Страдање Христово
| Stradanje Hristovo | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | drama |
| Režija | Mel Gibson |
| Scenario | Benedikt Ficdžerald Mel Gibson |
| Producent | Brus Dejvi Mel Gibson Stiven Makeviti |
| Glavne uloge | Džejms Kavizel Monika Beluči Maja Morgenstern |
| Muzika | Džon Debni Džindžer Šankar |
| Producentska kuća | Icon Entertainment |
| Godina | 2004. |
| Trajanje | 127 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | aramejski jevrejski latinski |
| Budžet | 30 miliona dolara |
| Zarada | 622,3 miliona dolara |
| Sledeći | |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Stradanje Hristovo (engl. The Passion of the Christ) je američki film iz 2004. godine, koji je režirao Mel Gibson. Bio je nominovan za tri Oskara i pohvaljen od strane kritičara, ali je izazvao brojne kontroverze širom sveta. Zaradivši preko 622 miliona dolara postao je komercijalno najuspešniji film o hrišćanstvu, ali i jedan od filmova sa najvećom zaradom u istoriji. Nastavak filma, Stradanje Hristovo: Vaskrsenje, biće premijerno prikazan 2025. godine.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Film govori o posljednja 24 sata Isusa Hrista i njegovom stradanju. Počinje Isusovom agonijom u Getsimanskom vrtu, dok apostoli spavaju pod stablima. Veliki sveštenik Kajafa nudi Judi, da otkrije gde se nalazi Isus. Kao nagradu za to Juda dobija 30 srebrenjaka. Satana nagovara Isusa da odustane od ideje da jedna osoba može otkupiti grehe celog sveta. Isus mu se odupire. Dolaze vojnici, Juda izdaje Isusa poljupcem. Petar uzima mač i odseče uvo jednom stražaru, a Isus uzme uvo i zaceli ga. Marija se budi iz ružnog sna i predoseća da se nešto događa. Marija Magdalena je uz nju, a apostol Jovan im javlja da je Isus uhapšen.
Isus je odveden u Kajafinu palatu gde trpi razna zlostavljanja i torture. Juda se oseća posramljeno, demoni ga muče. Isus ugleda majku Mariju, Mariju Magdalenu i Jovana te se priseća detinjstva, kada je radio sto za bogataša i šalio se s Marijom. Isusa ispituju, muče i osuđuju na smrt. Petar je uplašen i odriče se Isusa tri puta. Kaje se i plače. Juda želi da ispravi svoju grešku, ali ne uspeva, odlazi iz grada i ubija se. Isusa dovedu pred Pontija Pilata sa ciljem, da bude razapet po rimskom zakonu. Pontije Pilat ne vidi krivicu kod Isusa, želi da ga pusti, ali popušta pod pritiskom mase i osudi Isusa, a pusti Varavu, lokalnog razbojnika.
Isusa bičuju gotovo do smrti, vojnici ga ismevaju i stavljaju mu krunu od trnja na glavu. Isus nosi teški krst po ulicama i pada pod njim tri puta. Marija, Marija Magdalena i Jovan posmatraju to izdaleka, a kasnije mu Marija prilazi. Isus više ne može sam nositi krst pa vojnici traže od Simona Kirenjanina da pomogne Isusu. Prilikom Isusova pada, prilazi mu Veronika i daje mu svoju maramu, da obriše krvavo lice. Na Veronikinoj maramici ostaje lik Isusova lica. Procesija nastavlja prema brdu zvanom Golgota. Tamo Isusa pribijaju na krst zajedno sa dva razbojnika. Onaj sa leva ga moli za spas duše i govori da je Isus stvarno Sin Božji. Isus oprašta grehe razbojniku i kaže mu da će još danas biti s njim u raju.
Kako je Isusu sve teže, nebo postaje sve mračnije. Isus kaže da je žedan, a rimski vojnik (kasnije je postao sv. Longin), natapa sunđer i daje ga Isusu. Isus govori na aramejskom: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?" Zatim kaže: „Završeno je“ i izdahne. Čuje se jaka grmljavina. Rimski vojnik Kasije Longin, lomio je noge razbojnicima kraj Isusa, ali Isusu nije, jer je već umro. Ali mu je probio bok kopljem i tada poteku krv i voda te Kasije padne na kolena. Prisutni Rimljani i Jevreji shvatili su, šta su učinili. Grom pogađa jevrejski hram i prepolovljava ga. Kajafa u šoku plače. Satana u dubinama pakla, strahovito viče, znajući da je zauvek poražen.
Kasnije Isusa skidaju sa krsta, Marija ga prima u svoje ruke. Zatim je prikazana unutrašnjost groba, tri dana kasnije na Uskrs. Vidi se odvaljen kamen, jutarnja svetlost. Uskrsnuli Isus otvara oči, ustaje i izlazi iz groba. Vide mu se rane na ruci od klinova kojima je bio prikovan.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Džim Kavizel | Isus |
| Maja Morgenstern | devica Marija |
| Monika Beluči | Marija Magdalena |
| Hristo Šopov | Pontije Pilat |
| Matija Zbrađa | Kajafa |
| Rozalinda Čelentano | Satana |
| Hristo Živkov | Jovan |
| Frančesko Devito | Petar |
| Luka Lionelo | Juda Iskariotski |
| Klaudija Đerini | žena Pontija Pilata |
| Serđo Rubini | pokajani razbojnik |
| Frančesko Kabras | nepokajani razbojnik |
| Toni Bertoreli | Ana |
| Roberto Bestaconi | Malkus |
| Đovani Kapalbo | Kasije |
| Emilio De Marki | Rimljanin |
| Roberto Viskonti | Rimljanin |
| Lelo Đulivo | Rimljanin |
| Abel Džafaru | drugi čuvar hrama |
| Džaret Merc | Simon iz Kirineje |
| Mat Patrezi | Janus |
| Fabio Sartor | Abenader |
| Luka De Dominičis | Irod |
| Sabrina Impačatore | Sveta Veronika |
Prijem[uredi | uredi izvor]
Iako su kritike filma bile mešovite, svi su pohvalili izvedbu Džima Kavizela. Na sajtu „Rotten Tomatoes“ napisano je da je film teško gledati sedeći,[1] a Rodžer Ibert je rekao da je to najnasilniji film koji je ikada video i ocenio ga četvorkom (od četiri).[2] Kolumnista New York Daily News-a je rekao da toliko antisemitski film nije snimljen još od nemačkih propagandnih filmova iz Drugog svetskog rata.[3] Magazin Tajm ga je proglasio najnasilnijim, a Entertejment vikli najkontroverznijim filmom svih vremena.[4]
Stradanje Hristovo je bio nominovan za Oskar u tri kategorije: Oskar za najbolju muziku, Oskar za najbolju šminku i Oskar za najbolju fotografiju.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Glumca Džima Kavijezela , koji igra Božjeg sina u filmu, za vreme snimanja udario je grom. Kavijezel je prošao bez povreda, ali je jedan od producenata izjavio da je primetio dim iznad njegove glave. Kuriozitet je to da je to drugi put da grom pogodi nekog iz filmske ekipe na snimanju ovog filma u Italiji. Nesrećni asistent režije bio je oba puta učesnik događaja, oba puta ostao je nepovređen, tako da je sad poznatiji po svom nadimku Gromovnik. Ekipa se u to vreme nalazila nedaleko od Rima, na obližnjim brežuljcima.[5]
Zarada[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Passion of the Christ - Rotten Tomatoes”. Pristupljeno 16. 7. 2011.
- ^ „The Passion of the Christ :: rogerebert.com :: Reviews”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2013. g. Pristupljeno 16. 7. 2011.
- ^ „Controversy Peaks as 'The Passion of the Christ' Opens”. Arhivirano iz originala 10. 04. 2011. g. Pristupljeno 16. 7. 2011.
- ^ „‘Passion of the Christ’ is most controversial - Entertainment - Movies - TODAY.com”. Pristupljeno 16. 7. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Grom udario glumca filma "Hristova strast"”. Krstarica (na jeziku: srpski). 2003-10-31. Pristupljeno 2021-05-10.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Stradanje Hristovo na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Stradanje Hristovo na www.boxofficemojo.com
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
