. Iz tog razloga, ponekad se Photuris naziva „fatalna žena svitaca”.

Mnogi svici ne emituju svetlost. Obično ove vrste vode dnevni način života, na primer, vrste iz roda Ellychnia. Nekoliko vrsta dnevnih svitaca koje naseljavaju pretežno senovita mesta, na primer, ispod visokih biljaka ili drveća su luminiscentne. Jedan od takvih rodova je Lucidota. Svici koji nisu bioluminiscentni koriste feromone za signalizaciju partnerima. To je potvrđeno činjenicom, da neke bazalne grupe ne pokazuju bioluminiscenciju i radije koristite hemijske signale. Phosphaenus hemipterus ima svetlosne organe, ali je ipak je dnevni svitac i ima velike antene i male oči. Ove karakteristike pokazuju da se feromoni koriste za seksualnu selekciju, dok se svetlosni organi koriste za upozorenja. U toku kontrolisanih eksperimenata, mužjaci koji dolaze niz vetar stizali su do ženki prvi, ukazujući na to da mužjaci putuju uz vetar duž feromonske petlje. Otkriveno je da su mužjaci sposobni da pronađu ženke bez korišćenja vizuelnih orijentira kada su testirani u Petrijevoj šolji koja je bila zalepljena crnom trakom. Ovo kao i činjenica da ženke ne sijaju noću i da su mužjaci dnevni svici dovodi do zaključka da je seksualna komunikacija kod P. hemipterus u potpunosti zasnovana na feromonima.^[14]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Sistematika svitaca kao i kod mnogih insekata je u stalnom stanju toka, jer se pronalaze stalno nove vrste. Pet potporodica, gore navedenih, su najšire prihvaćene, ali su predložene i druge, kao što su Amydetinae i Psilocladinae. U osnovi je to učinjeno u pokušaju da se preispita potporodica Lampyrinae, koja je postepeno postala nešto poput „vejstbin taksona” koji obuhvata vrste i rodove svitaca sa nesigurnim taksonomskim položajem (incertae sedis). Druge izmene su predložene, kao što su utapanje Ototretinae u Luciolinae, ali klasifikacija koja je ovde predstavljena se u literaturi najčešće može videti i izgleda kao stabilan raspored u ovom trenutku. Iako je većina grupa verovatno monofiletska, neke (na primer, pleme Photinini) bi možda bilo bolje podeliti.

Čini se da postoje dve grupe potporodica: jedna koja sadrži mnoštvo američkih i neke evroazijske vrste iz Lampyrinae i Photurinae, i jedna koja uglavnom sadrži azijske sačinjene od drugih potporodica. Iako su potporodice u principu, monofiletske, nekoliko rodova još treba da se razvrsta u potporodice da bi bio precizno predstavljen evolucioni odnos među svicima.

Porodica Rhagophthalmidae iz natporodice Elateroidea je slična svetlećim crvima. Ona je u nedavnoj prošlosti, obično smatrana za posebnu porodicu, ali da li je ovo tačno još uvek je sporno. Zaista, ona može biti jedini bliski rođak tajanstvenom rodu svitaca Pterotus, koji se ponekad svrstava u monotipičnu potporodicu.

Rod Phausis, obično smeštan u pleme Photinini iz potporodice Lampyrinae, može da predstavlja još jedan prilično različit rod.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Cirrus Digital Firefl Photuris lucicrescens
^ ^a ^b ^v ^g ^d Martin, Gavin J.; Stanger-Hall, Kathrin F.; Branham, Marc A.; et al. (1. 11. 2019). Jordal, Bjarte, ur. „Higher-Level Phylogeny and Reclassification of Lampyridae (Coleoptera: Elateroidea)”. Insect Systematics and Diversity. Oxford University Press ). 3 (6). doi:10.1093/isd/ixz024. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Ferreira, Vinicius S.; Keller, Oliver; Branham, Marc A.; Ivie, Michael A. (2019). „Molecular data support the placement of the enigmatic Cheguevaria as a subfamily of Lampyridae (Insecta: Coleoptera)”. Zoological Journal of the Linnean Society. Oxford University Press. 187 (4): 1253—1258. doi:10.1093/zoolinnean/zlz073 .
^ Ferreira, Vinicius S.; Keller, Oliver; Branham, Marc A (1. 11. 2020). Marvaldi, Adriana, ur. „Multilocus Phylogeny Support the Nonbioluminescent Firefly Chespirito as a New Subfamily in the Lampyridae (Coleoptera: Elateroidea)”. Insect Systematics and Diversity. Oxford University Press. 4 (6). doi:10.1093/isd/ixaa014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ HowStuffWorks "How do fireflies light up?"
^ In Fireflies, Flightless Females Lose out On Gifts from Males.
^ „Firefly”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 22. 6. 2013.
^ Eisner, Thomas; Wiemer, David; Haynes, Leroy; Meinwald, Jerrold (1978). „Lucibufagins: Defensive steroids from the fireflies Photinus ignitus and P. marginellus (Coleoptera: Lampyridae)”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 75 (2): 905—8. PMC 411366 . PMID 16592501. doi:10.1073/pnas.75.2.905.
^ Stanger-Hall, K.F.; Lloyd, J.E.; Hillis, D.M. (2007). „Phylogeny of North American fireflies (Coleoptera: Lampyridae): implications for the evolution of light signals”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 45 (1): 33—49. PMID 17644427. doi:10.1016/j.ympev.2007.05.013.
^ Hopkins, Juhani; Baudry, Gautier; Candolin, Ulrika; Kaitala, Arja (2015). „I’m sexy and I glow it: female ornamentation in a nocturnal capital breeder”. Biology Letters. 11. doi:10.1098/rsbl.2015.0599.
^ Murray, James D. (2002). Mathematical Biology. I. An Introduction (3rd izd.). Springer. str. 295—299. ISBN 978-0-387-95223-9.
^ Synchronous Fireflies – Great Smoky Mountains National Park.
^ Cross, Robert (23 May 2004) Tree huggin'.
^ De Cock, R.; Matthysen, E. (2005). „Sexual communication by pheromones in a firefly, Phosphaenus hemipterus (Coleoptera: Lampyridae)”. Animal Behaviour. 7 0 (4): 807. doi:10.1016/j.anbehav.2005.01.011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Branham, M. A.; Wenzel, J. W. (2003). „The origin of photic behavior and the evolution of sexual communication in fireflies (Coleoptera: Lampyridae)”. Cladistics. 19 (1): 1—22. doi:10.1111/j.1096-0031.2003.tb00404.x.
Stous, Hollend (1997). „A review of predation in Photuris, and its effects on the evolution of flash signaling in other New World fireflies”.
Gullan, P. J.; Cranston, P. S. (2014). The Insects: An Outline of Entomology (5th izd.). John Wiley & Sons.
Lewis, S. M.; Cratsley, C. K. (2008). „Flash signal evolution, mate choice, and predation in fireflies”. Annual Review of Entomology. 53: 293—321. PMID 17877452. S2CID 16360536. doi:10.1146/annurev.ento.53.103106.093346.
Faust, Lynn Frierson (2017). "Fireflies, Glow-worms, and Lightning Bugs"

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Cirrus Digital Firefl Photuris lucicrescens

[Martin2019-2] v ^g ^d Martin, Gavin J.; Stanger-Hall, Kathrin F.; Branham, Marc A.; et al. (1. 11. 2019). Jordal, Bjarte, ur. „Higher-Level Phylogeny and Reclassification of Lampyridae (Coleoptera: Elateroidea)”. Insect Systematics and Diversity. Oxford University Press ). 3 (6). doi:10.1093/isd/ixz024. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Ferreira2019-3] Ferreira, Vinicius S.; Keller, Oliver; Branham, Marc A.; Ivie, Michael A. (2019). „Molecular data support the placement of the enigmatic Cheguevaria as a subfamily of Lampyridae (Insecta: Coleoptera)”. Zoological Journal of the Linnean Society. Oxford University Press. 187 (4): 1253—1258. doi:10.1093/zoolinnean/zlz073 .

[FerreiraEtAl-4] Ferreira, Vinicius S.; Keller, Oliver; Branham, Marc A (1. 11. 2020). Marvaldi, Adriana, ur. „Multilocus Phylogeny Support the Nonbioluminescent Firefly Chespirito as a New Subfamily in the Lampyridae (Coleoptera: Elateroidea)”. Insect Systematics and Diversity. Oxford University Press. 4 (6). doi:10.1093/isd/ixaa014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] HowStuffWorks "How do fireflies light up?"

[6] In Fireflies, Flightless Females Lose out On Gifts from Males.

[7] „Firefly”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 22. 6. 2013.

[8] Eisner, Thomas; Wiemer, David; Haynes, Leroy; Meinwald, Jerrold (1978). „Lucibufagins: Defensive steroids from the fireflies Photinus ignitus and P. marginellus (Coleoptera: Lampyridae)”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 75 (2): 905—8. PMC 411366 . PMID 16592501. doi:10.1073/pnas.75.2.905.

[9] Stanger-Hall, K.F.; Lloyd, J.E.; Hillis, D.M. (2007). „Phylogeny of North American fireflies (Coleoptera: Lampyridae): implications for the evolution of light signals”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 45 (1): 33—49. PMID 17644427. doi:10.1016/j.ympev.2007.05.013.

[10] Hopkins, Juhani; Baudry, Gautier; Candolin, Ulrika; Kaitala, Arja (2015). „I’m sexy and I glow it: female ornamentation in a nocturnal capital breeder”. Biology Letters. 11. doi:10.1098/rsbl.2015.0599.

[11] Murray, James D. (2002). Mathematical Biology. I. An Introduction (3rd izd.). Springer. str. 295—299. ISBN 978-0-387-95223-9.

[12] Synchronous Fireflies – Great Smoky Mountains National Park.

[13] Cross, Robert (23 May 2004) Tree huggin'.

[14] De Cock, R.; Matthysen, E. (2005). „Sexual communication by pheromones in a firefly, Phosphaenus hemipterus (Coleoptera: Lampyridae)”. Animal Behaviour. 7 0 (4): 807. doi:10.1016/j.anbehav.2005.01.011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Normativna kontrola
Državne	Japan
Ostale	Enciklopedija Britanika